Tri godine su navršene od napada organizovane oružane grupe pod vođstvom Milana Radoičića u Banjskoj kod Zvečana.
U noći 24. septembra 2023. godine napadnuta je patrola Kosovske policije, policajac Afrim Bunjaku je ubijen, dok su dvojica ranjena. Pripadnici Kosovske policije su kasnije toga dana ubili trojicu Srba iz pomenute grupe – Stefana Nedeljkovića, Igora Milenkovića i Bojana Mijailovića. Ostali su, zajedno sa vođom Milanom Radoičićem, pobegli u Srbiju, gde se i danas nalaze. Oružje, vozila, drugu vojnu opremu i novac zaplenila je Kosovska policija.
Trojica Srba – Blagoje Spasojević, Vladimir Tolić i Dušan Maksimović – uhapšeni su i osuđeni. Spasojević i Tolić na doživotne kazne zatvora, dok je trećem optuženom Maksimoviću određena kazna od 30 godina.
Specijalno tužilaštvo Kosova je u optužnici ovaj napad okarakterisalo kao čin terorizma, napad na ustavni poredak Kosova i pokušaj aneksije severa.
Kosovske vlasti već tri godine traže izručenje vođe organizovane oružane grupe Milana Radoičića i više od 40 učesnika napada u Banjskoj. Srbija ih ne izručuje, uprkos preuzimanju odgovornosti od strane Radoičića za napad, ali i mnogobrojnim zahtevima međunarodne zajednice da se optuženi uhapse i sankcionišu.
Radoičićeva imovina u Severnoj Mitrovici, kao i vila na jezeru Gazivode, zaplenjena je od strane kosovskih institucija.
Praktične posledice napada u Banjskoj po život Srba na severu
Imovina nekadašnjeg banjskog kompleksa „Rajska banja“ u Banjskoj, koji su naoružani Srbi koristili u danu napada, konfiskovana je i sada se koristi za potrebe Kosovske policije i pošte. Stanovnici Banjske i okolnih naselja koji su nekada tu radili ostali su bez posla.
Čitav događaj uticao je na život u samom selu, ne samo na turistički potencijal Banjske. Primetan je odlazak stanovništva nakon 24. septembra 2023. godine.
Sveukupan pritisak na Srbe na severu je od tada znatno pojačan. Civilno društvo poslednjih godina često upozorava na represivne metode kosovskih vlasti i policije u ovom delu Kosova.
Marinković: Priština koristila Banjsku da opravda agresivne poteze na severu
Miodrag Marinković iz nevladine organizacije Centar za afirmativnu društvenu akciju (CASA) kaže da tri godine nakon napada u Banjskoj nema uverljivog odgovora na pitanje šta je bio politički cilj tog čina, niti šta su njegovi organizatori verovali da njime mogu da postignu. Sa druge strane, dodaje, posledice su veoma jasne.
“Četiri čoveka su izgubila život, trojica Srba dobila su izuzetno teške prvostepene zatvorske kazne. Politička šteta za srpsku zajednicu, posebno na severu Kosova, bila je ogromna. Banjska je ozbiljno diskreditovala legitimne interese Srba na severu i dodatno oslabila njihovu političku poziciju”, kaže on za Radio Kim.
Istovremeno je, dodaje, Priština Banjsku koristila da kriminalizuje srpsko političko predstavljanje i da opravda niz jednostranih i agresivnih poteza na severu Kosova.
“Naravno, Banjska nije uzrok svega što se kasnije dogodilo, niti može biti opravdanje za svaku politiku kosovskih vlasti, ali je stvorila politički prostor u kojem je takve poteze bilo mnogo lakše predstavljati kao legitimne, kako pred domaćom javnošću, tako i pred međunarodnim partnerima. Zato, kada danas gledamo Banjsku iz perspektive interesa kosovskih Srba, teško je videti bilo šta što je taj događaj doneo osim izgubljenih života, ogromne političke štete i dodatnog sužavanja prostora za legitimnu borbu za prava i interese srpske zajednice”, kaže Marinković.
Gogić: Efekat Banjske katastrofalan po Srbe
Politikolog Ognjen Gogić se takođe osvrće na štetnost akcije u Banjskoj.
“Efekti te epizode bili su katastrofalni. Dakle, ovaj događaj je zapravo pokrenuo sve ovo što se dešavalo posle toga na severu Kosova, ali i u drugim sferama. Sve vezano što je kasnije sledilo: od zabrane dinara, preko ukidanja srpskih institucija, pa i ovih (sudskih) postupaka koji su sledili i za Banjsku, za barikade i za ratne zločine. Jednostavno, Banjska je tu utrla put svemu tome. To su sve posledice Banjske, jer je to jednostavno dalo argumente i legitimitet tvrdnjama albanske strane iz Prištine da Srbija sprema naoružanu destabilizaciju Kosova. To je dalo argumente za taj narativ i dalo na neki način veće zeleno svetlo od nosilaca međunarodne zajednice Prištini da uradi sve što može da spreči da se takvi događaji ponove”, naveo je on.
Gogić za Kim radio dodaje da je Priština iskoristila događaj u Banjskoj za sve odluke koje su, kako kaže, dovele do dramatičnog pogoršanja položaja Srba na Kosovu.
Rada Trajković: Pravna nejednakost između osuđenih za Banjsku i lidera OVK za ratne zločine
Dugogodišnja političarka sa Kosova Rada Trajković kaže da obeležavanje godišnjice događaja u Banjskoj “u atmosferi negiranja mnogo ozbiljnijih OVK ratnih zločina na Kosovu”, izaziva pomešana osećanja.
“Drakonske kazne protiv trojice Srba optuženih za učešće u Banjskoj su veća tekovina ovog događaja od samog incidenta. Dvojica uhapšenih na licu mesta osuđena su na doživotne kazne, bez dokaza da su ikoga ikada životno ugrozili. Treći osuđeni je dobio 30 godina zatvora na osnovu spekulacija tužilaštva. Sa druge strane, kosovsko društvo relativizije dokazana ubistva 96 Srba, Roma i Albanaca od strane OVK, ni ne spominje odgovornost za zločine posle juna 1999. godine. Kako u ovoj atmosferi apsolutne pravne nejednakosti govoriti o Banjskoj?”, pita Trajkovićeva u izjavi za Radio Kim.
Ona ističe da “demokratska nezrelost i selektivni zahtevi za pravdu kosovskog društva” onemogućavaju objektivno suočavanje i analizu ovog slučaja.
“Opravdani bunt srpskog stanovništva na Kosovu povodom sistemske diskriminacije i nejednakog tretmana pred institucijama se i dalje (ali i radije) kriminalizuje i gura pod tepih, nego što se problemi naše zajednice rešavaju. I to sve dok se zločini ‘svojih’ relativizuju i aktivno umanjuju”, dodaje.
Takav odnos kosovskih vlasti prema Srbima, kaže Trajkovićeva, ne vodi ka stabilnoj i multietničkoj budućnosti.
“U ovakvim okolnostima neravnopravnog tretmana od strane kosovskog pravosuđa, nažalost ne vidimo zrelost za dalje utvrđivanje odgovornosti za Banjsku pred takvim sudovima”, zaključuje Rada Trajković.
Presuda u Hagu i njen uticaj na postupke na Kosovu
Ognjen Gogić takođe smatra da su kazne za Blagoja Spasojevića, Vladimira Tolića i Dušana Maksimovića preoštre. Za razliku od Rade Trajković, on nalazi da postoje sudovi koji mogu da osude na visoke kazne i Albance.
“Nekako svi ti procesi prema Srbima na Kosovu, za Banjsku i za ratne zločine, nama deluju nepravično. Ne vodi se računa dovoljno o pravičnom suđenju… Mislim, sve je to procesno i smisleno. Onda je došla ova presuda u Hagu koja je, kao da je neko promenio albansku stranu, da je ipak… Kako da se izrazim, “lopta na podu”. Da ima nekog ko, jednostavno, može da i njihove ljude osudi na isti način, na strogi način”, rekao je.
Nakon osude Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija, Gogić više na Banjsku ne gleda na isti način.
“Ne mogu da gledam istim očima Banjsku sad kao pre godinu dana ili pre ove presude. Ova presuda je dala pojam kažnjivosti i na drugoj strani. E sad, neki misle da će ta presuda imati uticaj i na procese koji se vode na Kosovu i za ratne zločine i za druga teška krivična dela kao što je Banjska, i ostalo. Smatram da su na kosovskoj strani dugo mislili da imaju blanko ček”, dodaje on.
Na pitanje Radija Kim da li očekuje strožije postupanje kosovskih sudova prema Srbima, Gogić odgovara odrično.
“Ne, mislim da će morati malo da se zapitaju. On su mislili da imaju ‘blanko ček’ od stranaca. Da oni mogu sami da isteruju pravdu kako misle. Ova presuda je pokazala da to baš nije tako, da neće baš Zapad, koji ih podržava, u svemu stati iza njih. To mislim da je glavna poruka i mislim da će morati da budu sve oprezniji u budućnosti”, kaže on.
Branioci osuđenih Blagoja Spasojevića, Vladimira Tolića i Dušana Maksimovića su gotovo posle pet meseci dobili celokupnu presudu Osnovnog suda u Prištini. Pred njima je rok od 30 dana za podnošenje žalbe Apelacionom sudu.