Bio je običan avgustovski dan kada su italijanski karabinjeri sklopili šatore i sa severne strane mosta na Ibru pa prvi put posle mnogo godina, nakratko uklonili kompletan punkt KFOR-a. To je označilo početak postepenog povlačenja stalnog prisustva trupa KFOR-a, međunarodne vojne misije pod vođstvom NATO-a, koja je od kraja rata 1999. na Kosovu angažovana kako bi sprečavala sukobe.
Razlog za to je, kako su naveli, „poboljšanje bezbednosne situacije na Kosovu“, ali mogu i da se vrate na ulice ukoliko razvoj događaja bude zahtevao. „Po okončanju ovog procesa, KFOR će zadržati snažno prisustvo u Severnoj Mitrovici i širom severa Kosova, nastavljajući da doprinosi održavanju bezbednog i sigurnog okruženja za sve zajednice”, saopštili su iz KFOR-a za Dojče vele.
Nisu precizirali hoće li Kosovska policija preuzeti obezbeđivanje mosta koji razdvaja Južnu od Severne Mitrovice, koji je decenijama unazad bio poprište međuetničkih sukoba i tenzija. Sa druge strane, ministar unutrašnjih poslova Dželjaj Svečlja izjavio je da je počeo prenos odgovornosti sa KFOR-a na policiju, koji bi trebalo da vodi ka otvaranju glavnog mosta za saobraćaj.
Za manastir Visoki Dečani KFOR je bio konkretniji: Kosovska policija počeće postepeno da se integriše u bezbednosne strukture.
Šta je prethodilo odluci?
Ovakve najave usledile su nakon niza incidenata na severu Kosova, koje su zabrinule lokalne Srbe i Evropsku uniju.
Nedavno je javno preduzeće Ibar-Lepenac, po rešenju kosovskog Ministarstva zaštite životne sredine, za mesec dana srušilo 17 vikendica lokalnih Srba na jezeru Gazivode u opštini Zubin Potok. U pitanju su objekti koji su, prema navodima kosovskih vlasti, nelegalno izgrađeni na zemljištu kojim upravlja to preduzeće, usled čega su zatražili „oslobađanje uzurpirane imovine”.
Mnogi vlasnici objekata tvrde da poseduju dokumentaciju kojom potvrđuju pravo na korišćenje zemljišta, te da su im vikendice bespravno srušene dok su sudski postupci u toku.
Takođe, nedavno je meštanin sela u ovoj opštini optužio pripadnike Kosovske policije da su ga, prilikom pretresa kuće zbog sumnje u posedovanje oružja, fizički maltretirali i naneli mu niz telesnih povreda, zbog kojih je završio u bolnici.
Otkud sad to?
Ne postoji jasno objašnjenje zašto je KFOR doneo odluku o smanjenju prisustva baš sada, niti su to precizirali u odgovoru na upit Dojče vele. Zoran Savić iz nevladine organizacije Aktiv iz Severne Mitrovice nije iznenađen. Kako kaže, najave nisu od juče, ali nije ni nepoverenje građana severnog dela Kosova u kosovsku policiju.
Izveštaji nevladinih organizacija sa severa godinama pokazuju nisko poverenje građana u bezbednosne institucije na Kosovu. Kada se tome, kaže Savić, pridodaju i nedavna dešavanja u opštini Zubin Potok, upitno je na osnovu čega međunarodne organizacije procenjuju da se bezbednosna situacija značajno popravila.
„Objektivno, ako čitate saopštenja NATO-a i analizirate dostupnu statistiku, zaista se mogu uočiti određena poboljšanja. To se vidi i u izveštajima policije. Međutim, ako pitate građane na ulici kako se osećaju i da li imaju poverenja posebno u institucije kao što je policija, dobićete drugačiju sliku“, ističe Savić.
Profesor Fakulteta političkih nauka u Prištini Nedžmedin Spahiju smatra da je razumljivo što nepoverenje postoji, s obzirom na sve što se dešavalo tokom i nakon rata. Međutim, dosadašnji rad policije na severu ocenjuje kao „prilično dobar”, u određenim segmentima čak „i bolji nego u drugim delovima Kosova”.
„Zato smatram da Kosovska policija ima određeni legitimitet da održava red i mir. Posebno imajući u vidu da se, nakon što su Srbi napustili policiju na severu Kosova na poziv političkih predstavnika, postepeno radilo na poboljšanju etničke strukture policije”, objašnjava Spahiju. Stoga tvrdi da ni otvaranje glavnog mosta u Mitrovici „ne bi predstavljalo bezbednosni rizik”.
„Zatvaranje mosta, nakon onoga što se dogodilo u Banjskoj i nakon što su kosovske vlasti preuzele kontrolu nad severom, više nema mnogo smisla. On više ne predstavlja bezbednosnu meru između dve strane, pošto praktično više nema dveju strana. I sa jedne i sa druge strane Ibra nalaze se iste institucije.”
Vreme (ni)je
Lokalni novinar Andrija Lazarević, osnivač medija Zubin Potok INFO, ipak smatra da nije pravi trenutak ni za otvaranje mosta, niti za smanjenje broja pripadnika KFOR-a. Kaže, „brojna su svedočenja o nasilnom postupanju policije prema srpskim građanima prethodnih godina ostala nerazjašnjena”.
„Ovdašnji građani jesu uplašeni. Otvaranje mosta za saobraćaj doživljavaju kao pucanje brane, koje omogućava veći prodor Albanaca na sever. Ne zaboravimo da na jezeru Gazivode traje pravno nerešeno rušenje objekata, svakodnevno se vrše pretresi, u okviru istrage ratnih zločina se privode ljudi”, kaže Lazarević i dodaje:
„Ne želim da prejudiciram istragu o tako osetljivoj temi, ali je nemoguće ne zapitati se kako samo hronološko ređanje ovih događaja ne stvara utisak o kontinuiranom pritisku na jednu zajednicu.”
Ubrzo nakon najava KFOR-a, Srpska lista izrazila je protivljenje, te zatražila hitan sastanak sa komandantom KFOR-a, koji je ubrzo i usledio. Srpska lista nije odgovorila na upit Dojče velea, pa nismo uspeli da saznamo zašto su tražili sastanak kad je načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović upoznat sa procesom, te kakve će mere ova stranka preduzeti kada je reč, recimo, o bezbednosti manastira Visoki Dečani.
Zoran Savić iz NVO Aktiv smatra da se ovakve stvari „ne mogu dešavati jednostrano, bez komunikacije sa zvaničnim Beogradom”, zbog čega tvrdi da je ovo „evidentna primena francusko-nemačkog plana, koji je predsednik Vučić očigledno prihvatio”.
„Sviđalo se to nekome ili ne, činjenica je da politika koju sprovode i Priština i lokalni srpski predstavnici ima politički legitimitet i mislim da je upravo tu suština cele priče”, zaključuje Savić.
