Fenomen takozvane „brze mode” poslednjih godina promenio je način na koji se odeća kupuje. Veliki broj novih modela pojavljuje se gotovo svakodnevno, po cenama koje su često toliko niske da kupovina nove garderobe postaje jednostavnija i jeftinija od popravke ili dugotrajnog korišćenja postojeće.
Takav model podstiče i količinu otpada. Problem, međutim, nije samo u tome što potrošači kupuju previše. Evropska ekološka politika sve više pokušava da deo odgovornosti prebaci i na kompanije koje takvu robu proizvode i plasiraju.
Upravo zato nova naknada od tri evra predstavlja samo jedan deo šireg pristupa. Od 1. jula 2026. godine EU je počela da primenjuje fiksnu carinsku dažbinu od tri evra na male uvozne pošiljke vrednosti do 150 evra. Prethodno su takve pošiljke bile oslobođene carine, što je predstavljalo značajnu prednost za velike elektronske trgovinske platforme.
Razmere problema nisu male. U EU godišnje stiže više od dve milijarde pošiljki čija je vrednost manja od 150 evra, a ogroman deo tog prometa odnosi se na jeftinu robu koja se kupuje putem interneta. Zbog takvog obima carinske službe teško mogu da kontrolišu sve pošiljke, dok evropski proizvođači upozoravaju i na nelojalnu konkurenciju.
Ipak, pitanje je da li će dodatna tri evra biti dovoljna da kupac odustane od naručivanja. Kod proizvoda čija je cena nekoliko evra, naknada može predstavljati značajno poskupljenje. Kod većih narudžbina, međutim, njen efekat može biti mnogo manji.
Zato se EU ne zaustavlja na oporezivanju pošiljki. Nova pravila o proširenoj odgovornosti proizvođača predviđaju da kompanije koje proizvode i prodaju tekstil učestvuju u finansiranju njegovog sakupljanja, sortiranja i reciklaže. U sistem treba da budu uključeni i proizvodi koji se prodaju putem interneta, uključujući robu proizvođača registrovanih izvan EU.
Države članice treba da uspostave takve sisteme do 2028. godine, što bi trebalo da znači da proizvođači više neće moći da posmatraju odeću kao proizvod čija se odgovornost završava onog trenutka kada je prodata.
Istovremeno, deo mlađih potrošača već menja odnos prema odeći. Umesto stalne kupovine novih komada, popularniji postaju „trifting”, polovna garderoba, razmena odeće i ponovna upotreba. Taj trend povezan je i sa sve većom ekološkom zabrinutošću, ali i sa činjenicom da je kupovina polovne garderobe postala deo modne kulture.
Ekološka aktivistkinja Milja Vuković za Euronews Srbija upozorava upravo na to da se odgovornost ne može prebaciti samo na potrošače. Ako se govori o posledicama „brze mode”, potrebno je govoriti i o modelu proizvodnje koji svakog dana izbacuje ogromne količine jeftine odeće.
Tri evra zato verovatno neće sama promeniti način na koji Evropljani kupuju. Pravi test biće kombinacija carinskih mera, odgovornosti proizvođača, kontrole kvaliteta robe i promena potrošačkih navika. Tek ako se promeni čitav lanac – od proizvodnje do trenutka kada odeća postane otpad – EU može očekivati ozbiljniji efekat svoje borbe protiv „brze mode”.