Razgovor je vođen povodom izveštaja „Kosovo: Preokret pada slobode medija“, koji je nastao nakon misije Evropske federacije novinara za utvrđivanje činjenica, a u kojem su navedeni politički pritisci, verbalno targetiranje i omalovažavanje novinara od strane visokih predstavnika vlasti.
Sever je navela da problem nije samo u pojedinačnim sukobima između političara i novinara, već u širem okruženju u kojem se kritičko novinarstvo sve češće predstavlja kao neprijateljsko ili politički motivisano.
„Ono što bih rekla kada gledamo celokupnu situaciju jeste da glavni problem nije samo postojanje pojedinačnih sukoba između političara i novinara, kojih, naravno, ima, nego stvaranje jednog šireg institucionalnog i političkog okruženja u kojem se kritičko novinarstvo, pa čak i obično profesionalno novinarstvo, sve češće prikazuje kao neprijateljska, nepatriotska i politički motivisana aktivnost“, kaže Maja.
Prema njenim rečima, iako na Kosovu postoji pluralistički medijski prostor i relativno nizak nivo fizičkog nasilja nad novinarima, postoje ozbiljni problemi kada je reč o političkim pritiscima, nezavisnosti institucija i položaju javnog medijskog servisa.
Kao ključne probleme izdvojila je političke pritiske na javni servis, pokušaje povećanja političke kontrole nad Nezavisnom komisijom za medije, nedovoljno jasno definisan plan finansiranja javnog medijskog servisa, kao i verbalne napade i omalovažavanje novinara.
Govoreći o stanju u Radio-televiziji Kosova (RTK), Sever je ocenila da problemi sa finansiranjem i uređivačkom nezavisnošću direktno utiču na rad javnog emitera.
„Kada imate javni medijski servis koji nema stabilno finansiranje, uređivačku nezavisnost i sigurnost u radu, posledice nisu samo kašnjenje plata. To direktno utiče na planiranje programa, zadržavanje iskusnih novinara, angažovanje dopisnika, terensko izveštavanje i tehničko održavanje programa“, rekla je Maja Sever.
Ona je istakla da su finansiranje i uređivačka nezavisnost povezani i da se ne mogu posmatrati odvojeno.
„To je jedan povezan sistem. Sve su to spojene posude i ne mogu se posmatrati odvojeno“, dodaje ona.
Sever je ocenila da finansijska zavisnost može dovesti i do političkih pritisaka na uređivačku politiku.
„Takva finansijska zavisnost može da proizvede i politički pritisak na uređivačku nezavisnost. Novinari su tokom misije svedočili o disciplinskim postupcima, političkim pritiscima i uklanjanju pojedinih voditelja. Zato mislim da je dugoročna situacija javnog emitera na Kosovu zaista veoma problematična“, kazala je Maja.
Govoreći o radu Nezavisne komisije za medije, Sever je navela da način izbora novih članova te institucije otvara pitanje transparentnosti procesa.
„Verodostojnost takvih obećanja ne procenjuje se po onome što je izgovoreno. Nije dovoljno reći: „Časna reč, uradićemo to.“ Ona se meri konkretnim postupcima koji slede“.
Dodala je da je reč o važnoj instituciji koja odlučuje o pitanjima od značaja za medijski prostor.
„To je regulatorno telo koje odlučuje o brojnim važnim pitanjima – od izdavanja dozvola, preko razmatranja pritužbi, do izricanja sankcija. Dakle, reč je o izuzetno važnoj, da ne kažem ključnoj instituciji za buduće regulisanje medija na Kosovu“, rekla je Maja Sever.
Sever se osvrnula i na slučaj kada je RTK objavio navode o navodnom finansiranju pojedinih onlajn medija iz Srbije, bez prethodne potvrde tih informacija.
„Takvo postupanje predstavlja ozbiljno kršenje profesionalnih i etičkih standarda, a dodatnu težinu ima činjenica da je takvu informaciju objavio javni medijski servis“, kazala je Maja.
Prema njenim rečima, kod ovakvih tema posebno je važno poštovati profesionalne standarde i proveravati informacije pre objavljivanja.
„To znači da je bilo neophodno utvrditi izvor tvrdnje, pregledati dokumentaciju, kontaktirati prozvane medije, zatražiti njihov odgovor i proveriti finansijske podatke. Sve je to moralo biti urađeno pre objavljivanja takve informacije“, rekla je ona.
Govoreći o mogućem efektu ovakvih slučajeva na druge redakcije, posebno one koje rade na srpskom jeziku, Sever je ocenila da se može stvoriti osećaj pritiska i nesigurnosti.
„Kada se redakcija bez dokaza optuži da je finansirana iz Srbije, a politički predstavnici pozovu tužilaštvo da to istraži, druge redakcije svakako dobijaju jasnu poruku o mogućim posledicama kritičkog izveštavanja“, kaže Sever za Radio Goraždevac.
Ona je ocenila da su nezavisni mediji na srpskom jeziku posebno ranjivi jer se nalaze u složenom političkom i društvenom okruženju.
„U osetljivoj političkoj situaciji u kojoj rade mediji zaista je još teže, jer se suočavaju sa različitim međusobno povezanim oblicima političkog, institucionalnog, ekonomskog i društvenog pritiska“, rekla je Sever.
Prema njenim rečima, pritisci mogu dolaziti iz različitih pravaca.
„Dakle, iz Prištine oni mogu da se očituju kroz otežan pristup informacijama, nedostupnost nekih zvaničnika, kašnjenje informacija, uskraćivanje, selektivno pozivanje na konferencije za medije, sumnjičenje veza sa Srbijom. A onda, s druge strane, iz Beograda, političkih struktura povezanih sa Beogradom, pritisak može dolaziti, i verovatno dolazi, kroz očekivanja da redakcija podržava službeni državni narativ, izbegava kritiku Srpske liste, srpskih institucija, ne istražuje korupciju ili zloupotrebu moći“, kaže ona.
Jedan od problema na koji je ukazala jeste i dostupnost informacija na srpskom jeziku.
„Informacija koja se objavi samo na jednom jeziku i ne prevede se na srpski ili se prevede sa velikim zakašnjenjem jednostavno nije jednako dostupna. U novinarstvu je vreme presudno i odgovor koji stigne nakon isteka roka za objavu često više nema praktičnu vrednost“, dodaje ona.
Sever smatra da pristup informacijama na srpskom jeziku mora biti deo institucionalnog sistema, a ne pitanje dobre volje.
„Pristup informacijama na srpskom jeziku nije usluga dobre volje institucije, nego bi trebalo biti sastavni deo jednakog pristupa informacijama i medijskog pluralizma“, kaže Maja.
Kao jedan od prvih koraka buduće kosovske vlade, Sever vidi potrebu za konkretnim promenama u odnosu prema medijima.
„Najvažnije je da prvi potez bude jaka poruka da novinari nisu neprijatelji“, kazala je Maja.
Dodala je da poverenje između institucija i medija ne može biti vraćeno samo obećanjima.
„Novinarima je dosta obećanja. Jednostavno je potrebno vraćanje poverenja kroz konkretne poteze, konkretne promene u saradnji i u samom odnosu prema medijima“, zaključila je Maja Sever u jutarnjem programu Radio Goraždevca.
Maja Sever je poručila da su za opstanak nezavisnog i profesionalnog novinarstva potrebni stabilni izvori finansiranja, saradnja među redakcijama, podrška novinarima i insistiranje na profesionalnim standardima.
Ceo intervju sa Majom Sever možete poslušati u audio zapisu ispod.
