Govor Srba na Kosovu je prava riznica starih reči i lokalizama koje polako nestaju iz svakodnevne upotrebe. Mlađe generacije, pod uticajem interneta i televizije, sve više govore uniformisanim jezikom sa tuđicama pretežno iz engleskog, dok jezički dragulji ostaju zaključani uglavnom u sećanjima starijih meštana.
Odmorite se na trenutak od teških vesti i podsetite se autentičnih reči koje su nekada bile osnova svakodnevnog razgovora u kosovskim malama.
Strašnica – stanje šoka, pretrpljen strah ili bolest/psihofizičko stanje koje je nastupilo kao posledica iznenadnog pretrpljenog straha
Onoditi – glagol koji služi kao univerzalna zamena za neku radnju. Zamena je za zaboravljeni pojam ili izbegavanje prostota. Koristi se kada govornik želi da opiše neku radnju, ali mu u tom trenutku ne pada na pamet tačan naziv, ili želi da izbegne upotrebu vulgarnog izraza. Eufemizam je za intimne odnose, pa se koristi u žargonu kao šifrovani opis za njih, kako bi se izbegle direktne proste reči.
Pirajka – drvena lopatica (prakljača) koja se koristila za lupanje i pranje veša na reci
Futarka – široka ženska suknja od vune, karakteristična za narodne nošnje na Balkanu
Tenećka – llimena kutija, kantica ili posuda od lima/pleha. U svakodnevnom govoru, ovaj izraz se često koristi kao žargonski naziv za automobil, naročito stariji ili manji.
Nasijat – udeliti savet, posavetovati nekoga ili mu pružiti pouku.
Bačevina – mesto, odnosno stan (koliba) gde pastiri čuvaju i muzu stoku, prerađuju mleko. Sinonim za bačiju ili katun.
Bićiti – šibati jahaću ili tegleću stoku bičem kako bi se ubrzalo kretanje volova ili konja tokom poljoprivrednih radova (oranja, vršidbe). Metaforičko značenje – udarati, tući, kažnjavati.
Kabajet – krivica, greška, prekršaj ili prestup. U lokalnom govoru se i dalje ponekad može čuti rečenica: „On nema kabajet što se to desilo“ (On nije kriv što se to desilo).
Duman – dim, magla ili smog. Preneseno značenje – misli i brige.
Šer – zlo, pakost, nevolja, nesreća, šteta ili kavga. „Uvukao se šer u kuću“ je izraz koji se koristi kada u nekoj porodici krenu stalne svađe, nesuglasice ili kada ih potera hronična nesreća.
Sabalak – rano ujutro, u samu zoru. Znači da se morate probuditi izuzetno rano, pre nego što sunce potpuno izađe.
Šturinja – prokletinja, baksuz. Koristi se kao kletva ili pogrdan izraz za nešto što donosi nesreću, propast ili je samo po sebi loše, pusto i prokleto.
Tendžera – šerpa, lonac ili duboka posuda za kuvanje. Izvorno se odnosila na duboku bakrenu posudu bez dugačke drške, često iznutra kalajisanu, koja se koristila za pripremu jela na ognjištu ili šporetu. U pojedinim ruralnim delovima južne Srbije i Kosova rečju tendžera nazivala se i zemljana (glinena) posuda sa poklopcem u kojoj se hrana dugo i lagano krčkala pored vatre.
Kaljište – blatnjavo mesto, kaljuga ili velika količinu nanesenog, razgaženog blata
Kolomboć – označava samu biljku kukuruza, ali i klip kukuruza (npr. ispeći kolomboć). Reč je u lokalne dijalekte najverovatnije stigla s mora, iz italijanskog jezika jer je granoturco di Colombo (Kolumbovo žito) na Balkan došlo iz Amerike koju je otkrio Kristofer Kolumbo. Kukuruz se na grčkom kaže kalamboki (καλαμπόκι).
Kisejac – narodni naziv za kiselu pogaču, hleb. Za razliku od beskvasne pogače, koja se pravi brzo, često samo od brašna, vode i sode bikarbone, kisejac se mesi sa kvascem, mlekom i jajima. To je bogata, meka i vazdušasta pogača koja se tradicionalno sprema za svečanije prilike, praznike ili kada se dočekuju dragi gosti.
Kromid – (ili kromit) je regionalni, tradicionalni naziv za crni luk. Reč potiče iz grčkog jezika (od reči krommyo/κρόμμυο), odakle je davno ušla u staroslovenski, a zatim i u narodne govore na Balkanu.
Štrk – obad, krupni insekt koji ujeda stoku i ljude, a u pojedinim krajevima i dijalektima se naziv štrk koristi za rodu, prepoznatljivu veliku pticu selicu sa dugim crvenim nogama i kljunom, koja pravi velika gnezda na krovovima i stubovima.
Rmonj – grubo sito za pšenicu, ječam i druge žitarice. Njegovo dno je napravljeno od izbušene teleće, svinjske ili ovčije kože.
Bažam – kobajagi, kao, tobože ili prividno. Dolazi od turskog izraza bayağı (što u turskom znači obično, prosto, ali je na Balkanu poprimilo značenje kobajagi, tobože, skoro kao). Iz toga su nastale reči koje svi znamo – bajagi i ko bajagi, a u lokalnim govorima na Kosovu i jugu Srbije dodavanjem sufiksa nastao je oblik bažam ili biva-bažam.
Orot – ogovaranje, tračarenje ili prepričavanje tuđih poslova. Primeri iz govora: „Nemoj da me stavljaš u orot“ (Nemoj da me ogovaraš, nemoj da se priča o meni) ili „Oni samo gledaju da nađu nekome orot“ (Samo gledaju koga će da ogovaraju).
Čepatlak – (ili čepetlak) u autentičnom kosovsko-metohijskom govoru označava gordost, nadmenost, sujetu, drskost ili ponos. Kada se na Kosovu za nekoga kaže da ima čepatlak, ili da mu je „udario čepatlak u glavu“, to znači da se uobrazio, postao ponosan i da gleda druge sa visine ili da se inati iz sujete.
Sugare – jagnje (ili jare) koje je kasno ojagnjeno, doneto na svet na samom kraju sezone jagnjenja. U prenesenom značenju, sugare (ili sugarička, sugariče) označava najmlađe dete u porodici, odnosno mezimca ili mezimicu.
Sačuvajmo naš govor: Pišite nam
Ove reči nisu gramatička greška, one su deo istorije, identiteta i duha Srpskog naroda sabranog u nekoliko slova. Pokazuju kako se živelo, preživljavalo, kako se šalilo i kako se „tepalo“ okolini.
Ovaj spisak od dvadesetak reči ni izbliza nije konačan. Tekst je napisan na osnovu komunikacije meštana ili onih poreklom iz Čaglavice, Lapljeg Sela, Preoca, Ugljara i Sušice. Međutim, svako selo, od Leška preko Prilužja do Štrpca, ali i svaka ulica u Kosovskom Pomoravlju ima neku svoju specifičnu reč.
Zato vas pozivamo da se uključite: koje reči smo zaboravili u ovom popisu? Koje izraze su koristile vaše bake, a vi ih i danas koristite u svojoj kući?
Napišite nam u komentarima ispod teksta na portalu ili na društvenim mrežama i pomozite nam da zajedno napravimo najveći onlajn rečnik našeg kraja.
