Kako navode, na pojedinim internet platformama koje oglašavaju eskort usluge mogu se pronaći desetine profila žena iz Brazila, Venecuele, Kolumbije i Perua. Uz fotografije se objavljuju podaci o njihovim fizičkim karakteristikama, jezicima koje govore, seksualnim uslugama koje nude i cenama.
Kosovska policija potvrdila je za RSE da prati ovakve internet stranice i da su one predmet operativnog rada, ali zbog istraga koje su u toku nije želela da iznosi dodatne informacije.
Prema godišnjem izveštaju Policije Kosova, Kosovo ostaje zemlja porekla, tranzita i odredišta za žrtve trgovine ljudima. Među novijim oblicima eksploatacije izdvojeno je upravo oglašavanje seksualnih usluga putem specijalizovanih internet platformi.
Žrtve su, prema policijskim podacima koje prenosi RSE, uglavnom starosti između 18 i 30 godina, a organizovano dolaze iz Brazila, Venecuele, Kolumbije i Perua.
Kako funkcioniše mreža i zašto je teško dokazati trgovinu ljudima
Koordinatorka za krivična dela trgovine ljudima u Specijalnom tužilaštvu, Merita Sadiku-Sertolji, objašnjava da kriminalne grupe žene često vrbuju nudeći im legalan posao i regularne ugovore o radu, zbog čega je mnogo teže dokazati da je reč o trgovini ljudima.
„One koje su regrutovane iz inostranstva, posebno iz latinoameričkih zemalja, dolaze sa regularnim ugovorima”, navela je ona za RSE, dodajući da upravo takav način regrutovanja otežava otkrivanje organizatora.
RSE podseća da je tokom 2024. godine u Prištini uhapšen državljanin Perua zbog sumnje da je bio jedan od organizatora međunarodne mreže trgovine ljudima. Specijalno tužilaštvo nije odgovorilo na pitanja ovog medija o tome u kojoj je fazi taj postupak.
Pozivajući se na ranije objavljene informacije portala Kallxo, RSE navodi da su istražioci u tom predmetu sumnjali da su organizatori zadržavali više od polovine zarade žena koje su bile seksualno eksploatisane, dok su žrtve, prema navodima iz istražnog spisa, bile fizički kažnjavane ukoliko nisu poštovale uputstva organizatora.
Slični slučajevi nisu zabeleženi samo na Kosovu. Tužilaštvo Bosne i Hercegovine potvrdilo je za RSE da je tokom 2025. i 2026. godine identifikovalo više brazilskih državljanki koje su bile seksualno eksploatisane preko iste internet platforme. Prema njihovim navodima, organizovana kriminalna grupa obezbeđivala je prevoz i smeštaj žrtava, dok je novac organizatorima isplaćivan putem kriptovaluta. U istragu su uključeni Europol, Interpol i brazilske vlasti.
Sagovornica RSE ukazuje i na dodatni problem u međunarodnim istragama. Kako navodi, saradnja sa državama porekla žrtava može biti otežana kada ne postoje neposredni bilateralni odnosi, zbog čega se komunikacija često odvija preko Kancelarije za međunarodnu pravnu saradnju pri Ministarstvu pravde.
Maloletne žrtve i izazovi u istragama
Prema podacima Policije Kosova, tokom perioda od 2021. do 2024. godine identifikovane su 42 maloletne žrtve trgovine ljudima, među kojima je osam dece uzrasta od 12 do 14 godina. Za većinu se navodi da su bile seksualno eksploatisane.
RSE navodi da istražitelji često nailaze na ozbiljne prepreke u dokazivanju ovih krivičnih dela, jer organizatori retko ostavljaju materijalne tragove, pa se postupci u velikoj meri zasnivaju na iskazima samih žrtava. Dodatni problem, prema rečima tužiteljke Sadiku-Sertolji, jeste to što mnoge žrtve u početku ni same ne prepoznaju da su bile predmet trgovine ljudima.
Ovog meseca kosovska policija sprovela je akcije u salonima za masažu i noćnim klubovima, tokom kojih je uhapšeno više osoba. Međutim, osumnjičeni se terete za omogućavanje prostitucije, a ne za trgovinu ljudima. Kako objašnjava Sadiku-Sertolji, ključna razlika je u tome što trgovina ljudima podrazumeva regrutovanje, kontrolu ili prisilu radi eksploatacije, dok se omogućavanje prostitucije odnosi na organizovanje ili sticanje koristi od prostitucije.
Samo dve zatvorske kazne u tri godine
Prema podacima koje je RSE dobio od Sudskog saveta Kosova, u poslednje tri godine izrečene su svega dve zatvorske kazne za trgovinu ljudima, iako Krivični zakonik za ovo delo propisuje kazne od pet do 12 godina zatvora, a u najtežim slučajevima i doživotni zatvor.
Na to ukazuje i izveštaj američkog Stejt departmenta o trgovini ljudima za 2025. godinu, u kojem se kritikuje kaznena politika na Kosovu. U izveštaju se navodi da izricanje kazni ispod zakonskog minimuma, kao i novčanih kazni kao jedine sankcije, umanjuje efekat borbe protiv trgovine ljudima, slabi odvraćajući efekat i ne odražava težinu ovog krivičnog dela.
RSE navodi i da institucije nisu odgovorile na pitanja o mogućem blokiranju internet platformi preko kojih se nude eskort usluge, niti o merama koje se preduzimaju kako bi se sprečilo njihovo dalje korišćenje. Policija, međutim, ističe da veruje da je stvarni broj žrtava trgovine ljudima znatno veći od broja zvanično identifikovanih.
