Kako prenosi Insajder, podaci su dobijeni analizom satelitskih snimaka i prostornih podataka, a predstavljaju osnovu za izradu sanacionog plana. Dodatne procene stanja vegetacije biće sprovedene terenski, uz korišćenje dronova sa hiperspektralnim kamerama, kako bi se utvrdilo koje su sastojine nepovratno oštećene, a koje mogu da se oporave.
Najveće površine zahvaćene požarom čine žbunasta vegetacija, niži uzgojni oblici i čistine, ukupno 4.332,69 hektara. Kod bagrema i drugih tvrdih lišćara opožareno je 3.838,06 hektara, a kod četinara 2.803,46 hektara. Požar je zahvatio i 419,85 hektara lipa, topola i drugih mekih lišćara. Opožareno je i 305,42 hektara puteva, dok je tokom gašenja izrađeno 215,51 hektar protivpožarnih proseka.
Iz „Vojvodinašuma“ navode da bi pošumljavanje moglo da bude potrebno na oko 2.800 hektara, pre svega na površinama na kojima su izgorele ili teško oštećene borove sastojine. Preostali deo, u zavisnosti od stanja vegetacije i uslova zaštite prirode, mogao bi da se obnavlja prirodnom regeneracijom, uz stručne intervencije tamo gde budu neophodne.
Izvršni direktor preduzeća Marko Marinković rekao je za Insajder da se dodatne analize nastavljaju kako bi se utvrdilo koje oštećene sastojine mogu da opstanu. Za borove šume predviđa se obnova u naredne tri do šest godina, dok bi uklanjanje oštećenih stabala, stabilizacija zemljišta i ostale mere sanacije mogli da traju nekoliko godina.
Poseban prioritet biće površine u blizini naselja, gde je potrebno sprečiti eolsku eroziju i širenje peska. Planirane su i analize mogućnosti izgradnje mreže bunara i veštačkih akumulacija, koje bi mogle da unaprede pripremljenost područja za buduće požare.
Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Slobodan Milanović ocenjuje da objavljeni podaci ukazuju na razmere štete, ali da je za kvalitetan sanacioni plan neophodno utvrditi i intenzitet gorenja, odnosno stepen oštećenja zemljišta i vegetacije. Upozorio je i na opasnost od štetočina koje mogu da napadnu preživele, ali oslabljene borove.
Diplomirani inženjer šumarstva i predsednik ekološko-šumarske asocijacije „Ekošum“ Aleksandar Manojlović smatra da obnova treba da se zasniva na proceni staništa, prirodnoj regeneraciji i ciljanim sadnjama, a ne na pošumljavanju svake opožarene površine. Deliblatska peščara, upozorava, obuhvata i vredna stepska i peščarska staništa čiji opstanak ne podrazumeva nužno sadnju drveća.
Manojlović ocenjuje da bi za razvoj stabilnijih šumskih sastojina na pojedinim područjima mogle biti potrebne decenije, dok bi potpuni oporavak nekih ekoloških funkcija mogao da traje i duže. Kao dugoročni okvir navodi 30 do 50 godina, uz napomenu da to nije zvanična procena roka obnove čitave Peščare.
Naloženo sakupljanje šumskog semena za obnovu
U međuvremenu, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić doneo je naredbu o sakupljanju šumskog semena tokom jeseni i zime 2026/2027. godine, sa ciljem obezbeđivanja reproduktivnog materijala za podizanje i obnovu šuma.
Kako je saopštilo ministarstvo, poseban prioritet je obnova šumskih površina uništenih u požarima tokom ove godine, pre svega u Deliblatskoj peščari. Naredbom se nalaže sakupljanje semena bukve, više vrsta hrasta, bora, smrče i drugih šumskih vrsta u registrovanim semenskim objektima.
Glamočić je naveo da je naredba doneta po hitnom postupku, jer seme dozreva tokom jeseni, a period za njegovo sakupljanje je ograničen. Naredba je objavljena 16. oktobra u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i stupa na snagu narednog dana.
Sanacioni plan za Deliblatsku peščaru Vlada Srbije u tehničkom mandatu usvojila je početkom oktobra, ali on još nije objavljen. Paralelno, grupa naučnih i stručnih institucija objavila je platformu za obnovu ovog zaštićenog područja.