Poslanica Janina Imeri optužila je Abdidžikua da iznosi neistine o njenim stavovima i iznela sumnju da se iza pregovora krije pitanje trgovine električnom energijom, dok joj je poslanik Paris Guri odgovorio dovodeći u pitanje njene optužbe i podsećajući na političku podršku koju joj je Abdidžiku ranije pružio.
Imeri je i juče, nakon što je saopštila da neće podržati kandidaturu Bekima Sejdiua, javno kritikovala Abdidžikua. Ona je rekla da je jedan od šestoro poslanika koji se protive kandidaturi tokom sastanka pitao Abdidžikua da li treba da vrati svoj poslanički mandat, što je lider LDK, prema njenim rečima, odbio.
Ona je tvrdila da je Abdidžiku potom, po izlasku sa sastanka, pozvao poslanike koji se protive dogovoru da vrate mandate.
„To je svojevrsno licemerje. Jedan od poslanika koji se juče usprotivio pitao ga je da li će vratiti mandat, a on mu je rekao da neće. Onog trenutka kada je sišao dole, rekao je neka vrate mandate“, kazala je Imeri.
Neslaganja su nastavljena i danas, nakon što je Imeri reagovala na Abdidžikuove izjave o poslanicima LDK koji se protive dogovoru sa Pokretom Samoopredeljenje o kandidaturi Sejdiua, tvrdeći da je lider njene stranke pogrešno predstavio ono što je rekla na sastanku.
Imeri: Iza pregovora se možda krije trgovina električnom energijom
„Od danas ćete u propagandnim snimcima Samoopredeljenja gledati i izjave gospodina Abdidžikua u kojima napada svoje poslanike, iako je on predsednik LDK, a ne Samoopredeljenja“, navela je Imeri.
Ona je odbacila tvrdnje da ne poštuje odluke stranačkih organa, navodeći da tokom sastanka nije ni pominjala Savet, Predsedništvo ili Skupštinu LDK.
„Naprotiv, izrazila sam protivljenje predsedničkoj kandidaturi, jer sam se još pre izbora izjasnila protiv glasanja za VV, ali i zbog profila kandidata“, navela je Imeri.
Dodala je da je svoju izjavu završila porukom da je svesna mogućih posledica odluka stranačkih organa i da ih poštuje, ali da njen stav ostaje nepromenjen.
„Zašto je predsednik moje stranke osetio potrebu da izmišlja izjave koje nisu postojale, ne znam, ali imam kao svedoke još 15 poslanika, jednog člana Predsedništva i dve osobe iz osoblja centrale, koji su bili prisutni u sali“, poručila je Imeri.
Na kraju objave Imeri je iznela sumnju i u motive koji stoje iza pregovora.
„Sigurna sam da se iza ove scene pregovora krije veliki problem, koji bi mogao da bude i kockanje sa ovom državom – trgovina električnom energijom“, napisala je Imeri.
Guri: Ako je deo „energetske mafije“, zašto ti je otvorio politički put?
Na njene tvrdnje reagovao je poslanik LDK Paris Guri, koji je njenu poruku protumačio kao optužbu da je Abdidžiku povezan sa „energetskom mafijom“.
Guri je podsetio na podršku koju je Abdidžiku pružio Imeri prilikom sastavljanja izborne liste LDK.
Kako tvrdi, pre izbora je od Abdidžikua tražio da bude među prvih 20 kandidata LDK, ali mu je lider stranke odgovorio da to nije moguće upravo zbog Imeri.
„Odgovorio mi je: ‘Paris, ne mogu, jer Janina traži da bude u prvih 20’. I ne mogu troje iz istog grada da budu među prvih 20“, naveo je Guri.
Prema Gurijevim rečima, Abdidžiku je Imeri dao prostor i političko poverenje prilikom sastavljanja izborne liste, visoko je pozicionirajući među kandidatima LDK.
„Predsednik je odlučio da joj pruži prostor i političko poverenje. Stavio ju je na listu, visoko je pozicionirao i pružio joj mogućnost da danas bude tu gde jeste“, naveo je Guri.
Zbog toga je doveo u pitanje njene sadašnje tvrdnje na račun Abdidžikua.
„Ako je Ljumir Abdidžiku deo ‘energetske mafije’, zašto je upravo on izabrao, promovisao i otvorio politički put jednoj od osoba koje ga danas za to optužuju“, upitao je Guri.
Guri je ocenio da su politička neslaganja i kritike legitimni, ali je Imeri zamerio da je, kako tvrdi, lične ambicije stavila ispred ranijeg odnosa prema Abdidžikuu.
„Političko neslaganje je normalno. Kritika je legitimna. Ali zahvalnost ne bi trebalo da traje samo do trenutka kada lična ambicija postane veća od sećanja. Jer ljudi mogu mnogo toga da zaborave. Ali činjenice imaju jednu lošu naviku – ostaju“, poručio je Guri.
Mustafa: Šestoro poslanika ostalo je verno LDK
U raspravu se uključio i nekadašnji predsednik LDK i bivši kosovski premijer Isa Mustafa, koji je odbacio tvrdnje da šestoro poslanika koji se protive dogovoru sa Samoopredeljenjem deluju prema nečijoj agendi.
On nije želeo da komentariše konkretnu Abdidžikuovu izjavu, navodeći da nije pratio njegov intervju, ali je govorio o poslanicima koji su se usprotivili dogovoru.
„To su ljudi koji imaju svoja uverenja i stavove. Obrazovani ljudi, iz sredina koje su mnogo dale Kosovu. Među njima su akademici, univerzitetski profesori, premijer, zamenik premijera, potpredsednik Skupštine, ministri, predsednici parlamentarnih komisija… To su ljudi kojima niko ne može da upravlja. To su ljudi koji su, u suštini, ostali verni LDK. Samo ih tako poznajem“, rekao je Mustafa za RTV21.
Šestoro od ukupno 18 poslanika LDK – Hikmete Bajrami, Avdulah Hoti, Kujtim Šalja, Arben Gaši, Armend Zemaj i Janina Imeri – prethodno su se izjasnili da neće podržati dogovor LDK i Samoopredeljenja o kandidaturi Bekima Sejdiua za predsednika Kosova.
Od dogovora o zajedničkom kandidatu do neslaganja u LDK
Podsetimo, razgovori Samoopredeljenja i LDK o izboru novog predsednika intenzivirani su tokom avgusta. Abdidžiku je 13. avgusta saopštio da LDK odustaje od zahteva za funkcije i da je spreman da sarađuje na izboru nestranačkog predsednika.
Nakon sastanka Kurtija i Abdidžikua 18. avgusta, obojica su navela da postoji volja za postizanje dogovora o novom predsedniku i izbegavanje novih izbora, dok su 26. avgusta prvi put razgovarali i o konkretnim imenima.
Kurti i Abdidžiku su 31. avgusta saopštili da su se saglasili da njihov zajednički kandidat bude Bekim Sejdiu, koji je istog dana prihvatio kandidaturu.
Predsedništvo LDK je dan kasnije jednoglasno podržalo Sejdiuovu kandidaturu, ali je šestoro od ukupno 18 poslanika ove stranke saopštilo da za njega neće glasati.