Neformalna grupa profesora Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici „ProAktiv” uputila je sredinom ovog meseca zahteve za pristup informacijama od javnog značaja Vladi Republike Srbije, Ministarstvu prosvete i Kancelariji za KiM.
Iz ovih institucija tražili su kompletnu dokumentaciju o pravnom statusu Prištinskog Univerziteta i fakulteta, čije je sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Najpre im je, kako su saopštili, odgovoreno iz Kancelarije za KiM, a u tom odgovoru je saopšteno da je status Univerziteta definisan Zakonom o visokom obrazovanju Republike Srbije, kao i da pitanje njegovog pravnog statusa nije bilo tema dijaloga Beograda i Prištine, niti se o tome vode razgovori sa međunarodnim akterima ili u okviru državnih organa.
Tri dana kasnije, na njihov zahtev odgovorili su i iz Ministarstva prosvete Republike Srbije, odgovorom da – ne raspolažu nijednim dokumentom koji se odnosi na pravni status Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici u periodu od 2013. godine do danas.
A sada, kako je ProAktiv saopštio danas, odgovor je stigao i iz treće institucije – Vlade Republike Srbije.
On glasi ovako:
„Ovim putem Vas obaveštavamo da je uvidom u evidencije postpupajućeg organa utvrđeno da na raspolažemo traženim informacijama“.
Ko je onda nadležan?
ProAktiv ističe da ovakav sled odgovora ponovo otvara jedno suštinsko pitanje: Ko je nadležan za odlučivanje o statusu Univerziteta?
Tri ključne državne istance ne poseduju dokumentaciju, ne vode evidenciju ili nisu razmatrale pitanje pravnog statusa Univerziteta i to u periodu u kojem su, naglasili su, zaključivani i primenjivani međunarodni sporazumi koji se direktno tiču institucionalnog okvira, ali i „kvaliteta života naših ljudi na Kosovu i Metohiji“.
Da li se onda o statusu Univerziteta odlučuje bez institucionalnog okvira i u interesu Republike Srbije, ili se od javnosti sistematski uskraćuju informacije?, pitaju.
„Za nas, kao nastavnike, ovo nije samo pravno ili političko pitanje. Ovo je pitanje zaštite naših studenata, sigurnosti rada, validnosti diploma i budućnosti obrazovanja na ovom prostoru. Univerzitet nije i ne sme biti sporedna tema pregovora, on je temelj na kome zajednica gradi svoju budućnost, a na KiM i sam uslov njenog opstanka“.
Vlada Srbije, poručili su dalje, iako tvrdi da ne raspolaže traženim informacijama, nije postupila u skladu sa zakonskom obavezom da podnosioca zahteva uputi na nadležni organ i to ih posebno zabrinjava.
„Takvo postupanje ne može se opravdati neznanjem o nadležnosti, jer je reč o pitanju koje se tiče institucije koja funkcioniše u sistemu Republike Srbije“, navode.
Ako Vlada ne zna, poručuju, kome se onda građani mogu obratiti. Takođe, ističu, ako Vlada ne zna i ako to znači da se odgovori trebaju tražiti u Prištini, onda:
„To više nije implicitna poruka, već otvoreno priznanje institucionalnog povlačenja države iz jednog od ključnih pitanja za opstanak autohtonog stanovništva na Kosovu i Metohiji, nas Srba“.
A ako se kroz ovaj odgovor samo izbegava imenovanje stvarne nadležnosti, smatraju, reč je o svesnom izbegavanju odgovornosti.
Zato ProAktiv i dalje zahteva jasan odgovor – ko je nadležan, gde su dokumenti i na osnovu kojih odluka se odlučuje o sudbini Univerziteta. Najavljuju pokretanje upravnog spora pred nadležnim sudom.
„Sve drugo predstavlja nedopustivo ignorisanje javnog interesa i sudbine jedne zajednice. Imajući u vidu način na koji je odgovor dostavljen, kao i osnovanu sumnju da se tražene informacije uskraćuju, pokrenućemo upravni spor pred nadležnim sudom radi zaštite prava na pristup informacijama od javnog značaja i utvrđivanja zakonitosti ovakvog postupanja Vlade Republike Srbije“, poručila je grupa profesora.
Normalizacija bez Univerziteta?
U ovom su se saopštenju iz ProaAktiva osvrnuli i na prethodni odgovor Kancelarije za KiM, o tome da Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici nije bio tema Briselskog dijaloga.
O kakvoj se, pitaju, normalizaciji odnosa razgovara ako Univerzitet nije tema.
„Kako je moguće da se godinama vode pregovori o ‘normalizaciji odnosa’ između Beograda i Prištine, a da pitanje Univerziteta, kao jedne od ključnih institucija za opstanak naših ljudi na Kosovu i Metohiji, prema tvrdnjama nadležnih organa nikada nije bilo ni predmet razmatranja, niti postoji bilo kakva dokumentacija o njemu. Ako Univerzitet nije tema tih procesa, postavlja se pitanje o kakvoj se normalizaciji zapravo pregovara i čiji se interesi u tim pregovorima štite“, ističe grupa profesora.
Zabrinutost oko dostavljanja podataka
Inače, ova je neformalna grupa profesora, par dana od postignutog dogovora Sorensen-Kurti o Zakonu o strancima na Kosovu, kojim je dogovoreno da srpskim studentima, profesorima i zdravstvenim radnicima budu izdane privremene boravišne dozvole, za početak na 12 meseci, uz mogućnost produženja – zatražila obustavu dostavljanja podataka zaposlenih u zdravstvenim i obrazovnim institucijama na Kosovu, dok se ne utvrdi pravni osnov i zaštita prava.
Deo dogovora bio je, da podatke o njima kosovskoj vladi dostave gradonačelnici opština sa srpskom većinom.
U pismu koje je ova grupa profesora 20. marta uputila međunarodnoj zajednici, odnosno Evropskoj uniji, Savetu Evrope i misiji OEBS, ali i Rektorskom kolegijumu i Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, istakli su to da prikupljanje i dostavljanje ovih podataka nije zasnovano na jasno definisanom pravnom osnovu kao i da ne postoji precizna garancija zaštite podataka zaposlenih čiji se podaci šalju.
Posebnu bojazan izrazili su zbog, kako navode, toga što se ti podaci dostavljaju lokalnoj samoupravi, te da nije jasno na osnovu kog propisa oni imaju nadležnost za obradu istih.
Upozorili su na to da, iako prikupljanje ličnih podataka može delovati kao tehničko pitanje sa stanovišta međunarodne zajednice, u lokalnom kontekstu nosi ozbiljne rizike.
Tvrde, između ostalog i da ovaj proces može dovesti do stvaranja nepoželjnih pritisaka na rad obrazovnih i zdravstvenih ustanova, jer bi oni koji upravljaju podacima mogli neprimereno uticati na njihov rad.
Početkom ovog meseca, zaposlenima su poslati pozivi da dostave ličnu dokumentaciju, uključujući lične karte, ugovore o radu, dokaze o sredstvima za izdržavanje, obrazovanju i zdravstvenom osiguranju na Kosovu, saopštila je tada takođe grupa profesora ProAktiv.
I tada su naveli da smatraju da je ovaj zahtev neprihvatljiv jer dovodi u pitanje poštovanje Ustava Republike Srbije, pravni poredak države čiji je Univerzitet deo i zaštitu ličnih prava zaposlenih.
Poručili si i tada da ovakvi zahtevi ukazuju na direktno uključivanje Univerziteta u kosovski institucionalni sistem, što se ranije odvijalo postepeno i posredno, a „sada se sprovodi otvorenije i direktnije“.
Ponovili su da oni neće pristupiti po tom zahtevu, a pozvali su i kolege da učine isto.
