Portparol Evropske komisije naveo je da je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas, više puta izrazila spremnost da bude domaćin sastanka.
„O svakom narednom sastanku blagovremeno ćemo obavestiti javnost“, navedeno je u odgovoru dostavljenom portalu Kallxo.
Saopštenje dolazi nakon konstituisanja novih institucija u Prištini, čime je ponovo otvoreno pitanje nastavka dijaloga sa Beogradom, dok se Srbija priprema za vanredne parlamentarne izbore zakazane za 25. oktobar.
Dijalog Beograda i Prištine vodi se uz posredovanje Evropske unije, a sastanci na visokom nivou imaju za cilj unapređenje procesa normalizacije odnosa između dve strane. Poslednji sastanak kosovskog premijera, Aljbina Kurtija i predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, održan je 14. septembra 2023. godine u Briselu i završen je bez opipljivog napretka.
Kalas je u septembru ove godine, u objavi na društvenoj mreži X, saopštila da se sastala sa Vučićem i Kurtijem i da je sa njima razgovarala o potrebi za napretkom u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
„Napredak u normalizaciji odnosa i napredovanje na putu ka EU moraju se odvijati uporedo“, navela je Kalas.
Ona je podsetila da su sporazumi postignuti u okviru dijaloga uz posredovanje EU, posebno Ohridski sporazum, obavezujući za obe strane.
„Njihovo sprovođenje nije usluga Briselu, već obaveza prema sopstvenim građanima i regionu koji očekuje normalne odnose“, istakla je Kalas, dodajući da će EU nastaviti da bude nepristrasan posrednik, ali da posredovanje ne može da zameni političku volju u Beogradu i Prištini.
Normalizacija ostaje uslov za evropski put
U Izveštaju o napretku za 2025. godinu Evropska komisija ocenila je da su unutrašnje političke prilike i preokupacije obe strane ometale odlučujuće korake u sprovođenju Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa iz 2023. godine i njegovog aneksa za sprovođenje.
Istovremeno, u izveštaju je navedeno da je dijalog nastavljen redovnim sastancima na nivou pregovarača i da se od Beograda i Prištine očekuje ispunjavanje svih obaveza iz sporazuma, kao i ranije postignutih dogovora.
Od Kosova se očekuje formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO), dok se od Srbije očekuje da paralelno počne da ispunjava svoje obaveze, uključujući priznavanje dokumenata, simbola i institucija Kosova.
„Sporazum je važeći i pravno obavezujući za strane, a bilo kakve formalnosti, uključujući njegovo usvajanje ili ‘formalizaciju’, ne bi trebalo da ometaju napredak u njegovom sprovođenju. Konstruktivnost strana procenjivaće se isključivo na osnovu njihovih rezultata u sprovođenju“, navodi se u izveštaju.
Evropska komisija upozorila je da normalizacija odnosa i sprovođenje obaveza iz dijaloga ostaju ključni uslovi za evropski put obe strane i da bi, u slučaju izostanka napretka, i Kosovo i Srbija mogli da propuste značajne prilike.
U izveštaju se navodi da su obe strane povremeno preduzimale poteze suprotne obavezama iz dijaloga.
Kada je reč o Kosovu, Komisija je ukazala na policijske operacije protiv struktura i službi koje podržava Srbija na severu, kao i na hapšenje i deportaciju građana Kosova koji su radili za srpske bezbednosne strukture. Takođe je pomenuta izgradnja dva nova mosta u Mitrovici, u blizini glavnog mosta.
„Ovi postupci nisu u skladu sa duhom normalizacije“, navedeno je u izveštaju.
Kada je reč o Srbiji, Evropska komisija je ukazala na njeno lobiranje protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, ocenjujući da je to u suprotnosti sa obavezama iz Sporazuma o putu ka normalizaciji.
U izveštaju je posebno istaknuto da proces normalizacije opterećuje nedostatak dovoljnih napora Srbije da obezbedi odgovornost za napad na Kosovsku policiju, koji su naoružani kosovski Srbi izveli 24. septembra 2023. godine u Banjskoj. Taj napad ocenjen je kao najteža eskalacija u prethodnim godinama.
Komisija je navela i da obe strane moraju da poštuju dogovore o zvaničnim posetama, u dobroj veri i bez prethodnih uslova, uz napomenu da tokom izveštajnog perioda gotovo da nije bilo takvih poseta.
Ograničen napredak zabeležen je u sprovođenju Političke deklaracije o nestalim licima, usvojene u maju 2023. godine. U izveštaju je navedeno da je 17. decembra 2024. postignut dogovor o opisu nadležnosti Zajedničke komisije koja treba da bude osnovana u skladu sa tom deklaracijom.
Evropska komisija pozvala je obe strane da izbegavaju politizaciju pitanja nestalih lica i da odmah započnu sprovođenje deklaracije održavanjem prvog sastanka Zajedničke komisije.
„U celini gledano, Kosovo i Srbija učestvovali su u dijalogu, ali moraju da pokažu ozbiljniju i konstruktivniju posvećenost unapređenju procesa normalizacije“, zaključuje se u izveštaju.
Kurti i Vučić imaju različite uslove za napredak u dijalogu
U skladu sa Ustavom Kosova, dijalog sa Beogradom vodi kosovska vlada, na čijem je čelu Aljbin Kurti, dok srpsku stranu predstavlja predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kurti je ranije izneo tri uslova za napredak u dijalogu, među kojima je predaja Milana Radoičića i njegove grupe kosovskim vlastima zbog oružanog napada u Banjskoj kod Zvečana.
Druga dva uslova koja Kurti opisuje kao miroljubiva jesu potpisivanje sporazuma i povlačenje pisma bivše premijerke Srbije Ane Brnabić.
Vučić, sa druge strane, insistira na formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, što smatra „preduslovom za dalji napredak u dijalogu“.
U martu 2025. godine navršile su se dve godine od kada su se Kurti i Vučić u Ohridu, u Severnoj Makedoniji, saglasili da sprovedu aneks Osnovnog sporazuma postignutog u Briselu krajem februara 2023. godine.
Sporazum predviđa razvoj normalnih dobrosusedskih odnosa, međusobno priznavanje relevantnih dokumenata i nacionalnih simbola, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate.
Sporazum sa 11 članova predviđa i određeni nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu, kao i međusobno priznavanje državnih simbola. Njime se od Beograda i Prištine zahteva i sprovođenje svih ranije postignutih sporazuma iz dijaloga.
Ipak, sporazum do danas nije sproveden.
Proces pregovora između Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije od 2011. godine. Proces je prvobitno bio usmeren na rešavanje tehničkih pitanja, a kasnije je prerastao u politički dijalog.