A šta kada te volje nema? Čelična pesnica vlasti držaće u šaci svakog pojedinca.
„Briselski sporazum o pravosuđu bio je uspešan primer i verovatno jedan od najboljih sporazuma postignutih u Briselu. Integrisano pravosuđe na Kosovu funkcionisalo je prilično dobro do ostavki srpskih sudija, tužilaca i zaposlenih. Međunarodni predstavnici često su ga hvalili, kako zbog rezultata, tako i zbog međuetničke saradnje”, kaže za Kontakt Plus radio Dušan Radaković, izvršni direktor Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC), ali i podseća:
„Mnoge odredbe sporazuma nikada nisu sprovedene, posebno deo koji se odnosi na priznanje presuda srpskih sudova na Kosovu i na sastav apelacionih veća u Prištini za slučajeve iz šest opština sa srpskom većinom južno od Ibra”.
Nespojivo sa zakonom
Iako je Prvi sporazum o principima normalizacije (19. april 2013), potpisan u Briselu između Ivice Dačića i Hašima Tačija uz posredovanje Ketrin Ešton, uz opštinske izbore na severu i formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) predviđao i integraciju sudskih vlasti u pravni sistem Kosova, sam Sporazum o pravosuđu utanačen je tek februara 2015.
Detaljno opisujući kako će obe strane biti zastupljene u Osnovnom sudu u Mitrovici, Osnovnom tužilaštvu i Odeljenju Apelacionog suda, te da će u delu Osnovnog suda u Severnoj Mitrovici većinu činiti Srbi, sporazum je precizirao i jasne kvote. Oktobra 2017. ugašeni su sudovi i tužilaštvo u sistemu Republike Srbije, a formiran je jedan Osnovni sud i jedno Osnovno tužilaštvo za ceo mitrovički region. Do novembra 2017. integrisano je 40 sudija i 13 tužilaca, kao i 145 zaposlenih.
Pet godina kasnije, povod za kolektivne ostavke 130 sudija, tužilaca i administrativnog osoblja bila je odluka Prištine da suspenduje Nenada Đurića sa mesta direktora Policijske direkcije Sever, jer je odbio da izdaje opomene zbog registarskih tablica sa oznakom KM.
Dve godine kasnije, a godinu dana nakon napada u Banjskoj 2023, predsednik Srbije Aleksandar Vučić označio je povratak Srba u Kosovsku policiju i pravosuđe kao jedan od ključnih zahteva za povratak Beograda za pregovarački sto u Briselu. Reakcije Prištine odmah su ukazale na to da će i ovo biti još jedno dugo političko iznurivanje.
Kosovski tužilački savet (KTS) odbio je zahteve za povlačenje ostavki tužilaca i 15 članova pomoćnog osoblja iz srpske zajednice u Tužilaštvu u Mitrovici, a kosovska predsednica u tehničkom mandatu Aljbuljena Hadžiju ekspresno je potpisala ukaze o razrešenju sedmoro srpskih tužilaca, tvrdeći da oni nisu razrešeni zato što su Srbi, već zato što su ostavke podneli „pod pritiskom Srbije”.
„Nespojivo sa zakonom, pravičnim postupkom i ukupnim zahtevima vladavine prava na Kosovu.”
Tako je Evropska unija ocenila odluku Kosovskog tužilačkog saveta da prihvati povučene ostavke, kao i odluku v. d. predsednice da ih ukazom ozvaniči. Ovu jasnu izjavu, nije ispratile akcije Brisela.
Tužioci po pravdu kod Ombudsmana?
„Odluka Tužilačkog saveta Kosova veoma je zabrinjavajuća i predstavlja veliki korak unazad u pogledu normalizacije odnosa i poverenja nevećinskih zajednica u pravosuđe. Onemogućiće multietničnost Osnovnog tužilaštva u Mitrovici, i to ne u skladu sa brojem pozicija predviđenih Briselskim sporazumom. Ako ista odluka bude doneta i po zahtevu sudija za povlačenje ostavki, to bi automatski značilo da je Briselski sporazum samo slovo na papiru, bez ikakve važnosti u praksi, iako je ratifikovan u Skupštini Kosova i kao takav je iznad svakog zakona”, ističe Dušan Radaković i naglašava:
„Takav scenario bio bi potvrda sloma međunarodne politike i napora na Kosovu, jer bi za duži period, ili možda zauvek, onemogućio postojanje multietničkog pravosuđa na severu Kosova, imajući u vidu vrlo ograničen broj kandidata iz srpske zajednice za pozicije u pravosuđu”.
Procene ACDC-a su da u narednih šest do osam godina ne bi imao ko da ih zameni, jer je na poslednjim polaganjima pravosudnog ispita prošla jedna ili nijedna osoba iz srpske zajednice.
Činjenica da sudovi i tužilaštva na severu skoro četiri godine kasnije i dalje funkcionišu bez punog broja sudija i tužilaca srpske nacionalnosti, opterećuje efikasnost postupanja, dostupnost pravde na maternjem jeziku, kao i poverenje građana u sistem, ocenjuje za Kontakt Plus radio Srđan Sentić, glavni zamenik kosovskog Ombudsmana:
„Odsustvo punog broja sudija i tužilaca srpske nacionalnosti na severu Kosova direktno se odražava na kapacitet sudova da predmete rešavaju blagovremeno, a time i na poverenje građana u sistem. Dodatni izazov jeste ograničen broj kandidata iz redova srpske zajednice koji uspešno polažu pravosudni ispit. Zbog toga bi konačno okončanje ostavki, bez paralelnog rešavanja pitanja njihovog povratka, moglo da ostavi ova radna mesta nepopunjena godinama, što bi dodatno pogoršalo dostupnost pravde. Prioritet treba da bude iznalaženje rešenja koje omogućava povratak iskusnog kadra u sistem, uz puno poštovanje zakonskih procedura”.
Podvlači da je sa aspekta ljudskih prava od suštinskog značaja da pravosudni sistem bude „inkluzivan i da odražava multietnički karakter Kosova”, te da „ravnopravna zastupljenost svih zajednica doprinosi jačanju poverenja građana u pravosuđe, unapređuje efektivan pristup pravdi i doprinosi evropskim integracijama”.
Institucija Ombudsmana do danas nije primila nijednu žalbu sudija ili tužilaca povodom razrešenja, odnosno odbijenog zahteva za povlačenje ostavki.
Upitan da li je upravo ova institucija mesto gde bi razrešeni tužioci mogli da zatraže pomoć, Sentić odgovara da svako ko smatra da su mu odlukom ili postupanjem javnih organa, uključujući Tužilački ili Sudski savet, povređena ljudska prava i osnovne slobode može podneti žalbu.
„Institucija Ombudsmana nema ovlašćenje da poništava, ukida ili povlači odluke bilo kog nezavisnog organa, uključujući Tužilački savet Kosova. Ono što može jeste da, ukoliko utvrdi povredu ljudskih prava ili sistemski problem, sprovede istragu, uputi preporuke nadležnim institucijama ili preduzme druge mere predviđene svojim ustavnim i zakonskim nadležnostima. Ukoliko takva žalba bude podneta, razmotrićemo je nepristrasno, u skladu sa svojim mandatom”, podvlači Sentić.
Problemi od notara do Gazivoda
Osim hroničnog neispunjavanja rokova, Sporazum o pravosuđu sprovođen je i uz velike sistemske nedostatke.
Još 2018. advokati i sudije navodili su loš prevod kao jedan od ključnih problema, uz nepriznavanje odluka srpskih sudova i srpskih dokumenata. Ideja sporazuma bila je i da se obezbedi mogućnost da Srbima na Kosovu sude srpske sudije, neko ko poznaje njihov jezik. Naknadnim zakonskim uvođenjem automatske raspodele predmeta to pravo je ugroženo.
I verodostojnost javne isprave zavisi od toga da li nosi pečat Srbije ili Kosova i koliko je stara.
Problem je nastao i oko imenovanja notara na severu Kosova. Od petoro kvalifikovanih kandidata iz srpske zajednice nije izabran nijedan. Tim povodom nevladine organizacije sa severa podnele su inicijativu Ombudsmanu Kosova da od Ustavnog suda Kosova zatraži ocenu ustavnosti Zakona o notarima, kao i da ispita „diskriminatornu praksu u notarskim kancelarijama, jer se usluge pružaju isključivo na albanskom, a troškove prevoda na srpski snose stranke”.
„Konačno, poslednji događaji u vezi sa rušenjem kuća i vikendica u okolini jezera Gazivode, bez odluke nadležnih organa, bez sprovedenog postupka i bez prava na korišćenje pravnog leka, predstavljaju drastičan primer nazadovanja u oblasti vladavine prava. Javno preduzeće ‘Ibar-Lepenac’ nastavilo je sa rušenjem, uz asistenciju policije, iako su vlasnici objekata podneli tužbe sudu i iako su u nekim slučajevima čak bila zakazana i ročišta”, ocenjuje Dušan Radaković.
Pristup pravdi
Pristup pravdi ključno je ljudsko pravo. Nije reč samo o formalnom pristupu sudu, već i o osećaju sigurnosti koji bi jednakost pred zakonom trebalo da pruži.
„Sporazumi poput Briselskog, kada se dosledno primenjuju, doprinose izgradnji poverenja, jačanju vladavine prava, boljem funkcionisanju institucija, pravnoj sigurnosti i ravnopravnom pristupu pravdi za sve građane. Iz tog ugla, oni predstavljaju pozitivan doprinos zaštiti ljudskih prava, te mira i stabilnosti. Dosledna primena briselskih sporazuma posebno je značajna i u kontekstu evropskih integracija, s obzirom na to da pristupanje međunarodnim organizacijama koje neguju standarde ljudskih prava i demokratije podrazumeva upravo ovakav kontinuiran napredak u vladavini prava i poverenju među zajednicama”, objašnjava Srđan Sentić.
Podvlači da četvrtina žalbi na kršenja ljudskih prava, uključujući i diskriminaciju, koje Ombudsman prihvati dolazi upravo od Srba, što “ukazuje da se ova zajednica suočava sa ozbiljnim i sistemskim kršenjima svojih prava”.
Žalbe, zahtevi za zaštitu od diskriminacije, najčešće se odnose imovinska prava, administrativne postupke, upotrebu jezika, zapošljavanje, socijalna prava, prava deteta, postupanje svih grana vlasti.
Za srpsku zajednicu, dodaje Radaković, pitanje pristupa pravdi veoma je kompleksno:
„Osim problema pri upotrebi srpskog kao službenog jezika, zabrinjava i primetno drugačiji pristup institucija prema pripadnicima srpske zajednice, na primer prilikom procene uslova za određivanje pritvora ili odmeravanja kazne. I poslednji primeri u vezi sa rušenjem vikendica i kuća u blizini jezera Gazivode dokazuju tezu o drugačijem pristupu, s obzirom na to da sudovi ne postupaju hitno po tužbama vlasnika i ne odobravaju zaštitne mere do okončanja postupka”.
Praćenje i analize koje ACDC sprovodi, zaključuje on, jasno ukazuju na to da „često postoje dvostruki standardi u primeni prava na Kosovu”, te da sve te pojave „ne bi bile moguće bez institucionalne i političke podrške”.
A kada političke volje nema životi građana su ostavljeni na milost neobuzdanog stiska vlasti.
Autorka teksta: Jelena L. Petković
