Usvojenim izmenama predviđeno je ograničavanje mandata Specijalizovanih veća, prebacivanje predmeta koji nisu u njihovoj nadležnosti na pravosudne institucije Kosova, smanjenje najviše kazne na 15 godina zatvora, mogućnost služenja kazne na Kosovu i predsedničkog pomilovanja.
Izmene je predložila Demokratska partija Kosova (DPK), nakon što su četvorica bivših čelnika OVK 16. septembra osuđena na ukupno 81 godinu zatvora za ratne zločine.
Da bi zakon stupio na snagu, potrebno je da bude proglašen i objavljen u Službenom glasniku.
Novoizabrana predsednica Kosova Justina Široka-Pulja ima rok od osam dana od usvajanja zakona da ga potpiše; ako to ne učini, zakon se smatra proglašenim.
U tom roku zakon mogu osporiti pred Ustavnim sudom ovlašćeni predlagači, među kojima su ombudsman i najmanje deset poslanika.
Profesor međunarodnog prava Besfort Redžepi ocenio je da Kosovo može menjati sporazum sa EU, na kojem je zasnovan rad Specijalizovanih veća, ali samo uz saglasnost obe strane.
Prema njegovim rečima, prethodno je neophodan dogovor sa Evropskom unijom, jer domaći zakon ne može nadjačati ratifikovani međunarodni sporazum.
Evropska unija je dan nakon usvajanja izmena izrazila „duboku zabrinutost” i navela da su one suprotne međunarodnim obavezama Kosova, dok DPK tvrdi da se izmenama ne traži ukidanje Specijalnog suda. Premijer Aljbin Kurti ranije je ceo postupak nazvao „ishitrenim“.
Pravnici dodatno ukazuju da se tekući predmeti pred Specijalizovanim većima, uključujući žalbene postupke, prema samom tekstu izmena nastavljaju prema ranijem zakonu do odluke Žalbenog veća.
Zato čak ni stupanje izmenjenog zakona na snagu samo po sebi ne bi poništilo postojeće presude niti automatski prebacilo postupke iz Haga pred kosovske sudove.
Izbor Široka-Pulje, međutim, otvorio je zasebnu pravnu dilemu. Ona je u Skupštini izabrana nekoliko minuta po isteku roka koji je Ustavni sud odredio za izbor predsednice, ali stručnjaci navode da pojedinačne prijave građana ili advokata Ustavnom sudu same po sebi ne pokreću postupak.
Za formalno osporavanje potrebna je inicijativa ustavno ovlašćenog subjekta, ponovo na primer najmanje deset poslanika.