Presudu je danas izrekao sudija Rahman Bećiri, javlja Zakletva za pravdu.
Radosavljević je proglašen krivim za krivično delo „udruživanje radi protivustavnog delovanja sa ciljem napada na ustavni poredak“ i osuđen na devet meseci zatvora.
Drobac je proglašen krivim za isto krivično delo, kao i za „ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti“. Za svako delo izrečeno mu je po šest meseci zatvora, odnosno jedinstvena kazna od godinu dana.
Kazne će se izvršiti 30 dana nakon pravosnažnosti presude.
Obojica su obavezana i da plate troškove krivičnog postupka, po 200 evra sudskog paušala i po 100 evra Fondu za naknadu žrtvama zločina.
Sporazumi sa Specijalnim tužilaštvom
Sud je prethodno danas prihvatio sporazume o priznanju krivice koje su Radosavljević i Drobac zaključili sa Specijalnim tužilaštvom.
Specijalni tužilac Admir Šalja kazao je da ostaje pri sporazumima i zatražio od suda da ih odobri, navodeći da su zaključeni dobrovoljno.
Branioci dvojice optuženih, Mahmut Haljimi i Boban Petković, takođe su potvrdili da su sporazumi zaključeni nakon konsultacija sa njihovim klijentima i bez pritiska.
Radosavljević je pred sudom potvrdio da je sporazum zaključio „potpuno dobrovoljno“, bez podsticanja ili pritiska, kao i da je svestan posledica priznanja krivice.
Govoreći o kazni, potom je izrazio kajanje, ali dodao i da je bio primoran.
„Slažem se sa svojim braniocem, kajem se zbog onoga što sam učinio, iako sam bio primoran. Živim u srednjim ekonomskim uslovima“, rekao je Radosavljević.
Njegov advokat naveo je da je Radosavljević otac četvoro dece, da nema stalno zaposlenje i povremeno radi kao konobar, tražeći da mu se zatvorska kazna predviđena sporazumom zameni novčanom.
Drobčev branilac Boban Petković takođe je ukazao da je njegov klijent porodičan čovek, otac maloletne dece i nezaposlen.
„Izražavam kajanje zbog onoga što se dogodilo. Želim da dodam da sam porodičan čovek i slažem se sa svime što je moj advokat izjavio“, rekao je Drobac.
Sudija Bećiri ocenio je da su sporazumi zaključeni nakon konsultacija sa advokatima i bez prinude, nakon čega ih je odobrio.
Postupak izdvojen, za četvoricu se nastavlja
Radosavljević i Drobac prvobitno su bili obuhvaćeni istim postupkom sa Dušanom Maksimovićem, Nemanjom Jolovićem, Srđanom Vučinićem i Nenadom Orlovićem.
Sud je danas izdvojio postupak protiv njih dvojice upravo zbog postignutih sporazuma o priznanju krivice.
Za ostale optužene početno ročište odloženo je za 15. septembar.
Nenad Orlović ni danas se nije pojavio pred sudom. Prema izveštaju Kosovske policije od 27. avgusta, policajci su pokušali da izvrše sudsku naredbu, ali ga nisu pronašli na prijavljenoj adresi, dok su komšije navele da živi u Srbiji.
Kallxo je danas izvestio i da je sudija Bećiri naveo da je za Orlovićem izdata međunarodna poternica, nakon što se nije pojavio ni na prethodnom, ni na današnjem ročištu.
Prethodno ročište, zakazano za 20. jul, takođe nije održano zbog odsustva Orlovića i branioca Miloša Radosavljevića.
Optužnica za barikade iz decembra 2022.
Specijalno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv šestorice Srba 10. juna ove godine, tereteći ih za krivična dela protiv ustavnog poretka u vezi sa barikadama postavljenim na severu Kosova od 10. do 29. decembra 2022.
Prema optužnici, Maksimović, Radosavljević i Jolović učestvovali su kao članovi grupe koja je, kako tvrdi Tužilaštvo, upotrebom sile i nasilja imala za cilj da spreči kosovske institucije i policiju da uspostave ustavni poredak, vrše vlast i obavljaju službene dužnosti na severu.
Tužilaštvo tvrdi da su za blokiranje puteva korišćeni kamioni natovareni šljunkom, bageri, vozila hitne pomoći i druga vozila, kao i da su u blizini barrikada iskopani rovovi odnosno improvizovani položaji. Prema istim navodima, pripadnici grupe bili su spremni da napadnu policiju raspoloživim sredstvima ukoliko bi pokušala da interveniše.
Barikade su postavljene nakon hapšenja bivšeg kosovskog policajca Dejana Pantića na Jarinju 10. decembra 2022. godine.
Tužilaštvo tvrdi da su nakon njegovog hapšenja aktivirani alarmi za mobilizaciju i postavljena teška vozila kako bi se sprečilo njegovo sprovođenje iz Jarinja u Prištinu.
Tužilaštvo: Grupom rukovodio Radoičić, građani zastrašivani da ostanu na barikadama
U optužnici se kao osoba koja je predvodila grupu navodi Milan Radoičić.
Specijalno tužilaštvo tvrdi da su Radoičić i drugi osumnjičeni planirali strategiju blokada, koordinaciju, logistiku, praćenje Kosovske policije i raspoređivanje ljudi na strateškim tačkama. Istrage protiv Radoičića i još 11 osumnjičenih obustavljene su jer su, prema Tužilaštvu, nedostupni kosovskom pravosuđu.
Tužilaštvo u spisima predmeta tvrdi i da su „ilegalne strukture i kriminalne grupe“, pod vođstvom Radoičića, koristile prinudu i pretnje prema pojedinim građanima srpske nacionalnosti kako bi izašli i ostali na barikadama.
U istom dosijeu navodi se i sastanak održan 28. decembra 2022. u Raški, kojem su, prema optužnici, prisustvovali Radoičić, bivši predsednici opština sa severa i bivši policajci, a na kojem je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon puštanja Dejana Pantića, zatražio uklanjanje barikada.
Dušan Maksimović, jedan od preostale četvorice optuženih u ovom predmetu, ranije je prvostepeno osuđen na 30 godina zatvora u odvojenom postupku u vezi sa slučajem Banjska.
Od barikada do neispunjenih uslova
Barikade iz decembra 2022. bile su deo šire krize koja je već prethodnog meseca promenila institucionalnu sliku severa. Srpski politički i institucionalni predstavnici 5. novembra kolektivno su napustili kosovske institucije – policiju, pravosuđe, lokalne samouprave, Skupštinu i Vladu – zahtevajući povlačenje odluke o preregistraciji vozila i formiranje Zajednice srpskih opština.
Nove barikade podignute su 10. decembra, neposredno nakon hapšenja bivšeg policajca Dejana Pantića, a za dvadesetak dana bilo ih je najmanje 14. Među zahtevima za njihovo uklanjanje bili su puštanje uhapšenih Srba, povlačenje navodnih spiskova za hapšenje i povlačenje pripadnika Kosovske policije raspoređenih na severu.
Barikade su uklonjene 29. decembra, mirno i bez policijske intervencije, nakon sastanka Aleksandra Vučića sa predstavnicima Srba u Raški i njegove najave da je dogovoreno njihovo povlačenje.
Četiri severne opštine potom su, nakon bojkota lokalnih izbora 2023. godine, preuzeli albanski gradonačelnici, da bi se Srpska lista tek 5. decembra 2025. vratila na lokalnu vlast – posle 928 dana van tog dela sistema.
Međutim, povratak u opštine nije značio i povratak severa na stanje iz 2022. godine: prisustvo i operativna uloga Kosovske policije u međuvremenu su znatno prošireni, uz uspostavljanje pune administrativno-bezbednosne kontrole Prištine na severu, dok je KFOR ovog avgusta započeo postepenu tranziciju svog dugogodišnjeg stalnog prisustva sa glavnog mosta na Ibru, uz istovremenu najavu povećanog prisustva širom severa.
Zahtevi koje su Srbi izneli kao uslov za uklanjanje barikada i povratak u institucije nikada nisu ispunjeni, dok je povratak postojećeg srpskog kadra u Kosovsku policiju i pravosudne institucije u međuvremenu onemogućen.