Režimski mediji su tu vest preneli slavodobitno, piše Danas.
Sagovornici Danasa iz redova opozicije u jedan glas demantuju takve tvrdnje, naglašavajući da više veruju svojim očima nego izveštavanju režimkih medija i Ministarstvu unutrašnjih poslova. Inače, poznatom po procenama koje redom umanjuju broj okupljenih na skupovima koje organizju studenti i zborovi građana u proteklih više od godinu dana. Naši sagovornici ukazuju i na brojne navode o ucenama i prisiljavanju ljudi da dolaze na mitinge naprednjaka.
Janko Veselinović, član Predsedništva Stranke slobode i pravde, kaže za Danas da očito nije bilo ni približno tom broju.
„Saopštenje MUP-a kao da je stiglo iz kancelarije SNS-a. Ali je važnije kako su ti ljudi, kojih je bilo očito znatno manje od procena, došli. Većina njih je došlo pod prisilom i pritiskom, neki su i plaćeni našim novcem. To je tragično za te ljude i društvo. Neki su dobili i otkaz koji nisu pristali da dođu na miting. Činjenica da SNS miting održava u zatvorenom dokazuje da ne može da napuni neki trg i drugo, da je ovo način da drži u „kavezu“ ljude koji nisu došli svojom voljom. Vidimo i Vučićev strah i izgubljenost koji za izbore za 10 lokalnih samouprava drži miting u Beogradu. Njegov balon je izduvan i vlast odavno drži na silu i uz ucene. Pritisak na ljude je neviđen, ali je i otpor i nezadovoljstvo ljudi sve veće“, smatra Veselinović.
Milan Turanjanin, poslanik Zeleno-levog fronta u Skupštini AP Vojvodine, ipoređuju ovu situaciju sa vicom.
„Ima onaj prastari vic o famoznom japanskom izumu – kanisteru od 15 litara. Na pitanje šta je tu tako genijalno, odgovor je, „ali staje 30 litara u njega“. Možda se ipak približavamo klasiku i bajci o Carevom novom odelu, kada su svi videli u kakvom stanju je zapravo car. A do trenutka, kada će dete, u ovom slučaju „narod“, konačno reći da je car go, golcijat, bojim se da ćemo sačekati parlamentarne i predsedničke izbore. Do tad (kad-tad) naslušaćemo se laži koje ni pas s maslom ne bi pojeo. Treba do tad izdržati – zaključuje on“.
Prema rečima Danijele Nestorović, poslanice Ekološkog ustanka, u ovom slučaju, broj nije informacija nego alat.
„Danas je 70.000, sutra 32.000 – nije bitno šta je tačno, nego šta treba da zvuči veliko. To je pokušaj da se percepcija zameni činjenicama, kao da istina zavisi od naslova, a ne od realnosti. Snaga se meri slikom, ne sadržajem. Kada ti neko servira očigledno nelogične brojke, testira granicu – da li ćeš poverovati čak i kada vidiš da ne štima. To je klasična taktika: ako prihvatiš malu neistinu, lakše ćeš progutati i veću. Kada režimski mediji kažu „70.000 ljudi“, a zatim priznaju da je „32.000 bilo u sali“, oni zapravo otkrivaju sopstvenu konstrukciju. Jer onda se postavlja jedno prosto pitanje: Gde je bilo preostalih 38.000 ljudi? I tu dolazimo do suštine. Nema snimaka mase tog obima van hale, nema blokiranih ulica koje bi to pratile, nema logistike koja bi podržala takav broj, nema jednog jedinog dokaza osim naslova To više nije izveštavanje. To je pokušaj da se realnost nadomesti brojkama koje zvuče impresivno, a ne stoje ni u prostoru ni u činjenicama. U politici, kao i u pravu, činjenice se dokazuju – ne izmišljaju. Ako morate da dodajete još jedan ceo miting van hale da biste dobili broj – onda to nije izveštavanje, to je crtanje stvarnosti po narudžbini“, kaže Nestorović.
Aleksandar Marton, portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine, kaže za Danas da je drugo ime za Vučićev režim laž.
„Sama činjenica da oni velike skupove više ne održavaju na otvorenom, nego u sportskim dvoranama, jasno ukazuje na to da im se sistem raspada, te da više ni kilometarske kolone autobusa ne mogu da popune rupe na skupovima. Sakupili su juče sve svoje botove, ćacije, sinekurne pevaljke i aplaudirali čoveku koji je hodajuće kršenje Ustava i brojnih zakona. Ona skaradnost u Areni je najbolji poziv za sve građane deset gradova i opština, koji glasaju za sedam dana na lokalnim izborima, da masovno izađu i glasaju protiv Vučićevog režima“, zaključuje Marton.
