Arljinda Zekaj ubijena je sinoć, 25. oktobra, nekoliko dana nakon što se obratila tužilaštvu upozoravajući na propuste u postupanju institucija i opasnost po svoju bezbednost. Za ubistvo je osumnjičen njen bivši dever, a prema navodima tužilaštva, ubijena je nedugo nakon što ju je policija dopratila do kuće.
Predsednica Skupštine Kosova Aljbuljena Hadžiju pozvala je poslanike da minutom ćutanja odaju počast Arljindi Zekaj i svim ženama koje su izgubile život usled nasilja partnera ili drugih članova porodice.
„To je izraz našeg poštovanja i solidarnosti sa žrtvama i njihovim porodicama, ali i bolno podsećanje da imamo zajedničku odgovornost da se angažujemo na sprečavanju ovih tragedija“, poručila je Hadžiju, prenosi Koha.
Nagavci: Ispitati čitav lanac institucionalne odgovornosti
Šefica poslaničke grupe Pokreta Samoopredeljenje Arberije Nagavci izjavila je da ubistvo Arljinde Zekaj predstavlja tragediju koja zahteva pravdu, odgovornost i polaganje računa institucija.
Ona je navela da je njena poslanička grupa zatražila održavanje vanredne sednice i pokrenula inicijativu za osnivanje parlamentarne istražne komisije koja bi ispitala postupanje nadležnih institucija.
„U slučaju Arljinde neophodno je ispitati čitav institucionalni lanac. Od prvog trenutka kada je zatražila zaštitu, do poslednjih radnji koje su preduzete ili nisu preduzete pre njenog ubistva. Da utvrdimo da li je bilo nemara, neopravdanih kašnjenja, nesprovođenja sudskih odluka ili neuspeha u koordinaciji između institucija“, rekla je Nagavci.
Ona je ocenila da izražavanje žaljenja i zahtevi za pravdom nakon svakog ubistva nisu dovoljni.
„Arljindino pismo treba da posluži kao poziv na odgovornost i ozbiljno preispitivanje načina na koji funkcionišu naše institucije“, poručila je Nagavci, naglašavajući potrebu za pravovremenom zaštitom života.
Tahiri: Potrebne su ostavke i smene
Šef poslaničke grupe Alijanse za budućnost Kosova (AAK) Besnik Tahiri ocenio je da nakon ubistva u Vitomirici moraju uslediti konkretni koraci, uključujući ostavke i smene odgovornih.
„Ako ništa drugo, ostavke bi trebalo da budu etički čin nakon događaja koji je naneo bol svim građanima Kosova“, rekao je Tahiri.
On je predložio da Skupština rezolucijom obuhvati tri zahteva – sprovođenje potpune istrage i utvrđivanje institucionalne odgovornosti, osnivanje parlamentarne istražne komisije i predlaganje mera za sprečavanje nasilja nad ženama.
Prema njegovoj oceni, izražavanje saučešća i osuda ubistva nisu dovoljni bez konkretnih mera.
Hodža: „Arljinda je verovala državi, ali država nije uspela da je zaštiti“
Poslanica Demokratske partije Kosova (PDK) Eljiza Hodža ocenila je da ubistvo Arljinde Zekaj mora predstavljati poziv na moralno, društveno i institucionalno buđenje.
„Koliko još žena treba da bude ubijeno da bi naše institucije shvatile da nasilje nad ženama nije privatna stvar? Nije. To je državni alarm“, poručila je Hodža.
Ona je podsetila na pismo koje je Zekaj tri dana pre ubistva uputila glavnoj tužiteljki Osnovnog tužilaštva u Peći.
„Ne dozvolite da Arljindino pismo postane još jedan dokument u predmetu. Ono mora biti naš poziv na moralno, društveno i institucionalno buđenje“, rekla je Hodža, zahtevajući odgovornost i polaganje računa institucija.
Hadžiju: Kakav je smisao zakona ako se ne sprovode?
Aljbuljena Hadžiju je tokom rasprave, govoreći u ime poslaničke grupe Samoopredeljenja, istakla da je Kosovo ostvarilo napredak u zakonskom okviru za zaštitu od nasilja u porodici, ali da zakoni nisu dovoljni ukoliko ih nadležne institucije ne sprovode.
Podsetila je da je Istanbulska konvencija 2020. godine uključena u Ustav Kosova i da su usvojeni zakoni za zaštitu od nasilja u porodici.
„Kakav smisao ima zakon koji se usvoji u ovoj Skupštini ako ga neki tužilac, sudija ili policajac ne sprovodi?“, upitala je Hadžiju.
Ona je ocenila da odgovornost za konkretne propuste ne treba automatski pripisivati ministarki pravde Doniki Gervali i ministru unutrašnjih poslova Dželjalju Svečlji, ukoliko su njihova ministarstva obezbedila potrebne zakone i mehanizme.
Hadžiju je ubistva žena označila kao femicid i pozvala čitavo društvo, posebno muškarce, da se aktivnije uključe u sprečavanje nasilja.
Navela je i da je, prema podacima koje je iznela, od završetka rata na Kosovu 97 žena ubijeno od strane supruga ili drugih muških članova porodice.
Osmani: Nasilje ne počinje onog dana kada žena bude ubijena
Poslanica Demokratskog saveza Kosova (LDK) Vjosa Osmani izjavila je da nasilje nad ženama počinje mnogo pre samog ubistva, kroz kontrolu, pretnje, ponižavanje i društveno tolerisanje nasilja.
Ona je ocenila da pismo Arljinde Zekaj treba da posluži kao ozbiljno upozorenje čitavom društvu.
„Arljindino pismo mora postati testament za ovo društvo. Ono nam po ko zna koji put dokazuje da nasilje ne počinje onog dana kada žena bude ubijena“, rekla je Osmani.
Upozorila je i na posledice normalizacije govora mržnje i javnog ponižavanja žena, navodeći da izostanak društvene osude može doprineti stvaranju okruženja u kojem nasilnici osećaju da mogu nekažnjeno da nastave sa nasiljem.
Prema njenim rečima, ubistvo je poslednji čin nasilja koje često počinje mnogo ranije, uvredama, pretnjama i pokušajima kontrole života žene.
Zekaj tražila zaštitu nekoliko dana pre ubistva
Prema informacijama koje je objavilo Osnovno tužilaštvo u Peći, Zekaj je 22. oktobra uputila zahtev glavnoj tužiteljki, ukazujući na propuste u postupanju institucija i tražeći sprovođenje sudske odluke kojom joj je omogućeno korišćenje zajedničke kuće sa bivšim suprugom.
Sud je 16. oktobra izdao šestomesečni nalog za zaštitu, dok je tužilaštvo 23. oktobra podiglo optužnicu protiv njenog bivšeg supruga zbog pretnji u porodičnim odnosima.
Na dan ubistva njen bivši suprug je priveden, a Zekaj je, prema navodima tužilaštva, odbila ponuđeni smeštaj u sigurnoj kući, tražeći povratak u dom u kojem se nalazio njen sin.
Nakon što ju je policija dopratila do kuće, napadnuta je tvrdim predmetom. Za ubistvo je osumnjičen njen bivši dever, za kojim je policija raspisala potragu.
Glavni tužilac je ujedno zatražio detaljan izveštaj i analizu postupanja nadležnih organa kako bi se utvrdilo da li je bilo institucionalnih ili individualnih propusta.