O razmerama štete po svakodnevni život ponajbolje svedoči priča Srboljuba Kolašinca, koji je pre dve decenije odlučio da pokrene porodični biznis. Zbog kopanja bagera u blizini rečnog korita došlo je do samnjenja nivoa podzemnih voda, pa su zbog toga presušili izvori i potok koji je trebao da bude osnova za novi ribnjak na njegovom imanju.
„Počeli smo pre 20 godina sa izgradnjom ribnjaka, s obzirom na to da smo pored kuće imali potok i izvor, što je bilo idealno za uzgoj pastrmke. Godinama smo ulagali u uređenje bazena za mrest i uzgoj. Međutim, vode je iz godine u godinu bilo sve manje, dok na kraju i potok i izvor nisu potpuno presušili. Danas je tu ostao samo beton. Pokušali smo i bušotinama da dođemo do vode, ali je nema. Iza nas je ostala samo gomila uloženog novca i propao trud“, priča Kolašinac za Radio Goraždevac.
Kako bi saznali koje mere preduzimaju nadležni, novinari Radio Goraždevca potražili su odgovore u Opštini Peć. Međutim, u kancelarijama opštinskih inspekcija i službi zaduženih za zaštitu životne sredine novinari nisu zatekli nikoga – vrata su bila zaključana.
Portparol Osnovnog javnog tužilaštva u Peći Škodran Nikći ističe da ova institucija godinama ima imenovanog državnog tužioca koji deluje kao koordinator za krivična dela protiv životne sredine, te da je zaštita prirodnih bogatstava jedan od njihovih glavnih prioriteta.
Prema Nikćijevim rečima, tužilaštvo redovno održava sastanke sa nadležnim organima kako bi se unapredilo krivično gonjenje neodgovornih pojedinaca i kompanija.
„U svim predmetima u kojima su policija ili druge institucije podnele krivične prijave zbog degradacije reka, istražne radnje su sprovedene u optimalnim rokovima. Tamo gde je bilo dovoljno dokaza, podignute su optužnice protiv odgovornih lica“, navodi Nikći.
On dodaje da u slučajevima kada izvršioci budu zatečeni na delu (in flagranti), tužilac odmah nalaže privremeno oduzimanje mehanizacije i opreme korišćene za nelegalno iskopavanje. Nikći je najavio i da će tužilaštvo u narednom periodu organizovati okrugli sto sa ekološkim organizacijama i institucijama posvećen ovom problemu.
Podaci iz ankete koju je sproveo Radio Goraždevac pokazuju da su svi ispitanici upoznati sa problemom iskopavanja šljunka, dok je čak 93,33 odsto građana primetilo drastične promene na reci u poslednjih nekoliko godina.
Urim Đeravina iz nevladine organizacije „Rilindja Gjelber“ (Zelena renesansa) iz Peći, naglašava da reku uništava kombinacija otpadnih voda i nekontrolisanih separacija.
„Prvi problem je direktno izlivanje kanalizacije u Rugovi, gde brojni hoteli, restorani i vikendice otpadne vode ispuštaju pravo u reku. Drugi je bacanje otpada, a treći, i možda najveći – rad separacija. Za pojedine postoje dozvole, ali ima i mnogo ilegalnih operatera. Nažalost, nadležne inspekcije ne obavljaju svoj posao kako bi trebalo“, upozorava Đeravina.
On objašnjava da sama Opština Peć nema nadležnost za izdavanje dozvola i kontrolu separacija, već je to u rukama Inspekcije Ministarstva životne sredine, koja godinama zakazuje na terenu. Iako je ranije najavljivano izmeštanje separacija iz korita reke, Đeravina navodi da se po tom pitanju do danas ništa nije promenilo.
S druge strane, Nezavisna komisija za rudnike i minerale (KPMM) potvrdila je za Radio Goraždevac da je na ovom području izdala ukupno jednu licencu za eksploataciju i četiri dozvole za posebne aktivnosti. Prema njihovoj evidenciji, u samom Goraždevcu jedna firma ima važeću licencu za vađenje materijala, dok tri poseduju dozvole za separacije, uz još jednu betonsku bazu u Zahaću. Iz KPMM-a navode da redovne kontrole vrše samo kod licenciranih subjekata, dok se prema ilegalnim operaterima postupa po Zakonu o rudnicima. Međutim, kada je reč o uništavanju rečnog korita, KPMM prebacuje odgovornost na drugu adresu, tvrdeći da su za upravljanje vodama i koritom Pećke Bistrice isključivo nadležni Agencija za vode i Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture.Anketirani građani jednodušni su u oceni da od devastacije reke korist ima svega šest ili sedam privatnih kompanija koje ostvaruju profit, dok celo društvo i priroda trpe nenadoknadivu štetu.
Kao glavne posledice eksploatacije građani navode produbljivanje korita, urušavanje obala, zamućenje vode, nestanak ribljeg fonda i buku teške mehanizacije. Jedan od ispitanika u anketi ističe da je iskopavanje uzrokovalo „uništavanje biljnog i životinjskog sveta, ali i plodnog zemljišta koje više ne dobija vodu za navodnjavanje“, dok drugi upozorava na „pad nivoa vode, protok teških metala kroz podzemne vode i stvaranje divljih deponija“.
Opasne jame i presušeni bunari u Goraždevcu
Posledice nekontrolisanog vađenja šljunka najdirektnije osećaju meštani Goraždevca, u čijem se ataru nalazi veliki broj separacija i napuštenih kopa.
Damjan Portić iz Goraždevca ukazuje na svakodnevnu opasnost sa kojom se suočava dok obrađuje sopstvenu imovinu.
„Ova bivša separacija, a sada ogromna rupa i deponija, nalazi se odmah pored moje njive. Često kada orem ili radim druge poslove traktorom, strahujem da ne dođe do klizišta ili obrušavanja zemlje i da ne upadnem u rupu zajedno sa mašinom. Pored toga, zbog mnogobrojnih iskopavanja podzemna voda se povlači u te nezatrpane jame. Mnogi bunari u selu su presušili i ljudi su ostali bez vode za piće i domaćinstvo“, svedoči Portić.
Njegove reči potkrepljuju i rezultati ankete: građani podsećaju da je nekontrolisana eksploatacija direktno kumovala nestanku potoka Biorke u Goraždevcu. Pored toga, više od 73 odsto ispitanika smatra da neobezbeđene jame nastale iskopavanjem predstavljaju direktnu pretnju po bezbednost dece i stoke.
Građani traže potpunu zabranu, ali se plaše javno da govore
Rezultati istraživanja Radio Goraždevca jasno pokazuju da građani nemaju poverenja u kontrolne mehanizme – čak 80 odsto smatra da nadležni ne kontrolišu iskopavanje peska, iako je 93,33 odsto njih lično videlo bagere i kamione na delu.
Kao jedino delotvorno rešenje građani predlažu potpunu zabranu eksploatacije šljunka iz rečnog korita, znatno strože kazne i redovan monitoring.
Ipak, istraživanje je ogolilo još jedan dubok društveni problem – strah. Iako bi dve trećine anketiranih (66,67 odsto) prijavilo nelegalno iskopavanje, više od 78 odsto građana je izričito navelo da ne bi smelo javno da govori za medije o ovoj temi.
Ta činjenica ponajbolje govori o tome koliko je interesna mreža oko eksploatacije šljunka moćna na ovom području, dok Pećka Bistrica nastavlja da gubi rečni tok, a meštani izvore vode.
