Kosovski operater elektroenergetskog sistema, prenosa i tržišta (KOSTT) kaže da od 2020. godine nije bilo trgovine strujom između Srbije i Kosova.
Prema podacima kosovskog Ministarstva ekonomije, ova situacija je koštala Kosovo i region više od 150 miliona evra samo u 2024. godini.
Radio Slobodna Evropa (RSE) napominje da ministarstvo nije razjasnilo metodologiju na osnovu koje je ova brojka izračunata, jer je u istoj godini Kosovo samo na uvoz struje potrošilo oko 250 miliona evra.
Zbog onemogućnosti trgovine energijom preko Srbije, Kosovo koristi alternativne rute za uvoz i izvoz.
Ovo, prema navodima iz Prištine, povećava troškove prenosa i vrši pritisak na druge prekogranične vodove.
Trenutno se energijom trguje preko Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore, što stvara dodatne naknade za prenos.
Prema podacima Ministarstva ekonomije, u određenim slučajevima troškovi prenosa jednog megavata dostizali su i do 800 evra.
Ministarstvo, ponovo napominje RSE, nije pružilo detalje u kojim slučajevima je zabeležena ova cena, niti koliko bi koštao alternativni prenos kroz Srbiju.
Rok istekao, problem ostao
Situacija se nastavlja i nakon 1. jula 2026. godine, toka koji je postavio Ministarski savet Energetske zajednice, a koji je zatražio od Srbije da preduzme neophodne mere kako bi se osigurala primena pravila o prekograničnoj trgovini i kapacitetima.
„Kosovo nastavlja da zahteva punu primenu ove odluke, jer je dostupnost prekograničnih kapaciteta važna za omogućavanje trgovine električnom energijom, funkcionisanje regionalnog energetskog tržišta i dalju integraciju energetskog tržišta Jugoistočne Evrope“, saopštilo je Ministarstvo ekonomije u odgovoru za Radio Slobodna Evropa.
Kosovske vlasti kažu da je glavna prepreka nedostatak koordinacije između Operatora prenosnog sistema Srbije (EMS) i KOSTT-a o raspodeli prekograničnih kapaciteta.
Srpsko Ministarstvo rudarstva i energetike pak tvrdi da se rokovi Ministarskog saveta Energetske zajednice odnose se na integraciju tržišta, koordinaciju i raspodelu prekograničnih kapaciteta.
„U okviru svojih nadležnosti, Srbija je preduzela neophodne aktivnosti u skladu sa novim regulatornim okvirom, uključujući stvaranje neophodnih uslova za regionalnu koordinaciju svih prekograničnih prenosnih kapaciteta“, saopštilo je srpsko ministarstvo u odgovoru Radiju Slobodna Evropa.
Elektromreže Srbije takođe tvrde da struja nastavlja fizički da teče između energetskih sistema, a da su granice trgovinskih zona zasnovane na sporazumima postignutim u okviru dijaloga Beograda i Prištine.
Kosovo i Srbija su postigli energetske sporazume 2013. i 2015. godine, dok su 2022. godine usvojili i mapu puta za njihovu implementaciju.
Međutim, ovi sporazumi, kao i mnogi drugi postignuti u okviru dijaloga, nisu u potpunosti sprovedeni.
Šta dalje?
Vršilac dužnosti ministra ekonomije Kosova, Artane Rizvanoli, pokrenuo je pitanje nesprovođenja odluke tokom neformalnog sastanka Ministarskog saveta Energetske zajednice, održanog 2. jula 2026. godine u Prištini.
Energetska zajednica je navela da je 1. jul bio rok za preduzimanje potrebnih radnji. Međutim, obaveza sprovođenja odluke ostaje na snazi i nakon ovog datuma.
Prema Ugovoru o Energetskoj zajednici, u slučaju nesprovođenja obavezujuće odluke, Ministarski savet može utvrditi ozbiljne prekršaje i preduzeti mere, uključujući suspenziju određenih prava koja proizilaze iz Ugovora.
Zašto nema trgovine dve strane?
Problem je povezan sa promenom načina rada energetskog sistema Kosova i sa neslaganjima između Prištine i Beograda oko sprovođenja energetskih sporazuma.
Krajem 2020. godine, KOSTT je počeo da radi kao nezavisno regulatorno područje.
Do tada, Kosovo je bilo deo regulatornog bloka sa Srbijom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom. Nakon promene, pridružilo se regulatornoj zoni Albanije i aktiviralo interkonekcijsku liniju od 400 kilovolti, poznatu kao „Energetski autoput Kosovo-Albanija“.
Nakon ove promene, trgovina električnom energijom na granici Kosova i Srbije nije postala operativna.
