Na postavljanju spomen ploče, koja je srušena krajem prošlog meseca, okupili su se novinari, članovi porodica Perenić i Slavuj, predstavnici OEBS-a i članovi Udruženja porodica nestalih Srba sa područja opštine Orahovac.
Šef Kancelarije za politička pitanja i komunikacije pri OEBS-u Maid Konjhodžić rekao je nakon postavljanja ploče da nestanak Perenića i Slavuja i dalje predstavlja bolnu ranu za njihove porodice, kolege i zajednice, ali i podsećanje na cenu koju novinari mogu platiti u potrazi za istinom.
„Ovo obeležavanje nije samo čin sećanja. Ono je i jasna poruka: nasilje, pretnje i zastrašivanje ne smeju ućutkati istinu. Sećanje na nestale novinare čuva njihovo dostojanstvo i potvrđuje da njihovo pravo na rad mora biti zaštićeno. Porodice Ranka Perenića i Đure Slavuja, njihove kolege i zajednice zaslužuju odgovore. Nestanak mora biti predmet delotvorne istrage, a odgovorni, kada se utvrdi njihova odgovornost, procesuirani. Transparentni i kredibilni postupci ključni su za poverenje javnosti u vladavinu prava“, rekao je Konjhodžić.
On je posebno osudio ponovno rušenje spomen-ploče, ističući da mesta posvećena žrtvama i nestalim osobama moraju biti poštovana i zaštićena.
„Posebno zabrinjava najnovije uklanjanje spomen-ploče posvećene dvojici nestalih novinara. Takav čin osuđujemo. Spomenici posvećeni žrtvama i nestalim osobama moraju biti poštovani i zaštićeni. Oni su mesta sećanja za porodice, kolege i zajednicu, ali i trajni podsetnik na važnost novinarstva i slobode medija“, poručio je Konjhodžić.
Podsetio je i da je nakon ranijeg uklanjanja spomen-ploče 2019. godine počinilac bio identifikovan, a slučaj okončan osuđujućom presudom.
„To pokazuje koliko su efikasna istraga i odgovornost važni i šalje poruku da uništavanje mesta sećanja neće ostati bez odgovora. Posebnu zahvalnost izražavam Udruženju novinara Srbije, registrovanom na Kosovu, na kontinuiranoj posvećenosti traženju pravde za svoje kolege i njihove porodice. Njihova upornost pokazuje zašto sećanje ne sme biti prepušteno zaboravu“, rekao je šef Kancelarije za politička pitanja i komunikacije pri OEBS-u.
Konjhodžić je istakao i da novinari i drugi medijski profesionalci moraju imati mogućnost da rade bez straha i pritisaka.
„Odajemo priznanje i otpornosti novinara i drugih medijskih profesionalaca koji nastavljaju da rade uprkos pretnjama i pritiscima. Njihov rad je od javnog interesa i zaslužuje zaštitu. Na kraju, potvrđujem opredeljenost Misije OEBS-a na Kosovu da nastavi podržavati sigurnost novinara i slobodu medija, uključujući transparentne istrage i delotvorne sudske procese u slučajevima koji se odnose na medijske profesionalce“, rekao je Konjhodžić.
Predsednik Udruženja novinara Srbije Živojin Rakočević rekao je da se spomen-ploča po deseti put podiže kao spomenik istini i novinarskoj profesiji.
„Deseti put podižemo spomenik istini, profesiji, Đuri Slavuju i Ranku Pereniću. Ali mi danas, izvinite gospođo Perenić, porodice Slavuj, deseti put sahranjujemo naše kolege. I znam da porodice, kolege, prijatelji ovu ploču doživljavaju kao jedini spomen između bivšeg života i nestanka. Nestali su profesionalci, očevi, ljudi i nema potoka i urvine u ovom kraju u koji nismo ušli, nadajući se da ćemo pronaći zastavu 128 kojom su poslednji put viđeni na ovom mestu“, rekao je Rakočević.
On je ocenio da ponovno rušenje ploče, nakon gotovo tri decenije, više ne može da se posmatra samo kroz pitanje mržnje, osvete ili ćutanja institucija.
„Ovo što se dešava deseti put više nije mržnja, osveta, zavera ćutanja, problem institucija. Ovo je zlo. Ovo je zlo koje gotovo treću deceniju ruši spomenik nevinim ljudima. Šta će se desiti sa nama? Šta će se desiti sa ovim prostorom ako nemamo trunku samilosti za nevine, za profesionalce, za očeve, za dedove? Šta će se desiti sa svim ovim prostorom ako nemate hrabrosti u srcu i u sebi da kažete: ‘Ostavite tu ploču koja razdvaja nestanak od života’“, poručio je Rakočević.
Rakočević je istakao da Udruženje novinara Srbije neće odustati od potrage za nestalim kolegama, ponavljajući poruku koju UNS godinama upućuje.
„Tražimo ih i tražićemo ih dok nas bude. Dragi moji i prijatelji i neprijatelji, uzalud rušite istinu, ona će progovoriti iz ovog kamena, iz ovih ploča, iz istine i nevinosti. Hvala beskrajno Misiji OEBS-a, koja kontinuirano i u Beču, i u Prištini, i na raznim evropskim adresama svedoči koliko je važno da čuvamo istinu o nevinim ljudima i profesionalcima i o slobodnim ljudima“, rekao je Rakočević.
On je dodao da bez suočavanja sa istinom i istraživanja sudbine nestalih novinara neće biti moguće govoriti o trajnom miru i normalnom životu na Kosovu.
„Udruženje novinara Srbije, bez obzira koliko se to nekad vidi ili ne vidi na svim mogućim međunarodnim adresama, nastoji da ovu istinu, ne samo za Perenića i Slavuja, nego i za još pet otetih i nestalih Srba, i ubijenih Srba, sedam albanskih kolega, troje stranih novinara koji su nestali, ponavlja. Neće biti sreće na prostoru gde imate verovatno najviše ubijenih i otetih i nestalih novinara ako se te sudbine ne istraže. Tu je suština ovog problema. Izađite iz sebe, svedočite i kažite: ‘Ljudi imaju pravo makar na spomen-ploču, ako smo im uzeli pravo na grob’“, rekao je Rakočević.
Na značaj rada Perenića i Slavuja i same novinarske profesije ukazao je i dugogodišnji član UNS-a Ninoslav Miljković, koji je poručio da je danas teško biti novinar bilo gde, a posebno na prostoru opterećenom teškom prošlošću.
„Dugujemo vam zahvalnost i dužni smo uvek da budemo uz vas zato što ste ostali uz svoje građane, uz svoj narod i informišete svoj narod i delite sudbinu tog prostora, vaših komšija, vaših drugara, vašeg naroda i zato vam puno hvala“, rekao je Miljković obraćajući se kolegama novinarima.
On je ocenio da Slavuj i Perenić svojim radom podsećaju na osnovne postulate novinarstva, posebno na potrebu da novinar bude na mestu događaja i neposredno prenese ono što vidi i čuje.
„Danas mi sa Fejsbuka skinemo, prenesemo izjave i to tako prođe. Ovi ljudi su hteli da budu na licu mesta, da budu autentični predstavnici svojih slušalaca i čitalaca i da prenesu tu atmosferu, da prenesu ono što su videli, što je danas u savremenom novinarstvu retkost. I oni su zato dali svoj život i pokazali nam koliko je časno, ali opasno baviti se ovom profesijom i da ovom profesijom ne može da se bavi svako, samo oni koji to veruju i koji su odabrani“, rekao je Miljković.
Miljković se osvrnuo i na činjenicu da je spomen-ploča deset puta ponovo postavljana nakon rušenja i skrnavljenja, poručivši da je uništavanje mnogo lakše od stvaranja i očuvanja.
„Mnogo je lako rušiti. Naravno, gospoda koja to radi to neće čuti. Ali mnogo je lako rušiti materijalno, duhovno, mnogo je teže graditi“, rekao je Miljković.
Spomen-ploča Pereniću i Slavuju prvi put je postavljena 2012. godine, u blizini mesta gde su poslednji put viđeni. Na njoj, na srpskom i albanskom jeziku, piše: „Ovde su 21. avgusta 1998. otete naše kolege novinari. Tražimo ih.“
Ploča je do sada devet puta rušena ili skrnavljena, a poslednji put krajem jula ove godine. Njeno ponovno postavljanje usledilo je nakon obeležavanja 28. godišnjice otmice dvojice novinara.
Ranko Perenić i Đuro Slavuj krenuli su 21. avgusta 1998. godine ka manastiru Sveti Vrači u Zočištu. Poslednji put viđeni su u Velikoj Hoči, nakon čega im se gubi svaki trag. Euleks je 2017. godine potvrdio da su ih oteli pripadnici OVK, ali je istraga obustavljena zbog nedostatka dokaza.
Porodice i kolege ni posle 28 godina nisu dobile odgovor o njihovoj sudbini, dok je spomen-ploča, uprkos ponovljenim rušenjima, ponovo vraćena na mesto na kojem podseća na dvojicu novinara i zahtev za utvrđivanje istine o njihovom nestanku.