Međutim, glasanje u Skupštini Kosova ne predstavlja kraj procesa, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
U roku od osam dana od usvajanja u Skupštini Kosova, zakon treba da potpiše i proglasi novoizabrana predsednica Kosova Justina Široka-Pulja.
Ako ona ne postupi u tom roku, zakon se smatra proglašenim i objavljuje se u Službenom glasniku.
Fljamur Hiseni, profesor prava na Univerzitetu u Prištini, rekao je za RSE da će tek nakon objavljivanja zakona biti moguće precizno oceniti konačni sadržaj njegovih izmena.
„Ipak, ključno je da svaka zakonska izmena bude u skladu sa članom 162 Ustava i međunarodnim obavezama Kosova“, ističe Hiseni.
Iz Kosovskog instituta za pravosuđe (KIP) navode za RSE da tokom osmodnevnog roka ostaje otvorena mogućnost da ovlašćene strane ospore izmene zakona pred Ustavnim sudom, uključujući najmanje deset poslanika i ombudsmana, kako je predviđeno Ustavom Kosova.
„To je posebno važno jer se izmene odnose na nadležnost, kazne i procedure Specijalizovanih veća, koje nisu uređene samo običnim zakonom“, naglašava istraživač u KIP-u Gzim Šalja.
Član 162 Ustava daje Specijalizovanim većima poseban status. Svaka zakonska izmena koja bi eventualno bila u suprotnosti s tim članom mogla bi se smatrati kršenjem Ustava.
Da li novi zakon automatski obavezuje Sud?
Zakon o Specijalnom sudu, sa izmenama usvojenim u Skupštini, između ostalog predviđa ograničavanje mandata Suda u Hagu, prenošenje predmeta koji nisu u njegovoj nadležnosti na pravosudne institucije Kosova, kao i ograničavanje maksimalne kazne na 15 godina zatvora.
Zakon takođe predviđa mogućnost izdržavanja kazne na Kosovu, kao i mogućnost predsedničkog pomilovanja.
Međutim, prema Hiseniju, Specijalizovana veća su deo pravnog sistema Kosova i deluju na osnovu Ustava i posebnog zakona.
„Usvajanje zakonskih izmena ne znači njihovu automatsku primenu u sudskim postupcima. Zakon mora biti usklađen s Ustavom, a njegova primena zahteva poštovanje nezavisnosti pravosuđa, hijerarhije pravnih normi i međunarodnih obaveza“, naglašava on.
Šalja, s druge strane, navodi da, ako zakon zajedno s izmenama bude proglašen, postaje deo pravnog poretka Kosova i ima za cilj promenu zakonskog okvira Specijalizovanih vijeća.
Ipak, i on smatra da zakon ne obavezuje odmah Specijalni sud na njegovu primenu.
„Ne automatski, niti na način koji bi stvorio utisak da Skupština može jednostrano menjati procedure u Hagu“, kaže Šalja.
Dodaje da se rad Specijalnog suda zasniva na Amandmanu 24 Ustava, ratifikovanom sporazumu između Kosova i Evropske unije, kao i Sporazumu s državom domaćinom, Holandijom.
„Ratifikovani međunarodni sporazumi imaju prednost u odnosu na obične zakone. Zato Kosovo ne može samo unutrašnjim zakonom menjati obaveze koje je preuzelo prema Holandiji, EU i mehanizmu Specijalizovanih veća“, kaže Šalja.
Naglašava da svaki transfer osoba, predmeta, dokaza ili izvršenje kazni na Kosovu „zahteva konkretne procedure, institucionalnu saradnju i usklađenost s odgovarajućim međunarodnim sporazumima“.
Važenje starog zakona
Zakon o Specijalizovanim većima, uključujući njegove izmene, može da proizvede pravne posledice tek nakon objavljivanja u Službenom glasniku i stupanja na snagu.
Mogući uticaj na postojeće odluke i postupke Specijalizovanih veća, kaže Hiseni, „može se proceniti tek kada bude poznat konačan sadržaj zakona i kada se ispita ustavnost relevantnih odredbi“.
„Do tada bi svaki zaključak o konkretnim pravnim efektima bio preuranjen“, ističe Hiseni.
U KIP-u smatraju da stupanje zakona na snagu samo po sebi ne poništava presude niti odluke Specijalizovanih veća.
Prema Šaljinim rečima, sam usvojeni tekst predviđa da se predmeti koji su u toku pred sudijom za prethodni postupak, Sudskim većem ili Žalbenim većem nastavljaju po starom zakonu, sve do donošenja presude Žalbenog veća.
„Dakle, za predmete koji su u žalbenom postupku, izmene ne prekidaju automatski postupak u Hagu niti ga odmah prenose na Vrhovni sud Kosova“, kaže Šalja.
Ističe da zakon predviđa neposrednu primenu nekih odredbi, uključujući ograničavanje maksimalne kazne na 15 godina, izdržavanje kazne na Kosovu i mogućnost pojedinačnog pomilovanja.
Međutim, prema njegovim rečima, te odredbe ne proizvode automatski posledice po pravosnažne odluke niti po sporazume o izvršenju kazni.
„Za konačne odluke sam zakon predviđa korišćenje vanrednih pravnih lekova i ustavnih standarda, a svaki efekat mora biti u skladu i s Ustavom i međunarodnim obavezama Kosova“, zaključuje Šalja.