To je ključni zaključak Izveštaja misije za utvrđivanje činjenica, koji su danas, 20. jula 2026. godine, objavile vodeće međunarodne organizacije za zaštitu slobode medija, uključujući partnere Platforme Saveta Evrope, Evropsku radiodifuznu uniju (EBU), Reportere bez granica (RSF) i Evropsku federaciju novinara (EFJ).
Izveštaj, zasnovan na međunarodnoj misiji sprovedenoj u Prištini krajem marta 2026. godine, zaključuje da su politički pritisci, uključujući verbalno targetiranje i omalovažavanje novinara od strane visokih predstavnika vladajuće stranke Samoopredeljenje (Vetëvendosje), nedovoljno finansiranje i pritisci na Radio-televiziju Kosova (RTK), kao i pokušaji jačanja političkog uticaja nad Nezavisnom komisijom za medije (NKM), među glavnim razlozima pogoršanja slobode medija na Kosovu. Kao jedan od pokazatelja tog trenda, navodi se da je Kosovo na Svetskom indeksu slobode medija Reportera bez granica za 2026. godinu palo na 84. mesto, što je za 28 pozicija niže u odnosu na 2023. godinu, čime je narušen njegov dotadašnji status regionalnog lidera u ovoj oblasti.
Od fizičkih napada do toksične političke retorike i sajber pretnji
Iako je broj fizičkih napada na novinare u opadanju nakon zabrinjavajućeg vrhunca zabeleženog 2023. godine, bezbednost medijskih radnika i dalje je ozbiljno ugrožena zbog kampanja blaćenja, onlajn uznemiravanja i verbalnih pretnji. Prema nalazima izveštaja, među glavnim izvorima takvih pritisaka nalaze se visokopozicionirani političari, pre svega iz redova vladajuće stranke.
Asocijacija novinara Kosova (ANK) tokom 2025. godine registrovala je 69 incidenata koji su uključivali novinare, medijske radnike i medijske kuće, pri čemu je najveći porast zabeležen u slučajevima omalovažavanja, diskreditovanja i onlajn uznemiravanja od strane javnih funkcionera, političara i državnih službenika. Do marta 2026. godine evidentirana su još 24 slučaja. Izveštaj posebno ukazuje na retoriku premijera Aljbina Kurtija, navodeći primere u kojima je delegitimizovao novinare, opisao onlajn medije kao deo „Bermudskog trougla koji teži da potopi Kosovo” i pozvao tužilaštvo da istraži pojedine televizijske stanice. Podseća se i da je vladajuća stranka Samoopredeljenje tokom izborne kampanje 2025. godine bojkotovala televizije T7, TV Dukađini i Klan Kosova, a da je bojkot okončan početkom 2026. godine.
Posebno su izložene novinarke, koje se suočavaju sa rodno zasnovanom diskriminacijom, seksističkim uvredama i uznemiravanjem. Složen položaj imaju i mediji na srpskom jeziku, koji su, prema izveštaju, izloženi pritiscima i suprotstavljenim narativima i iz Prištine i iz Beograda, dok ih pojedini politički narativi predstavljaju kao „neprijatelje države”. Delegacija beleži i rast sajber napada na onlajn medije, među kojima se izdvajaju slučajevi portala Vox Kosova i Reporteri, čiji su kanali za distribuciju sadržaja na društvenim mrežama bili ozbiljno narušeni. Kao dodatni razlog za zabrinutost navodi se i više slučajeva u kojima je premijerovo obezbeđenje fizički ometalo novinare u obavljanju njihovog posla.
Javni servis u krizi: Finansijski pritisci, optužbe za cenzuru i sporovi oko uređivačke nezavisnosti RTK
Radio-televizija Kosova (RTK) nalazi se u središtu ozbiljne krize upravljanja i uređivačke nezavisnosti. Iako zakon predviđa da javni servis dobija oko 20 miliona evra godišnje iz državnog budžeta, parlament je za 2025. godinu odobrio svega 8,96 miliona evra. Prema izveštaju, posledice su bile kašnjenje zarada, protesti zaposlenih i dugotrajna finansijska nestabilnost.
Pored finansijskih problema, izveštaj beleži i niz slučajeva koji su izazvali zabrinutost zbog mogućih političkih pritisaka i cenzure unutar javnog servisa. U avgustu 2025. godine šest urednika RTK uklonjeno je iz svojih emisija nakon što su kritikovali vladu zbog kašnjenja plata, a povodom navoda o cenzuri postupak je pokrenuo i Ombudsman.
Dodatnu zabrinutost izazvali su slučajevi novinarki Edine Avdiu i Hane Marteti, kojima u februaru 2026. godine nisu obnovljeni ugovori. Prema navodima iz izveštaja, Avdiu je prethodno odbila da pročita unapred pripremljen tekst u kojem se pohvalno govori o novoizabranom predsedniku parlamenta iz redova vladajuće stranke, smatrajući ga profesionalno neprihvatljivim. U julu iste godine vršiteljka dužnosti ministarke Fitore Pacoli javno je optužila novinarku Blertu Fonići da postavlja „naručena pitanja”, dok je mesec dana kasnije njena emisija ukinuta.
Izveštaj ukazuje i na okolnosti koje su dovele u pitanje percepciju nezavisnosti RTK, navodeći da je generalni direktor televizije Rilind Grvala ranije bio istaknuti član i finansijski donator vladajuće stranke. Dokument podseća i na slučaj emitovanja nepotvrđenih navoda iz teksta bosanskog portala „Slobodna Bosna”, u kojem su kosovski mediji Nacionale i Periskopi optuženi za finansiranje iz Srbije. Nakon emitovanja usledile su tužbe za klevetu protiv RTK, koje su i dalje u toku.
Sporovi oko nezavisnosti medijskog regulatora
Značajan deo izveštaja posvećen je položaju i nezavisnosti Nezavisne komisije za medije (NKM). Krajem 2024. godine usvojen je novi Zakon o NKM, uprkos primedbama Saveta Evrope, Evropske unije i drugih međunarodnih aktera da pojedina rešenja nisu u skladu sa evropskim standardima i da mogu ugroziti nezavisnost regulatora, posebno u delu koji se odnosi na regulisanje onlajn medija. Ustavni sud Kosova je u aprilu 2025. godine proglasio ključne odredbe zakona neustavnim, ocenivši da narušavaju nezavisnost NKM.
Izveštaj navodi da je Aljbin Kurti međunarodnoj delegaciji rekao da će novi zakonski predlog biti usklađen sa evropskim standardima. Istovremeno, kao razlog za zabrinutost izdvajaju se događaji iz aprila 2026. godine, kad je parlament sproveo izbor novih članova upravnih odbora RTK i NKM. Prema navodima izveštaja, organizacije civilnog društva, uključujući Asocijaciju novinara Kosova, Kosovski pravni institut i Pokret FOL, ocenile su da je postupak bio netransparentan, politički motivisan i sproveden bez odgovarajućih konsultacija sa stručnom javnošću.
Pristup informacijama i pretnja ponovne kriminalizacije klevete
Izveštaj kao jedan od ozbiljnih problema za slobodu medija izdvaja i sve veću netransparentnost javnih institucija. Kosovska agencija za informacije i privatnost (AIP) tokom 2025. godine primila je rekordnih 927 žalbi zbog uskraćivanja pristupa informacijama od javnog značaja, što predstavlja višestruki porast u odnosu na 139 žalbi zabeleženih 2021. godine. Sagovornici međunarodne misije ukazali su i da premijer Aljbin Kurti retko odgovara na pitanja kritičkih medija i ne održava redovne konferencije za novinare, što dodatno otežava pristup informacijama od javnog interesa.
Izveštaj upozorava i na inicijative za ponovno uvođenje krivične odgovornosti za klevetu. Tokom 2025. godine visoki funkcioneri vladajuće stranke, Dimalj Baša i Hekuran Murati, javno su zagovarali takvu mogućnost. Istovremeno, dokument navodi da je Aljbin Kurti članovima međunarodne delegacije rekao da njegova vlada ne planira ponovnu kriminalizaciju klevete. Uprkos tome, broj građanskih tužbi za klevetu protiv novinara i medija porastao je sa 95 u 2020. na 263 u 2025. godini, što, prema oceni misije, stvara snažan efekat odvraćanja „chilling effect” i podstiče autocenzuru u redakcijama.
Pozitivni primeri: Efikasnije pravosuđe i podrška novinarima u egzilu
Uprkos brojnim upozorenjima na pogoršanje medijskih sloboda, međunarodna misija izdvojila je i nekoliko pozitivnih primera. Među njima je rad pravosudnog sistema. Kosovski sudski savet usvojio je Strategiju za period 2026–2028. godine, kojom se slučajevi napada na novinare, predmeti klevete i strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) svrstavaju među prioritete. Prema nalazima izveštaja, sudovi ove predmete rešavaju efikasno i transparentno, što je pozitivno ocenjeno i od strane međunarodnih sagovornika.
Kao primer dobre prakse izdvaja se i program „Novinari u rezidenciji”, koji Kosovo, uz podršku Nemačke, sprovodi od 2022. godine. Program pruža privremeno utočište novinarima koji su zbog svog rada bili primorani da napuste Ukrajinu i Avganistan. U trenutku objavljivanja izveštaja u njemu učestvuje deset novinara, a međunarodna misija ocenjuje ovaj program kao značajan doprinos zaštiti slobode medija i podršci ugroženim novinarima.
Šta dalje: Preporuke međunarodne misije
Izveštaj se završava nizom preporuka budućoj vladi Kosova, imajući u vidu da su nakon izbora održanih u junu 2026. godine institucije još uvek bile u procesu formiranja. Među ključnim preporukama su prestanak zapaljive retorike i javnog targetiranja novinara od strane političkih zvaničnika, obezbeđivanje dugoročnog, održivog i politički nezavisnog finansiranja Radio-televizije Kosova, odustajanje od svake inicijative za ponovno uvođenje krivične odgovornosti za klevetu, kao i usklađivanje medijskog zakonodavstva sa Evropskim aktom o slobodi medija (EMFA) i evropskim standardima za zaštitu od strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP).
Kompletan Izveštaj misije za utvrđivanje činjenica, sa detaljnim nalazima, statistikama i preporukama međunarodne delegacije, dostupan je na sledećoj adresi: OVDE
