Problem sa kojim se suočava Goraždevac deo je šireg problema upravljanja otpadnim vodama na Kosovu. Prema privremenom izveštaju o važnim pitanjima upravljanja vodama, koji je u martu 2026. godine objavilo Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture, samo oko 10 odsto svih otpadnih voda koje nastaju na Kosovu podvrgava se tretmanu, dok se 90 odsto ispušta bez tretmana u prijemne vodotokove. U izveštaju se ističe i da značajan deo otpadnih voda iz domaćinstava, komercijalnih i institucionalnih korisnika i dalje završava bez adekvatnog tretmana u rekama i potocima.
U istraživanju koje je sproveo Radio Goraždevac, čak 85,71 odsto ispitanika u anonimnoj anketi koju smo sproveli stanje rečnog korita ocenjuje kao veoma loše, dok je svih 100 odsto istaklo da se stanje reke u poslednjih godinu dana pogoršalo. Više od polovine, odnosno 57,14 odsto ispitanih, često primećuje neprijatne mirise, dok je isti procenat građana primetio izlivanje otpadnih voda u reku ili njenu blizinu.
Da zagađenje predstavlja veliku opasnost za poljoprivredne parcele smatra 85,71 odsto ispitanika, dok svih 100 odsto vidi mogućnost da zagađena voda utiče na bunare koje koriste domaćinstva. Takođe, 85,71 odsto građana navodi da je primetilo uginuće ribe ili drugog vodenog sveta kao posledicu zagađenja.
Septičke jame kao svakodnevica bez kanalizacione mreže
Istraživanje ukazuje i na problem nepostojanja kanalizacionog sistema. Svih 100 odsto domaćinstava obuhvaćenih istraživanjem otpadne vode trenutno odvodi u septičke jame.
One se prazne različitom učestalošću. Četrdeset dva odsto ispitanika navodi da ih prazni po potrebi, 28,57 odsto više puta godišnje, dok ih po 14,29 odsto prazni jednom godišnje ili jednom u nekoliko godina.
Pražnjenje septičkih jama predstavlja i dodatni finansijski trošak za domaćinstva. Za jedno pražnjenje 28,57 odsto ispitanika plaća do 30 evra, 14,29 odsto između 30 i 50 evra, dok 28,57 odsto plaća između 50 i 80 evra.
Problem kanalizacije i septičkih jama dobija dodatnu težinu kada se posmatra u širem kontekstu. U izveštaju Ministarstva navodi se da „samo oko 10% svih otpadnih voda generisanih na Kosovu i podvrgava tretmanu, dok se 90% ispušta bez tretmana u prijemne vodotokove“. Istovremeno, u dokumentu se navodi da je zagađenje komunalnim otpadnim vodama jedan od najhitnijih izazova za upravljanje vodama na Kosovu, pri čemu su ruralna i planinska područja slabije pokrivena kanalizacionom infrastrukturom.
Istovremeno, 71,43 odsto ispitanih navodi da im nije omogućeno priključenje na novi regionalni sistem, dok svih 100 odsto smatra da bi priključenje značajno smanjilo zagađenje reke i životne sredine.
Prema rečima Dukađina Nišićija (Dukagjin Nishiqi), menadžera postrojenja za tretman otpadnih voda RKV „Hidrodrini“ iz Peći, jedan deo Goraždevca od prošle godine jeste priključen na kanalizacionu mrežu.
„Jedan deo sela Goraždevac je od prošle godine priključen na kanalizacionu mrežu. Preko pumpne stanice PS7, koja se nalazi u blizini groblja, otpadne vode se transportuju i tretiraju u postojećem postrojenju“, naveo je Nišići.
On navodi da je potpuno pokrivanje Goraždevca i okolnih sela kanalizacionom mrežom predviđeno u drugoj fazi proširenja sistema.
„Pokrivanje celog sela Goraždevac i okolnih sela kanalizacionom mrežom predviđeno je u drugoj fazi proširenja kanalizacione mreže, kao i kapaciteta postrojenja za tretman otpadnih voda“, rekao je Nišići.
Za udaljenija sela predviđeno je drugačije rešenje.
„Kada je reč o udaljenijim selima, predviđena je izgradnja novog biološkog postrojenja manjeg kapaciteta, koje će pokrivati ta sela. Njihovo povezivanje sa postojećim postrojenjem je otežano zbog kapaciteta sadašnjeg postrojenja, kao i zbog geografskog položaja tih naselja“, naveo je Nišići.
Otpadne vode nisu samo komunalni problem
Na zdravstveni aspekt problema upozorava Nataša Ristović, doktorka iz Doma zdravlja Goraždevac, koja ističe da nedostatak kanalizacije i izlivanje otpadnih voda mogu imati direktne posledice po zdravlje stanovništva.
„Nedostatak kanalizacione mreže i izlivanje, odnosno mešanje otpadnih voda iz septičkih jama, nisu samo infrastrukturni, već i ozbiljan zdravstveni problem. Kada se otpadne vode ne kontrolišu, one direktno kontaminiraju zemljište i podzemne vode, što pokreće niz ozbiljnih problema“, navodi Ristović.
Kako objašnjava, među najvažnijim posledicama su širenje zaraznih bolesti, zagađenje izvora pijaće vode, neprijatni mirisi i narušavanje kvaliteta života.
„Neki od ključnih uticaja na javno zdravlje i životni prostor su: širenje zaraznih bolesti, kako bakterijskih tako i virusnih, zagađenje izvora pijaće vode, neprijatni mirisi i narušavanje kvaliteta života, povećan broj vektora – komaraca, pacova i drugih prenosilaca bolesti, što dodatno usložnjava epidemiološku situaciju“, upozorava Ristović.
Buka koja remeti mir i san
Pored problema sa vodom i kanalizacijom, istraživanje ukazuje i na izražen problem buke koja dolazi iz postrojenja za tretman otpadnih voda. Čak 85,71 odsto građana kaže da često čuje buku, 71,43 odsto navodi da im veoma mnogo smeta, dok isti procenat kaže da im buka često otežava spavanje.
Nemanja Dakić iz Goraždevca, roditelj dvoje male dece, kaže da buka posebno tokom noći i u periodima odmora ozbiljno remeti svakodnevni život.
„Buka koja se čuje iz fabrike nam u velikoj meri smeta i remeti svakodnevni život. Posebno je teško tokom noći i u periodima odmora, jer konstantan zvuk narušava mir, san i normalno funkcionisanje ljudi koji žive u blizini“, kaže Dakić.
On posebno ističe zabrinutost zbog uticaja buke na decu.
„Pre svega, naša najveća bojazan odnosi se na zdravlje naše dece. Plašimo se da konstantna i jaka buka koja dopire iz fabrike može negativno uticati na njihov sluh i opšte zdravlje“, navodi Dakić.
Kako dodaje, problem se ne ogleda samo u mogućem uticaju na zdravlje.
„Ovaj zvuk nam u velikoj meri remeti svakodnevni život, mir i normalan odmor, a posebno nas zabrinjava činjenica da su deca svakodnevno izložena takvoj buci.“
Zbog toga, kako kaže, potrebno je što pre utvrditi nivo buke i njegove moguće posledice.
„Zato smatramo da je neophodno što pre pronaći rešenje i utvrditi da li nivo buke može predstavljati opasnost po zdravlje ljudi, a naročito najmlađih“, rekao je Dakić.
Iz postrojenja navode da je buka smanjena za 70 odsto
Iz RKV „Hidrodrini“ navode da su identifikovana dva glavna izvora buke – kompresori za vazduh i generator.
Nišići objašnjava da kompresori imaju veliku snagu i služe za biološki proces tretmana otpadnih voda.
„Tokom letnje sezone, zbog povećanja broja stanovnika i većeg dotoka u kanalizacionu mrežu, uključujući otpadne vode iz domaćinstava i industrije, postrojenje je radilo sa 100 odsto kapaciteta, a u određenim slučajevima i iznad predviđenog kapaciteta.“
Zbog toga je bilo potrebno povećati količinu kiseonika u procesu tretmana.
„Zbog toga je u biološkom procesu bilo potrebno povećati količinu kiseonika, kako bi se obezbedio što efikasniji tretman otpadnih voda. To je uticalo i na povećanje buke koju proizvode kompresori“, rekao je Nišići.
Drugi izvor je generator koji se uključuje u slučaju nestanka struje.
„Generator ima kapacitet od 800 kW i, zbog svoje snage, tokom rada proizvodi značajnu buku. Tokom ovog perioda imali smo i česte prekide u snabdevanju električnom energijom, dok postrojenje mora da funkcioniše 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji“, naveo je Nišići.
Iz postrojenja, međutim, tvrde da je situacija u međuvremenu poboljšana.
„Juče smo intervenisali na kompresorima za vazduh i uspeli da smanjimo buku za oko 70 odsto. Trenutno se buka više ne čuje u kancelarijama postrojenja i, na osnovu toga, procenjujemo da ne bi trebalo da bude primetna ni u selu Goraždevac, niti u okolnim selima“, rekao je Nišići.
Postrojenje tvrdi da voda nakon tretmana ispunjava standarde
Jedno od ključnih pitanja jeste i kvalitet vode koja se nakon tretmana ispušta u reku Bistricu. Dok građani kroz istraživanje ukazuju na pogoršanje stanja reke i moguće posledice zagađenja, iz postrojenja navode da se voda svakodnevno kontroliše.
„Kada je reč o efikasnosti tretmana, svakodnevno vršimo analize vode na ulazu u postrojenje i nakon procesa tretmana, odnosno na izlazu iz postrojenja“, navodi Nišići.
Prema njegovim rečima, rezultati analiza pokazuju da voda nakon tretmana ispunjava propisane parametre.
„Rezultati analiza pokazuju da je efikasnost tretmana veoma dobra i da su parametri vode nakon tretmana konstantno značajno ispod vrednosti utvrđenih Administrativnim uputstvom br. 02/2022.“
Iz postrojenja su, kao ilustraciju, dostavili i grafikon koji prikazuje poređenje nivoa zagađenja na ulazu u postrojenje, vrednosti vode nakon tretmana pre ispuštanja u reku, kao i dozvoljene vrednosti utvrđene Administrativnim uputstvom.
Rezultati istraživanja Radio Goraždevca, sa druge strane, pokazuju da građani stanje životne sredine vide kao ozbiljan problem. Za njih se pitanja reke, kanalizacije, septičkih jama i buke ne posmatraju odvojeno, već kao problemi koji direktno utiču na svakodnevni život u Goraždevcu.
Širi podaci pokazuju da ovaj problem nije specifičan samo za Goraždevac. Prema izveštaju Ministarstva životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture, oko 90 odsto otpadnih voda na Kosovu i dalje se ispušta bez tretmana u prijemne vodotokove, dok se tretira svega oko 10 odsto. U istom izveštaju navodi se da je najveći deo postojećeg kapaciteta za tretman koncentrisan u nekoliko postrojenja, među kojima su Peć, Prizren i Đakovica.
Dok iz RKV „Hidrodrini“ navode da je deo Goraždevca već priključen na kanalizacionu mrežu, da je proširenje sistema predviđeno i da tretirana voda zadovoljava propisane standarde, građani očekuju da se problem kanalizacije i septičkih jama sistemski reši, da se stanje reke poboljša i da se utvrdi uticaj buke postrojenja na stanovništvo, posebno na decu.