Orahovac je odavno poznat po vinogradima, grožđu i vinu. Njegovo vinogorje važi za jedno od najplodonosnijih i najkvalitetnijih u Evropi. O tome svedoči i podatak da je nekadašnji podrum vina „Orvin“ po svom kapacitetu bio drugi najveći u Evropi. Vinogradarstvo je ovde zato oduvek bilo mnogo više od poljoprivrede. Ono je deo istorije, porodične tradicije i života čitavog kraja.
U gotovo svakom domaćinstvu postoji neka veza sa grožđem. Neko obrađuje vinograd, neko tokom berbe pomaže rođaku, komšiji, prijatelju, ili radi za dnevnicu. Jedni kupuju grožđe i od njega prave vino ili rakiju, dok drugi tek poneku gajbu donesu kući, ili uberu sa loze iz dvorišta, kako bi ispunili merak.
U ovogodišnjoj berbi najzastupljenije su sorte Burgundac i Vranac od crnih, dok su od belih prisutni Rizling, uz Šardone i Smederevku, jednu od autohtonih sorti ovog podneblja. Kasnije na red dolazi i Kaberne sovinjon.
Nažalost, među sortama koje polako nestaju sa orahovačkih vinograda je i Prokupac. Reč je o jednoj od autohtonih sorti sa ovih prostora, po kojoj je ovaj kraj nekada bio nadaleko poznat. Sve je manje vinograda u kojima se Prokupac može pronaći, pa sa njegovim nestajanjem polako iščezava i deo vinogradarske tradicije ovog kraja.
Cene se i ove godine kreću približno kao prošle – od oko 30,35 centi, pa sve do 60 centi po kilogramu, koliko se može dobiti za kvalitetnije sorte, poput Kabernea.
Kvalitet nije baš savršen kao prošle jeseni, ali ipak, posle velikih letnjih vrućina, grožđe je nakupilo dovoljno šećera, što bi trebalo da bude dobra osnova za proizvodnju kvalitetnog vina i rakije.
U srpskom delu Orahovca danas je malo vinograda koje Srbi sami obrađuju. Ipak, tradicija nije nestala. Gotovo da nema kuće u kojoj se tokom jeseni ne nađe makar nešto grožđa. Nekada se vinogradima živelo, danas su uglavnom sekundarna delatnost većine vinogradara, ali navika da se u kući napravi sopstveno vino ili rakija ostala je.
U selu pored Orahovca, Velikoj Hoči, se i danas može videti veliki broj srpskih vinograda. Tamo vinogradarstvo i dalje predstavlja važan deo života – od obrade zemlje i berbe, do proizvodnje vina i rakije.
Za Veliku Hoču vezano je i staro predanje da je hočansko vino nekada cevima išlo sve do dvora cara Dušana u Prizrenu. Danas, vekovima kasnije, vino se više ne transportuje na taj način, ali tradicija nije prekinuta. U selu i dalje radi Dečanska vinica, dok se na manastirskom imanju ljudi iz Velike Hoče i danas bave poslovima vezanim za vinogradarstvo i proizvodnju vina.
U podrumima se tako i dalje čuva ono što je počelo da nastaje mnogo ranije, u vinogradu, tokom dugih meseci rada i čekanja.
U razgovoru sa starijim ljudima na klupici na kojoj se oni okupljaju u centru gornjeg dela Orahovca, slušali smo prisećanje, kako je to nekada izgledalo. U očima i priči preovladava nostalgija, uz blago razočarenje što se stvari polako menjaju a sve manje mladih želi da se bavi ovim poslom.
„Nekada je berba bila velika porodična svečanost. U vinograd se odlazilo rano, sa sobom se nosila hrana, radilo se do predveče, a umor se zaboravljao uz razgovor, pesmu i čašu mladog vina. Za ručak pogača, sir, to što dao Bog, i svi smo bili zadovoljni. Nije se gledalo mnogo ko sad“, prisetio se stariji čovek.
„Danas je mnogo toga drugačije. Manje je ljudi u vinogradima. Mladi neće, niti ih interesuje, mi više ne možemo“, dodao je jedan vinogradar.
Ipak, kada počne berba, neke stvari podsete na ranije vreme, na priče koje nam stariji sa nostalgijom ponekad ispričaju.
Možda je upravo u tome posebnost orahovačke berbe. Ona svake godine na nekoliko nedelja vrati Orahovac u neko njegovo staro vreme – vreme kada je gotovo svaka kuća imala svoj vinograd, svaka porodica svoje vino, a jesen se nije mogla zamisliti bez grožđa.
I zato početak berbe u Orahovcu nije samo početak još jedne poljoprivredne sezone. To je trenutak kada se ulice, vinogradi i podrumi ponovo spoje u istu priču – priču o grožđu koje je generacijama bilo deo života ovoga kraja.