Govoreći o tome šta ga je motivisalo da nakon višedecenijskog rada u akademskom svetu prihvati poziv studenata i uključi se u izbornu trku, Šoškić podseća na svoj dugogodišnji aktivizam i podršku studentskim zahtevima.
“Ja sam na neki način sa studentima različitih generacija uvek bio na istoj strani. Učestvovao sam u studentskim demonstracijama 1990, 1991, 1992. i 1996. godine. Posebno sada, u ovoj situaciji u kojoj smo se zatekli poslednjih godina, kada naša država ima potpuno jedan negativan trend po pitanju institucija. Studenti su izašli sa pravim zahtevom 2024. godine, nakon tragedije koja se desila 1. novembra 2024. godine, kada je šesnaestoro građana naše zemlje nevino stradalo zbog pada nadstrešnice, koja je, po svoj prilici, pala zbog nečije neodgovornosti, vrlo verovatno i zbog korupcije, odnosno zbog rastakanja institucija. Njihovi zahtevi su bili potpuno ispravni, napredni, normalni i dobri za državu. Kako to ne podržati? Oni su na neki način to i prepoznali, uputili su mi poziv i pitali da li bih želeo da budem kandidat za narodnog poslanika. Ja sam, naravno, pristao i tako je spontano došlo do toga da sam sada na toj listi od 250 ljudi, gde nema nikakve hijerarhije. Videćemo, ja sam samo jedan od 250 ravnopravnih kandidata na studentskoj listi“, rekao je Šoškić, za Radio Goraždevac.
Na pitanje šta suštinski povezuje kandidate na ovoj listi, s obzirom na to da okuplja ljude različitih političkih i ideoloških uverenja, Šoškić naglašava važnost zajedničkog cilja i normalizacije društva.
“Povezuje nas inicijalno ta studentska ideja koju svi podržavamo, program koji su studenti u međuvremenu razvili. Dakle, to su stvari koje smo svi prihvatili i želja da se država i društvo unaprede, da izađemo iz ove nepovoljne situacije. Sigurno je da tu ima ljudi koji imaju različita ideološka opredeljenja, ali sada je najvažnije da se uradi posao, da se Srbija normalizuje, da se realizuju elementi studentskog programa koji nas objedinjuju i da nakon toga, naravno, naše društvo uđe u jednu normalnu fazu, gde će ideološke i druge političke razlike moći normalno da se debatuju“, kaže on.
Osvrćući se na neizvesnu ekonomsku situaciju i najvažnije ekonomske probleme koje bi nova vlast morala hitno da rešava, nekadašnji guverner ukazuje na potrebu revizije javnih finansija, borbu protiv korupcije i rešavanje stambenog pitanja.
“Prva stvar je da se realno ustanovi situacija sa javnim finansijama i da se uredi sistem, da prestane nesporno prisutna ogromna korupcija i pljačka na tenderima i javnim nabavkama. Druga stvar koju bi trebalo staviti u dejstvo jeste potpuno vraćanje Srbije Ustavu i zakonima. Jedan od tih zakona je i Zakon o ispitivanju porekla imovine, koji se, vidimo, ne primenjuje. Takođe, imamo potpuno neverovatnu situaciju na našem tržištu nekretnina, gde su stanovi postali toliko skupi da naši građani ne mogu da ih priušte. Verujem da mora da se nađe način da se prvo to tržište stabilizuje, a drugo da se učine vrlo ozbiljni i konkretni koraci da se pojednostavi i pojeftini pristup stanovanju. Mislim da je to ključno pitanje za očuvanje i jačanje porodice i za rešavanje problema ogromnog demografskog pada i odlaska mladih.“
Kada je reč o masovnom odlasku mladih i načinu da se taj trend zaustavi bez jednokratnih mera, Šoškić smatra da je ključ u stvaranju pravednog sistema i stabilnih uslova za život.
“Morali bi da se urede i stvore normalni uslovi za život i rad, institucije koje štite dostojanstvo građana i koje funkcionišu u skladu sa osnovnim zakonima, da je tržište slobodno, da nema partijskog zapošljavanja, da se kreiraju nova radna mesta koja odgovaraju profilu ljudi koje mi školujemo, da najbolji ne odlaze u inostranstvo. Ako mladi odlaze iz naše zemlje, to je propast za naše društvo, za naš narod. Mi ne možemo da se pretvorimo u narod staraca i starica. Mladost je i te kako dragocena, posebno obrazovana mladost, i na tome treba da radimo u budućnosti“, dodao je Dejan Šoškić.
Pričajući o borbi protiv korupcije u javnim nabavkama i velikim infrastrukturnim projektima koji su ugovarani mimo redovnih procedura, Šoškić ističe da je neophodna detaljna revizija svih ugovora.
“Treba sve revidirati. Naravno, moramo da poštujemo međunarodne ugovore, ali takođe treba da revidiramo sve ugovore tamo gde postoji osnova da se izmene zato što su potpisani neadekvatno, u suprotnosti sa zakonom ili bez legitimiteta. Sve te stvari koje se kod nas rade – EXPO, nacionalni stadioni i sve to pod nekim specijalnim zakonima – vrlo su problematične. S korupcijom je, u principu, sve jasno kako se obračunava: nema partijskog zapošljavanja, nema pritisaka na izabrane zvaničnike, svi konkursi i svi ugovori moraju biti javni i transparentni“, dodao je on.
Upitan o važnosti nezavisnosti centralne banke i posledicama političkog uticaja na njen rad, bivši guverner naglašava da ta institucija mora raditi u dugoročnom interesu privrede i građana.
“Nezavisan rad Narodne banke znači da nećemo imati u toj instituciji neke poteze koji mogu da budu korisni za određene lobije i političke partije, ali ne i za društvo u celini. Ključna stvar je da se obezbedi finansijska stabilnost, sigurna i stabilna valuta, bez neodgovornih politika. Mi imamo tu instituciju na čijem se čelu nalazi osoba iz partijskog vrha koja u javnim nastupima govori da na nju direktno utiče politički vrh. Imali smo prilike da gledamo kako Narodna banka praktično štampa novac 2020. godine i kupuje obveznice pojedinih preduzeća. Ne sme ta institucija da donosi odluke radi kratkoročne političke koristi, već u dugoročnom interesu naroda, privrede i zemlje.“
Komentarišući protok informacija i medijsku sliku o događajima na Kosovu, Šoškić ocenjuje da su informacije o teškom položaju građana često potisnute u centralnim medijima, dok je dosadašnja politika Beograda rezultirala ustupcima bez konkretne koristi za zajednicu:
“Mislim da sam relativno dobro informisan i da je situacija zapravo danas vrlo teška, ali se te informacije sistematski sputavaju u medijima sa nacionalnim frekvencijama. Ako pogledamo poslednjih 12 godina – objektivno, Srbija je zapravo činila nepotrebne ustupke koji nisu u interesu naše zemlje i našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Pa ipak, verujem da Srbija ima vrlo jaku pravnu poziciju po pitanju Kosova i Metohije. Rezolucija 1244 štiti teritorijalni integritet naše zemlje i treba podsećati sve relevantne instance u svetu da je po međunarodnom pravu apsolutno neupitno da je Kosovo i Metohija deo Srbije, te raditi na tome da se mirnim putem, oslanjajući se na međunarodno pravo, popravlja pozicija naših građana.“
Govoreći o zabrani upotrebe dinara i otežanom pristupu platnom prometu i bankarskim uslugama za građane na Kosovu, Šoškić ukazuje na propuste u dosadašnjem pregovaračkom procesu i predlaže potragu za praktičnim rešenjima.
“To je samo jedna u nizu stvari koje je ova vlast nepotrebno dozvolila, dajući ustupke dok druga strana nije davala ništa. Mi smo prihvatili da Evropska unija vodi taj proces umesto da ga vodimo u Ujedinjenim nacijama, i u tom procesu smo se ponašali tako da prepuštamo sve. Trenutno naši građani na određenim punktovima mogu da podignu svoj novac, ali bi trebalo tražiti rešenja u direktnim razgovorima da se uspostavi jednostavniji mehanizam plaćanja, možda uz upotrebu savremenijih platnih sistema. Ali, naravno, dugoročni cilj mora biti uspostavljanje normalne mogućnosti da novac stiže direktno na račune na celoj teritoriji“, kaže Šoškić.
Što se tiče ekonomskog opstanka zajednice na Kosovu i mogućnosti za razvoj privatnog sektora, Šoškić ističe da bi umesto dosadašnjih modela pomoći trebalo uvesti sistemsku podršku lokalnim preduzetnicima i poljoprivrednicima kroz javne nabavke:
“Umesto da Srbija daje subvencije stranim investitorima, mi treba da dajemo subvencije i pomoć preduzetnicima na Kosovu i Metohiji. Treba omogućiti ljudima da formiraju mala preduzeća, industrijska ili poljoprivredna, za čije bi proizvode Srbija dala preferencijalni tretman u javnim nabavkama. Kada država nabavlja hranu ili drugi materijal za vojsku, policiju ili zdravstvo, poljoprivredni i mali proizvođači sa Kosova i Metohije bi trebalo da imaju prioritet. To bi im obezbedilo ekonomsku snagu, stabilnost i dostojanstvo, umesto da se osećaju kao da im neko daje milostinju.“
Na kritike da lista „Studenstka lista-studenti pobjeđuju“ okuplja ljude bez političkog iskustva i na pitanje da li takav tim može uspešno da vodi državu, Šoškić odgovara da su stručnost i čestitost važniji od dosadašnjeg iskustva u političkom sistemu.
„Lista bez političkog iskustva naravno da može da vodi državu. Sticajem okolnosti imao sam prilike da upoznam neke naše političare i to često nije bilo naročito impozantno. Važno je da budu stručni ljudi, čestiti ljudi, koji vole svoju zemlju, a ne da zbog svojih interesa prodaju nacionalne interese. Ljudi koji nisu kompromitovani i koji imaju znanje mnogo su važniji nego neko ko ima iskustvo u inače izvitoperenom i lošem političkom sistemu kakav je u našoj zemlji“, zaključio je Šoškić u intervjuu za Radio Goraždevac.