Da problem nije samo pitanje broja pasa, već i konkretnih situacija sa kojima se građani suočavaju, pokazuje i iskustvo jedne žene koja nas prati, a koja nam je ispričala šta joj se dogodilo u Peći.
„Bilo je prolećno vreme, pešačila sam iz centra ka Biznis parku u Peći, vraćala sam se od frizera. U ulici koja vodi od solitera prema Železničkoj stanici, u jednom trenutku je počeo da laje pas lutalica na mene, a onda je podstakao još nekoliko njih. Uhvatila me je panika, a oni su bili sve bliže“, ispričala je ona.
Kako navodi, u pomoć su joj pritekli ljudi koji su se nalazili u obližnjoj ćevabdžinici.
„To su videli ljudi koji su bili u lokalnoj ćevabdžinici pa su me pozvali da uđem, jedan čovek je oterao pse. Kroz glavu mi je prošlo šta bi bilo da se u takvoj situaciji našlo dete“, rekla je ona.
Ona smatra da odgovornost za ovaj problem ne treba tražiti samo u institucijama, već i kod vlasnika koji napuštaju svoje životinje.
„Smatram da je neodgovorno da vlasnici samo izbace svoje ljubimce na ulicu i da se oni posle namnože. Ovo je problem po javno zdravlje i bezbednost građana. Protiv ove pojave se mora preduzeti nešto“, poručila je naša čitateljka.
Da je problem izražen, pokazuju i rezultati ankete koju je sproveo Radio Goraždevac. Čak 93,75 odsto građana koji su učestvovali u anketi smatra da u njihovom mestu postoji veliki problem sa brojem uličnih pasa, dok 65,63 odsto navodi da postoje mesta na kojima se zbog njihovog prisustva osećaju posebno nesigurno.
Više od polovine ispitanika, 62,50 odsto, kaže da se psi najčešće okupljaju oko kontejnera, divljih deponija i drugih mesta sa mnogo otpada. Isti procenat navodi da je na takvim mestima često primećivao razbacan otpad, nehigijenu, kao i bolesne ili povređene pse.
Ipak, kada se odgovori iz ankete uporede sa komentarima građana na objavu Radio Goraždevca na društvenim mrežama, slika problema postaje nešto drugačija. Dok građani koji su popunili anketu jasno ukazuju na problem bezbednosti, u komentarima je preovladavao stav da psi nisu glavni krivci za situaciju u kojoj se nalaze.
Velika većina učesnika diskusije odgovornost je pre svega pripisivala ljudima – onima koji pse napuštaju, ne brinu o njima, ne sterilišu ih i dozvoljavaju njihovo nekontrolisano razmnožavanje. Deo komentatora ukazivao je i na odgovornost institucija, smatrajući da se problem ne rešava dovoljno ozbiljno i sistemski.
Drugim rečima, anketa pokazuje kakav problem građani vide na ulici, dok komentari pokušavaju da odgovore na pitanje zašto je do tog problema uopšte došlo. Strah i osećaj nebezbednosti postoje, ali veliki broj građana smatra da odgovornost za to ne treba tražiti u samim životinjama.
Više od 50.000 pasa na ulicama Kosova
Na širu dimenziju problema ukazuje i organizacija FOUR PAWS. Prema podacima objavljenim u maju 2026. godine, na Kosovu ima više od 50.600 pasa koji slobodno lutaju, dok je prosečna stopa sterilizacije oko 11 odsto.
Organizacija navodi da su legalne i ilegalne deponije postale važna mesta okupljanja pasa, jer im otpad obezbeđuje pristup hrani. Istovremeno, deponije se koriste i za napuštanje kućnih ljubimaca i neželjenih legla.
Tokom akcije sprovedene u maju na deponiji u opštini Podujevo, FOUR PAWS je zbrinuo više od 100 pasa, koji su sterilisani, vakcinisani i veterinarski tretirani.
Šta se dešava sa psom kada bude uhvaćen?
Kako izgleda postupak zbrinjavanja pasa sa ulice, za Radio Goraždevac govori Andrija Jovanović iz Zubinog Potoka, apsolvent na Poljoprivrednom fakultetu u Lešku i saradnik kompanije Medical Vet iz Mitrovice, koja već duži niz godina ima azil i učestvuje u rešavanju problema uličnih pasa.
Jovanović objašnjava da se nakon uočavanja grupe pasa najpre proverava da li životinje imaju mikročip. Ukoliko ga imaju, moguće je utvrditi njihov identitet. Proverava se i da li imaju ušne markice, koje pokazuju da su već prošli proceduru sterilizacije i vakcinacije.
Psi koji nemaju ni mikročip ni markicu hvataju se i odvode u azil. Prvih 72 sata provode u karantinu, gde se prati njihovo zdravstveno stanje, nakon čega se premeštaju u prostor u kojem su psi grupno smešteni.
„Nakon toga dolaze na red za sterilizaciju, vakcinaciju protiv besnila, čišćenje od svih parazita i lečenje, u zavisnosti od potrebe“, objašnjava Jovanović.
Posle veterinarskog tretmana psi se postavljaju na sajt za udomljavanje. Ukoliko ne budu udomljeni, vraćaju se na ulicu – zdravi, zaštićeni i bez mogućnosti dalje reprodukcije.
Sterilizacija ključna za smanjenje broja pasa
Prema rečima Jovanovića, sterilizacija predstavlja najvažniji deo ovog programa jer direktno utiče na sprečavanje daljeg razmnožavanja.
„Sterilizacija je najbitniji čin u toku obavljanja ovog projekta jer na taj način zaustavljamo razmnožavanje i namnožavanje već velikog broja pasa na našim ulicama“, kaže Jovanović.
Vakcinacija, dodaje, ima posebnu ulogu u zaštiti javnog zdravlja, pre svega kada je reč o besnilu.
„Nakon svakog ujeda psa postoji rizik od širenja zaraze veoma opasnim virusom besnila“, upozorava on.
Čopori predstavljaju veći problem
Koliki rizik ulični psi predstavljaju za građane, kaže Jovanović, nije moguće jednako proceniti za svaki grad.
Kao primer navodi Mitrovicu, gde se broj pasa poslednjih godina značajno povećao.
„Stvar je pod kontrolom što se tiče lutalica sve dok se ti psi ne organizuju u veće grupe i krenu da napadaju građane“, navodi Jovanović.
Prema njegovim rečima, ranije je bilo gotovo neprimetno kada bi građani tokom dana sreli jednog ili dva psa, dok su poslednjih godina psi postali svakodnevica u gradu.
Kako reagovati ako pas napadne?
Jovanović savetuje građanima da u slučaju susreta sa agresivnim psom ne paniče i da ne pokušavaju da beže.
„Najbolja odbrana je biti smiren i ne bežati“, kaže on, objašnjavajući da okretanje leđa i bežanje mogu psu dati dodatni podsticaj za napad.
Preporuka je da se građani smireno udalje prema najbližem sigurnom mestu i pozovu nadležne organe.
Da li psi mogu potpuno nestati sa ulica?
Potpuno uklanjanje pasa sa ulica, prema Jovanovićevom mišljenju, trenutno nije realno očekivati, posebno zato što nisu sve opštine obuhvaćene programima rešavanja ovog problema.
Jedan od razloga su i finansije.
„Glavni problemi su što manji gradovi imaju manje raspoloživ opštinski budžet, a rešavanje tog pitanja iziskuje jako velike troškove“, navodi Jovanović.
Osim sterilizacije, vakcinacije i lečenja, troškovi podrazumevaju i smeštaj, hranu, higijenu, ventilaciju, održavanje odgovarajuće temperature, kućice i prostore za kretanje pasa.
Zbog toga Jovanović smatra da bi u rešavanje problema trebalo snažnije uključiti državne institucije.
„Ako želimo da u potpunosti rešimo ova pitanja lutalica, potrebno je da državne institucije preuzmu posao u svoje ruke, to jest da se odluke i sredstva ne donose samo iz lokalnih samouprava, već iz ministarstva“, smatra Jovanović.
Između odgovornosti ljudi i odgovornosti institucija
Odgovori iz ankete i komentari građana tako pokazuju dve strane istog problema.
S jedne strane, 93,75 odsto ispitanika problem uličnih pasa ocenjuje kao veliki, a skoro dve trećine navode da postoje mesta na kojima se zbog pasa osećaju nesigurno. Sa druge strane, građani koji su komentarisali objavu uglavnom nisu problem posmatrali kroz pitanje „krivice pasa“, već kroz odgovornost ljudi koji ih napuštaju i ne brinu o njima.
U komentarima se moglo čuti da psi postaju problem tek nakon što ih ljudi napuste, ostave neželjena legla ili ne spreče njihovo razmnožavanje. Deo građana smatra i da institucije ne čine dovoljno da se takvo ponašanje kontroliše i kažnjava.
Tako se između ankete i komentara ne pojavljuje nužno suprotstavljen stav, već dve različite perspektive: građani prepoznaju posledice problema na ulici, dok uzroke mnogi traže u ponašanju ljudi i nedovoljnom sistemskom odgovoru institucija.
Deponije, napuštanje i nedostatak sistemskog rešenja
Podaci ankete dodatno ukazuju na vezu između pasa i otpada, budući da 62,50 odsto ispitanika navodi da se psi najčešće okupljaju oko kontejnera i divljih deponija.
Sličan zaključak iznosi i FOUR PAWS, koji upozorava da dostupnost hrane na deponijama omogućava psima da opstaju i okupljaju se u većem broju. Problem se, zato, ne može posmatrati samo kroz pitanje hvatanja pasa sa ulica.
Pored kontinuirane sterilizacije i vakcinacije, potrebno je raditi na odgovornom vlasništvu, sprečavanju napuštanja životinja, kontroli nekontrolisanog razmnožavanja, boljem upravljanju otpadom i kažnjavanju neodgovornih vlasnika.
Institucije bez odgovora
Kako bi dobio potpuniju sliku o tome šta se preduzima na lokalnom i centralnom nivou, Radio Goraždevac obratio se opštinama Peć i Orahovac, kao i Agenciji za hranu i veterinarstvo (AUV).
Od njih smo tražili informacije o tome koliko se sredstava izdvaja za rešavanje problema uličnih pasa, koje mere se sprovode, koliko je pasa obuhvaćeno programima sterilizacije i vakcinacije, kao i kako institucije planiraju da dugoročno reše ovaj problem.
Do objavljivanja ovog teksta odgovore nismo dobili.
Dok građani traže bezbednije ulice, a istovremeno upozoravaju da psi nisu krivi za to što su završili na ulici, stručnjaci ukazuju da trajno rešenje ne može biti samo uklanjanje životinja. Bez kontinuirane sterilizacije, odgovornog vlasništva, kontrole napuštanja pasa, adekvatnog upravljanja otpadom i većeg angažovanja institucija, broj pasa na ulicama teško će biti dugoročno smanjen.