Svetu arhijerejsku liturgiju služio je Mitropolit raško-prizrenski Teodosije, uz sasluženje igumana manastira Zočište arhimandrita Stefana, igumana manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena arhimandrita Mihaila i više sveštenoslužitelja.
Tokom liturgije više stotina vernika prilazilo je da se pokloni čudotvornim moštima Svetih Kozme i Damjana.
Nakon čitanja Svetog Jevanđelja, mitropolit Teodosije održao je besedu u kojoj je govorio o značaju vere, ljubavi i zahvalnosti, podsetivši na primer Svetih Vrača koji su, kako je rekao, svoj dar koristili isključivo na dobro ljudi.
„Zapamćeni su kao bezmezni čudotvorci lekari, ali su se više molili Bogu, a kao što smo čuli u Jevanđelju, činili ono što je Gospod činio za svoga života. Sve je to sila Božja koja je predata učenicima Hristovim. Oni nisu unovčili dar Božji. Retki su danas oni koji će drugima učiniti dobro, a da to neće naplatiti. Gospod je rekao: bogatite se neprolaznim bogatstvom na nebu, ali obično ljudi smatraju za bogatstvo ova materijalna dobra. A Gospod je rekao da je proklet onaj koji se uzda u čoveka i u ono što je prolazno.“
Mitropolit je istakao da čovek treba da se uzda u Boga, naglasivši da su vera i molitva jače od svega, ali i da su lekari dar od Boga.
„A mi se uzdamo u živoga Boga i kad se molimo Gospodu, na prvom mestu molimo za neprolazna bogatstva. A oni koji se ne mole ostaće i bez jednog i bez drugog. Najlepša osobina čoveka je da bude zahvalan dobročinitelju, da budemo zahvalni Bogu, da u smirenju i trpljenju živimo. A kada tražimo lek, isceljenje, potrebno je otići i lekaru, i lekari su od Boga. Ali molitva, vera i nada u pomoć Božju jača je od svega ostaloga. Gospod kad leči i isceljuje, On isceljuje celoga čoveka. A bolesti duše su gordost, mržnja, ogovaranje i ne mogu lekari ovog sveta dati lek protiv te bolesti. Potrebna je ljubav.“
Govoreći o značaju manastira Zočište i svetih besrebrenika, mitropolit je podsetio na brojna svedočanstva o isceljenjima, ali i na obnovu svetinje nakon njenog razaranja.
„Nebrojana su čuda koja su se dogodila u ovom manastiru, ovde na ovom mestu kod moštiju svetih Kozme i Damjana, mnogi su progovorili, mnogi su ustali na svoje noge, mnogi su dobili potomstvo, mnogi su se izlečili njihovim molitvama, a silom Božjom. I ne samo pravoslavni i Srbi, ovde dolaze svi, i oni koji nisu pravoslavni i oni koji su druge vere i nacije. Svetitelji primaju svakoga ko dolazi sa poštovanjem i sa verom da će dobiti isceljenje i mnogo je takvih koji su se ovde iscelili. Jedno od najvećih čuda Svetih Vrača na ovome mestu jeste vaskrsenje ove crkve i svih ovih zdanja… Sećamo se crkve minirane, porušene, konaci spaljeni, zvonik… pusto mesto gde je počeo korov da niče, ali volja Božja i ljubav našeg naroda vernika učinili su da ovo mesto vaskrsne, da zasija lepšom i jačom svetlošću nego što je ikada bilo. Zato Gospod daje zapovest o ljubavi – da ljubimo jedni druge, jer tako će poznati da ste moji učenici. Sve drugo što radimo, ako nemamo ljubavi, sve nam je uzalud, jer naš Gospod je Gospod ljubavi i nas uči tome.“.
Na kraju besede, mitropolit je govorio o podvigu monaha i naroda koji opstaje na ovima prostorima iz ljubavi.
“I monasi koji ovde žive i opstaju i naš verni narod koji neće da napusti ove prostore to čini prvenstveno iz ljubavi prema Bogu i ovim svetinjama kako na koji način da ostavimo ovo i da odemo? Treba da se zapitamo. Evo Sv Kralj Stefan Dečanski neće da ode iz svoje svetinje, a zar će da monasi ostave svoga kralja, zar će narod da okrene leđa i da ode da traži sebi sreću? Neće je naći ako na taj način sebično sve ostavlja ono što smo primili i ono najvrednije tražeći sebično samo nešto za sebe. I zato moramo da sačuvamo i ove svetinje i ovu svetu zemlju i bez obzira koliko bilo teško, a ja vam kažem da je ranije bilo mnogo teže pa su opstali, nego mi danas. Treba da se uzdamo u Boga i u molitve Sv Vrača. Ako je Bog podigao ovaj manastir, i ovu crkvu i ove konake i ovo bratstvo to znači da Bog prisutan i ovde i u našem životu. A kada smo sa Bogom čega da se plašimo i čega da se bojimo? Treba da se molimo Bogu i Njegovim svetima, na prvom mestu Sv Kozmi i Damjanu jer oni su svojom žrtvom i ljubavlju zadobili veliku slobodu kod Gospoda da se svakome može podariti lek, isceljenje, uteha. I dok su naše svetinje i naši sveti prisutni na ovom mestu i svuda po našem Kosovu i Metohiji i gde živimo, zaista to je mesto našeg spasenja i mnogi, mnogi dolaze iz daleka ovde da se poklone svetinji i da ovde zhvate vodu sa živoga izvora.
Neka bi bio srećan današnji praznik svima vama, da usliši vaše molitve, da podari zdravlje duše i tela i vama i vašim najmilijim kako bi proslavljali Gospoda našega Isusa Hrista koji je divan u svetima svojima i koji se proslavlja zakedno sa Ocem i Sv. Duhom sada i uvek i u vekove vekova. Amin”, istakao je Mitropolit.
Nakon liturgije prerezani su slavski kolači, a zatim je u manastirskoj trpezariji priređena trpeza ljubavi za sveštenstvo i verni narod.
Manastir Zočište tokom čitave godine posećuje veliki broj ljudi koji dolaze da se poklone čudotvornim moštima Svetih Vrača i od njih zatraže isceljenje. Pored pravoslavnih Srba, ovu svetinju posećuju i pripadnici drugih veroispovesti, verujući u molitveno zastupništvo Svetih Kozme i Damjana.
