„Ono je moj odžak“, kaže Maja Jovanović u naselju Potkaljaja u Prizrenu. Stoji negde na pola puta između svoje kuće i crkve Svetog Spasa. Sa svojim suprugom i porodicom živi u Sušici kod Gračanice, a u domu u kom je rođena žive, bespravno, neki drugi ljudi.
„Mnogo je strmo i klizavo“, govori dok joj se kida dah. Jasno je da nije od strmine i da tu gde je odrasla ne može biti klizavo. Gazi po kamenim izbočinama prizrenske kaldrme i po sopstvenim ožiljcima, ide na Međunarodni festival srednjovekovne muzike „Medimus“ koji se održava u atrijumu crkve Svetog Spasa.
Ona i njena porodica nisu propustili ni jedan minut ovog festivala. Slušaju i gledaju umetnike iz raznih zemalja sveta, kao da im od toga zavisi sve, kao da od toga što će oni biti tu zavisi sudbina Prizrena.
Da li sudbina jednog grada može zavisiti od sećanja njegovih bivših stanovnika? Imaju li muzika i umetnost snage da vrate njegov život i energije? Da li ovi strani umetnici razumeju čvorove civilizacijskih sukoba u ovom lepom gradu?
„Pokušavam da tokom izvođenja osećam sukobe. To su suprostavljena osećanja: biti zaljubljen i ne biti zaljubljen, osećati ljubav i ne osećati ljubav“, kaže Klemens Melkner iz ansambla „Analgion“.
Ova grupa mladih ljudi na starim instrumentima i svojim glasovima oživljava lepotu u Prizrenu koju retko ko vidi. Dolaze iz Nemačke, iz Sjedinjenih Američkih Država, specijalisti su za rekonstrukciju vokalne muzike ranog srednjeg veka i rade na spoju njenih ritualnih aspekata sa izražavanjem teksta.
Među zidinama i pored crkve koju je 1330. podigao srpski vlastelin Mladen Vladojević nastupio je i Ansambl „Leones“ sa dvojicom profesora iz Švajcarske, Markom Levonom i Batistom Romanom.
„Kamen je svetinja, osećaju zvuk i umetnike i u tom trojstvu se dobija čudesan ambijent koji samo umetnost može da pruži“, kaže prof. dr Darko Karajić umetnički direktor festivala „Medimus“.
„Od ovoga više ne može“, rekao je predstavljajući ove sjajne umetnike.
Ove muzičke svečanosti prate i propratni programi, a dvojica profesionalnih fotografa El Gvojos i Darko Strahinjić imali su u galeriji Kluba umetnosti „Prizren“ retrospektivu prethodnih deset godina manifestacije.
Dr Aleksandra Novakov, sekretar Kosovsko-metohijskog odbora Matice srpske, priredila je publikaciju o festivalu na srpskom i engleskom jeziku.
Pet švajcarskih vojnika KFOR-a u maskirnim uniformama pažljivo prate program ispod zvonika koji se nalazi na visokim stubovima. U 21 čas prizrenski mujezini sa minareta brojnih džamija imaju svoj trenutak. Medimus staje na pet minuta, pa opet kreću kompozicije.
Drugi dan festivala je pripao grupi „Mantikora“ iz Napulja. Đuzepe Frana na lauti, vokali Simona Gato i Enea Sorini i flautista Alesandro de Karolis imali su jedan od najboljih nastupa u proteklih jedanaest godina festivala.
Njihova interpretacija rane muzike završena je jednim od najdužih aplauza koji se čuo među zidinama ovog čudesnog ambijenta na vrhu grada Prizrena.
„Od ovih kompozicija, do dana današnjeg, Italija bolju muziku nije imala“, kaže pola u šali Đuzepe Frana.
„Ovi prizrenski dani pokazali su nam da smo na pravom putu i da umetnost nema prepreke, nema pitanja i problema koje ne može rešiti. Bili su nam gosti iz svih krajeva, a posebno je važno što sadašnji i bivši građani Prizrena prepoznaju „Medimus“ kao deo sebe i zavičaja“, izjavio je za „Politiku“ direktor festivala Bojan Babić.
On zajedno sa Udruženjem prijatelja Svetih Arhangela, Domom kulture „Gračanica“, Klubom umetnosti „Prizren“, Eparhijom raško-prizrenskom, bratstvom Manastira Svetih Arhangela i Bogoslovijom organizuje svaki detalj manifestacije.
„Imam utisak da se sve spoji u jednu tačku koja se zove lepota“, kaže glumica i novinarka Dragana Kovačević Rakočević koja godinama vodi program u Svetom Spasu.
Pokrovitelji „Medimusa“ su bili Ministarstvo kulture Republike Srbije, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, a prijatelji festivala su Telekom Srbija, Fakultet za humani razvoj i braća Mirčić iz Mladenovca, napisao je za Politiku Živojin Rakočević.