Zajedničko pismo potpisali su Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER), NGO Aktiv, Centar za afirmativne društvene akcije (CASA), Nova društvena inicijativa (NSI) i Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC).
Istog dana kada je dokument upućen međunarodnim predstavnicima, Evropska unija pozvala je kosovske vlasti da odmah obustave sva dalja rušenja, prinudna uklanjanja objekata i preuzimanja imovine na području Gazivoda dok se ne razjasne pitanja poštovanja pravne procedure, proporcionalnosti, prava svojine, ljudskih prava i delotvornih pravnih sredstava.
Brisel je reagovao dan nakon što su radnici Javnog preduzeća „Ibar-Lepenac“, uz asistenciju Kosovske policije, započeli uklanjanje još 11 vikendica na obali Gazivoda.
EU je saopštila da žali zbog činjenice da je rušenje sprovedeno iako su pogođeni vlasnici u roku predviđenom obaveštenjima već pokrenuli sudske postupke.
„EU žali zbog jučerašnjeg rušenja kuća na jezeru Gazivode, koje je sprovedeno dok su pogođeni stanovnici već pokrenuli sudske postupke u roku od 15 dana predviđenom u obaveštenjima javnog preduzeća ‘Ibar-Lepenac’ o napuštanju i raščišćavanju zemljišta.“
Evropska unija navodi da ovaj slučaj ne posmatra izolovano.
„EU je zabrinuta zbog nedostatka poštovanja pravne procedure u ovom, kao i u nekoliko drugih nedavnih slučajeva na severu Kosova od februara ove godine.“
Zbog toga poziva na hitnu obustavu svih daljih izvršnih mera.
„EU poziva na trenutnu obustavu svih daljih rušenja, prinudnih uklanjanja objekata ili preuzimanja imovine dok se na odgovarajući način ne otklone zabrinutosti u vezi sa poštovanjem pravne procedure, proporcionalnošću, pravom svojine, ljudskim pravima i delotvornim pravnim sredstvima.“
Posebno je naglašeno da uloga Kosovske policije u ovakvim operacijama mora ostati strogo u okviru njenog zakonskog mandata, dok sprovođenje nepovratnih mera tokom sudskih postupaka, prema oceni EU, izaziva ozbiljnu zabrinutost u pogledu vladavine prava.
Dokument dostavljen Svetskoj banci
Gotovo istovremeno, međunarodnim predstavnicima dostavljen je dokument pod nazivom „Preuzimanje imovine, rušenja i najavljena prinudna iseljenja na području jezera Gazivode“, u kojem autori navode da je cilj da se međunarodna zajednica upozna sa, kako tvrde, obrascem postupanja koji prevazilazi pojedinačne slučajeve rušenja vikendica.
Dokument je upućen Evropskoj uniji, EULEX-u, OEBS-u, KFOR-u, UNMIK-u, ambasadama zemalja Kvinte i drugim međunarodnim partnerima, uz zahtev da se hitno razmotri zakonitost dosadašnjih postupaka i spreče nova rušenja dok se ne okončaju odgovarajući pravni postupci.
Autori navode da su analizirali više događaja koji su se dogodili od početka juna i zaključuju da između njih postoji zajednički obrazac.
Prema njihovim tvrdnjama, u svim slučajevima zajedničko je da su usledili preuzimanje poseda, rušenja ili najavljena iseljenja, uz prisustvo ili asistenciju Kosovske policije, ali bez prethodne sudske odluke ili izvršnog akta kojim bi takve mere bile naložene. Upravo zbog toga ocenjuju da je pogođenim građanima uskraćena mogućnost da pre nastanka nepovratne štete ostvare delotvornu pravnu zaštitu.
Šest slučajeva koji, prema autorima, ukazuju na isti obrazac
Centralni deo dokumenta čini pregled šest slučajeva koji su se dogodili na području Gazivoda od početka juna ove godine. Autori navode da svaki od njih ima svoje specifičnosti, ali tvrde da ih povezuje isti obrazac – preuzimanje poseda, uklanjanje objekata ili zahtevi za iseljenje bez prethodne sudske odluke ili izvršne administrativne odluke.
Rezala: Preuzimanje letnjeg kampa
Prvi slučaj odnosi se na kompleks Rezala, odnosno nekadašnji letnji kamp na obali Gazivoda.
U dokumentu se navodi da je kompleks početkom juna preuzelo Javno preduzeće „Ibar-Lepenac“, uz prisustvo Kosovske policije, iako, kako tvrde autori, nije postojala sudska odluka niti izvršni akt kojim bi takvo preuzimanje bilo naloženo.
Ističe se da je vlasnicima i korisnicima faktički onemogućen pristup objektu, dok se od međunarodne zajednice traži da utvrdi na osnovu kog pravnog akta je takvo postupanje sprovedeno.
Čečevo: Rušenje vikendica i porodične kuće
Drugi slučaj odnosi se na akcije sprovedene krajem juna i početkom jula u naselju Čečevo.
Autori podsećaju da je tada srušeno više vikendica, a potom i jedna porodična kuća.
Navode da vlasnicima, prema njihovim saznanjima, nisu predočene sudske odluke niti izvršni nalozi koji bi predstavljali osnov za rušenje, već da su neposredno pre dolaska mehanizacije dobili kratak rok da iz objekata iznesu lične stvari.
U dokumentu se konstatuje da je i u ovom slučaju Kosovska policija bila prisutna tokom akcije.
Slučaj Prodanović i Milovanović
Treći primer odnosi se na porodičnu kuću Prodanovića i Milovanovića.
Autori navode da je objekat uklonjen uprkos tome što, kako tvrde, prethodno nije sproveden postupak koji bi vlasnicima omogućio da pred sudom ospore zakonitost takve odluke pre njenog izvršenja.
U dokumentu se ističe da upravo ovakvi slučajevi, prema mišljenju autora, otvaraju pitanje delotvornog pravnog sredstva, odnosno mogućnosti da sud odluči pre nego što nastupi nenadoknadiva šteta.
Milojevići: Najavljeno iseljenje
Za razliku od prethodnih slučajeva, u slučaju porodice Milojević rušenje još nije sprovedeno.
Međutim, autori navode da su vlasnici dobili obaveštenja kojima se od njih zahteva napuštanje objekta, zbog čega ocenjuju da postoji neposredna opasnost da se scenario iz prethodnih slučajeva ponovi.
U dokumentu se navodi da je i ovaj slučaj uključen upravo zato što pokazuje, kako tvrde autori, kontinuitet postupanja prema objektima oko Gazivoda.
Jedanaest vikendica
Posebno poglavlje posvećeno je najnovijem slučaju uklanjanja 11 vikendica.
Autori podsećaju da su vlasnici prethodno dobili obaveštenja da do 17. jula napuste objekte, ali navode da su u ostavljenom roku pokrenuli sudske postupke radi zaštite svojih prava.
Uprkos tome, navodi se da su 21. jula radnici „Ibar-Lepenca“, uz asistenciju Kosovske policije i teške mehanizacije, započeli rušenje objekata.
Upravo ovaj slučaj danas je bio povod i za reagovanje Evropske unije, koja je izrazila žaljenje što su rušenja sprovedena dok su postupci već bili pokrenuti.
Plaža i hotel „Jezero“
Poslednji slučaj odnosi se na zahtev Javnog preduzeća „Ibar-Lepenac“ da se napuste plaža i hotel „Jezero“.
Autori podsećaju da porodica Jakšić osporava pravo ovog javnog preduzeća da raspolaže tom imovinom, tvrdeći da poseduje zemljište i objekte.
I ovaj predmet naveden je kao deo šireg niza sporova oko imovine na području Gazivoda, za koje autori smatraju da zahtevaju sudsko razrešenje pre bilo kakvih izvršnih radnji.
U nastavku dokumenta autori prelaze sa opisa pojedinačnih slučajeva na pravnu analizu, ocenjujući da se u svim navedenim primerima otvaraju pitanja primene Zakona o izvršnom postupku, Zakona o opštem upravnom postupku, prava na mirno uživanje imovine i prava na delotvoran pravni lek, zbog čega od međunarodnih partnera traže hitnu reakciju.
Pravna analiza: Zašto autori smatraju da su postupci sporni
Nakon pregleda pojedinačnih slučajeva, autori dokumenta prelaze na pravnu analizu, navodeći da je zajednički problem svih opisanih događaja to što, prema njihovim tvrdnjama, nije postojao izvršni pravni osnov koji bi omogućio prinudno preuzimanje poseda, rušenje objekata ili iseljenje vlasnika. U dokumentu ocenjuju da su na taj način dovedena u pitanje osnovna procesna prava građana, uključujući pravo da pred nadležnim organima ospore odluke pre nego što nastupe njihove posledice.
Autori se pozivaju na odredbe kosovskog Zakona o izvršnom postupku, navodeći da se prinudno izvršenje može sprovoditi isključivo na osnovu izvršne isprave ili drugog zakonom propisanog izvršnog osnova. Istovremeno ukazuju da u predmetima koje analiziraju nije poznato da su vlasnicima predočene pravosnažne sudske odluke ili izvršni upravni akti koji bi predstavljali osnov za rušenje ili preuzimanje imovine.
Posebno se osvrću i na Zakon o opštem upravnom postupku, uz tvrdnju da svako upravno odlučivanje mora omogućiti pogođenim stranama da budu saslušane, da dobiju obrazloženu odluku i da iskoriste pravo žalbe pre nego što odluka proizvede nepovratne posledice. Prema njihovoj oceni, upravo je to izostalo u slučajevima koje dokument obrađuje.
Pravo svojine i delotvoran pravni lek
Dokument se potom poziva i na međunarodne standarde zaštite ljudskih prava.
Autori navode da pravo na mirno uživanje imovine, garantovano Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, podrazumeva da svako ograničenje tog prava mora biti zasnovano na zakonu, imati legitiman cilj i biti proporcionalno.
Istovremeno podsećaju da Evropska konvencija garantuje i pravo na delotvoran pravni lek, odnosno mogućnost da građani pred nezavisnim organom ospore odluku pre nego što ona proizvede nenadoknadive posledice.
U tom kontekstu ocenjuju da rušenje objekata ili preuzimanje poseda dok su sudski postupci u toku praktično obesmišljava kasniju sudsku zaštitu, jer ni eventualna odluka u korist vlasnika ne može vratiti već srušene objekte.
Poseban osvrt na ulogu Kosovske policije
Značajan deo dokumenta posvećen je ulozi Kosovske policije.
Autori podsećaju da su policijski službenici bili prisutni tokom više akcija na području Gazivoda, dok je zamenik regionalnog komandira za Sever Veton Eljšani ranije izjavio da policija u tim slučajevima samo pruža asistenciju Javnom preduzeću „Ibar-Lepenac“.
Međutim, u dokumentu se ocenjuje da sama činjenica da policija pruža asistenciju ne može predstavljati zamenu za sudsku odluku ili drugi izvršni akt.
Autori posebno naglašavaju da je „Ibar-Lepenac“ javno preduzeće, a ne organ državne uprave ili pravosudna institucija, zbog čega, prema njihovom tumačenju, ostaje otvoreno pitanje na osnovu kog pravnog osnova policija asistira u postupcima koji imaju za posledicu prinudno iseljenje, preuzimanje poseda ili rušenje objekata.
Istovremeno podsećaju da je i Evropska unija u današnjoj reakciji posebno naglasila da uloga Policije Kosova u ovakvim operacijama mora ostati strogo u okviru njenog zakonskog mandata, zasnovana na jasnim zahtevima ili odlukama nadležnih organa i propisno dokumentovana.
Upozorenje na moguće posledice
Autori dokumenta zaključuju da se ne radi samo o pojedinačnim imovinskim sporovima, već o pitanju pravne sigurnosti i poverenja u institucije.
Navode da sprovođenje izvršnih mera pre okončanja sudskih postupaka može stvoriti presedan koji će se odraziti i na druge vlasnike imovine, ne samo na području Gazivoda već i šire.
Zbog toga ocenjuju da je neophodno da nadležne institucije obustave dalje izvršne radnje dok se ne utvrdi da li su svi postupci sprovedeni u skladu sa važećim zakonima i međunarodnim standardima zaštite ljudskih prava.
Šta pet organizacija traži od međunarodne zajednice?
U završnom delu dokumenta autori iznose niz konkretnih zahteva upućenih međunarodnim misijama i institucijama koje deluju na Kosovu, uz ocenu da je neophodno hitno reagovati kako bi se sprečilo dalje, kako navode, nepovratno narušavanje prava građana.
Pre svega, traže da Evropska unija, EULEX, OEBS, KFOR i UNMIK pozovu kosovske institucije da odmah obustave sva dalja rušenja, prinudna iseljenja i preuzimanja poseda dok se ne utvrdi da li su dosadašnji postupci sprovedeni u skladu sa zakonom.
Od međunarodnih partnera očekuju i da zatraže odgovore na pitanja koja se, prema njihovim navodima, do sada nisu našla pred institucijama – na osnovu kojih pravnih akata su sprovedena rušenja, ko je doneo odluke o izvršenju, da li su vlasnicima omogućena sva pravna sredstva i po kom osnovu je Kosovska policija pružala asistenciju u pojedinim akcijama.
Predlog: Zakup umesto rušenja
Autori ističu da, prema njihovim saznanjima, vlasnici vikendica i drugih objekata nisu osporavali potrebu da se pitanje korišćenja zemljišta trajno uredi, ali tvrde da su nudili drugačije rešenje.
Kako se navodi u dokumentu, pojedini vlasnici bili su spremni da zaključe dugoročne ugovore o zakupu sa Javnim preduzećem „Ibar-Lepenac“, čime bi, smatraju autori, bilo moguće zaštititi interese javnog preduzeća, a istovremeno izbeći rušenja, prinudna iseljenja i višegodišnje sudske sporove.
U dokumentu se navodi da takav predlog nije prihvaćen.
Više od 150 objekata moglo bi biti obuhvaćeno
Jedno od najozbiljnijih upozorenja iznetih u dokumentu odnosi se na moguće dalje posledice.
Autori navode da raspolažu informacijama prema kojima bi najmanje 154 kuće i vikendice, kao i 113 građevinskih parcela oko Gazivoda, mogli biti predmet sličnih zahteva ili postupaka u narednom periodu.
Ukoliko bi se takve mere nastavile po istom modelu, ocenjuju da bi broj pogođenih porodica mogao biti znatno veći od slučajeva koji su do sada dospeli u javnost.
Pozadina: Treća akcija ovog leta
Najnovija reakcija Evropske unije usledila je dan nakon što su radnici Javnog preduzeća „Ibar-Lepenac“, uz asistenciju Kosovske policije, započeli uklanjanje još 11 vikendica na obali Gazivoda.
Direktor ovog javnog preduzeća Faruk Mujka izjavio je da je akcija sprovedena nakon isteka roka ostavljenog vlasnicima da do 17. jula uklone objekte, navodeći da je reč o bespravnoj gradnji na zemljištu kojim upravlja „Ibar-Lepenac“.
Sa druge strane, vlasnici tvrde da su objekte gradili na osnovu ugovora zaključenih sa „Srbijašumama“ na period od 99 godina, kao i da su u ostavljenom roku pokrenuli sudske postupke radi zaštite svojih prava, zbog čega smatraju da nije postojao pravni osnov za rušenje.
Sličan stav iznela je i Kancelarija za Kosovo i Metohiju, ocenjujući da je akcija sprovedena bez sudske odluke.
Rušenje 11 vikendica predstavlja treću akciju uklanjanja kuća i vikendica na području Gazivoda od početka leta, nakon rušenja više vikendica i jedne porodične kuće u naselju Čečevo krajem juna i početkom jula.
U međuvremenu, otvoren je i spor oko plaže i hotela „Jezero“, nakon što je „Ibar-Lepenac“ zatražio napuštanje tog prostora, dok porodica Jakšić tvrdi da poseduje zemljište i objekte.
Dan nakon početka najnovijih rušenja, novinar i publicista Ever Robeli ocenio je da bi uklanjanje bespravno podignutih objekata bilo legitimno kada bi isti standardi važili širom Kosova, uz tvrdnju da vlast selektivno pokazuje odlučnost upravo na severu.
Današnja reakcija Evropske unije predstavlja do sada najoštrije međunarodno upozorenje povodom dešavanja oko Gazivoda. Istovremeno, dokument koji je pet organizacija civilnog društva dostavilo međunarodnim misijama nastoji da ove događaje predstavi ne kao niz nepovezanih incidenata, već kao jedinstven obrazac postupanja za koji, kako tvrde autori, tek predstoji puna pravna i institucionalna ocena.
