Hadžiju je, zajedno sa premijerom u tehničkom mandatu Aljbinom Kurtijem i ministrom unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu Dželjaljom Svečljom, odala počast kod Spomenika nestalim osobama i istakla da su na ovaj dan njene misli uz porodice nestalih, koje, dodala je, gotovo tri decenije čekaju odgovore o sudbini svojih najmilijih.
„Više od 1.500 osoba još uvek nije pronađeno. Za njihove porodice čekanje se nastavlja. Za Kosovo ovo ostaje rana i otvoreno poglavlje koje se ne može zatvoriti sve dok se ne rasvetli sudbina i poslednje nestale osobe“, navela je Hadžiju u objavi na Fejsbuku.
Hadžiju: Problem je nedostatak saradnje Srbije
Ona je istakla da potraga za nestalim osobama nije obustavljena, navodeći i nedavna otkrića posmrtnih ostataka na nekoliko lokacija.
„Potrage nikada nisu prestale. Samo tokom prošle godine, na 17 lokacija pronađeni su posmrtni ostaci 30 osoba, dok su samo tokom poslednjeg meseca, u Kaludri i Jabuci kod Zubinog Potoka, pronađeni posmrtni ostaci najmanje 23 osobe“, rekla je Hadžiju.
Ona je zahvalila kosovskim institucijama na profesionalnosti i posvećenosti koju su pokazale u ovom osetljivom procesu, posebno Kosovskoj policiji, Tužilaštvu, Institutu za sudsku medicinu, Vladinoj komisiji i svima koji su doprineli nedavnim potragama.
„Rezultati iskopavanja pokazuju da se rad nastavlja, ali istovremeno ukazuju i na velike izazove koji proizlaze iz nedostatka saradnje Srbije. Još jednom pozivam Srbiju da otvori arhive. Njihovo otvaranje od ključnog je značaja za rasvetljavanje istine – ko je izdavao naređenja, ko ih je izvršavao i gde se nalaze tela osoba koje su ubijene i prisilno nestale. Istovremeno, očekujemo od naših međunarodnih partnera da pojačaju pritisak na Srbiju“, navela je Hadžiju.
Ona je kazala da će institucije Kosova nastaviti rad sve dok ne bude pronađena i poslednja nestala osoba.
„Nastavićemo da radimo sa maksimalnom posvećenošću sve dok ne bude pronađena i poslednja osoba“, dodala je Hadžiju.
Kurti: Ne možemo da čekamo do 2044. godine na otvaranje arhiva Srbije
Premijer Kosova u tehničkom mandatu Aljbin Kurti poručio je da je međunarodni pritisak na Srbiju da otvori arhive i deklasifikuje dokumentaciju od ključnog značaja kako za rasvetljavanje sudbine prisilno nestalih, tako i za pravdu.
„U Briselu, u procesu koji vodi Evropska unija, Srbija je 2. maja 2023. godine prihvatila Deklaraciju o nestalim osobama, koja predviđa otvaranje arhiva i omogućavanje pristupa njima“, rekao je Kurti.
Posebno je zatražio deklasifikaciju dosijea 37. motorizovane brigade Jugoslovenske vojske, za koju tvrdi da je počinila brojne masakre na Kosovu, posebno u Drenici.
„Ne možemo da čekamo još 18 godina, do 2044. godine, kada bi trebalo da budu otvoreni. Moraju biti otvoreni što pre“, rekao je Kurti.
On je ocenio da je pitanje nestalih „otvorena rana“ i da za nju „odgovornost mora biti utvrđena“.
UNMIK: Pitanje nestalih nikada ne sme biti politizovano
Povodom Međunarodnog dana žrtava prisilnih nestanaka UNMIK je saopštio da se više od 1.500 osoba i dalje vodi kao nestalo, 27 godina nakon sukoba na Kosovu, i poručio da žrtve i njihove porodice moraju ostati u centru napora za rasvetljavanje njihove sudbine.
Kako su naveli iz UNMIK-a, napori da se utvrdi sudbina osoba koje se i dalje vode kao nestale tokom sukoba na Kosovu moraju ostati inkluzivni, zasnovani na ljudskim pravima i, pre svega, usmereni na žrtve i njihove porodice.
Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN i šef UNMIK-a Peter Due rekao je da, uprkos značajnom napretku, mnogi i dalje žive sa bolom zbog neizvesnosti i neznanja o sudbini svojih najmilijih.
„Pitanje nestalih nikada ne sme biti politizovano. Suštinski napredak zavisi od saradnje, poverenja i zajedničke posvećenosti da se porodicama pruže odgovori koje zaslužuju“, poručio je Due u saopštenju.