U posebnom tekstu objavljenom juče na sajtu Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), novinarka Jelena L. Petković podsetila je na 17 novinara i medijskih radnika – Srba, Albanaca i Nemaca – koji su na Kosovu ubijeni, oteti ili nestali između 1998. i 2005. godine.
Za samo jedan od tih zločina doneta je osuđujuća presuda – za ubistvo profesora i prevodioca Šabana Hotija, u postupku pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju.
Među slučajevima koji i danas čekaju rasvetljavanje jesu nestanci novinara Radio Prištine Đura Slavuja i Ranka Perenića, novinara „Jedinstva“ i „Politike“ Ljubomira Kneževića, novinara Marjana Melonašija, kao i ubistva Momira Stokuće, Envera Maljokua, Afrima Malićija, Džemajlja Mustafe, Bekima Kastratija i drugih.
Petković u tekstu „Bez istine i pravde i posle 28 godina“ ukazuje da su predmeti tokom proteklih decenija prelazili iz nadležnosti srpske policije i pravosuđa u nadležnost UNMIK-a, Euleksa i kosovskih institucija, uz izgubljeno vreme i nedostatak dokumentacije.
Posebno podseća na inicijativu Evropske federacije novinara za formiranje međunarodne ekspertske komisije, u kojoj bi učestvovali predstavnici pravosuđa Beograda i Prištine, međunarodnih misija i novinarskih udruženja.
Prema njenim navodima, nijedan od ključnih zahteva iz rezolucija Evropske federacije novinara do danas nije ispunjen.
AGK: Za deset meseci 33 slučaja ugrožavanja novinara
Asocijacija novinara Kosova (AGK) saopštila je da je tokom prethodnih šest godina zabeležila ukupno 291 slučaj napada i drugih oblika ugrožavanja novinara.
Samo od 1. januara do 31. oktobra ove godine dokumentovana su 33 slučaja.
Tokom 2025. godine zabeleženo je 69 slučajeva, ali su, prema podacima AGK-a, do kraja oktobra te godine zvanične informacije policije ili tužilaštva postojale za svega 12. Dva su završena osuđujućim odlukama, dok je deset bilo u postupku.
U 2024. godini AGK je dokumentovao 53 incidenta, od kojih se samo 12 nalazilo u policijskim evidencijama.
Udruženje napominje da svaki dokumentovani incident ne predstavlja nužno krivično delo i da pojedini novinari slučajeve ne prijavljuju institucijama.
Ipak, upozorava na velike razlike između evidencija, nedostatak transparentnosti i sporo procesuiranje.
Od Kosovske policije, tužilaštva i sudova zatraženo je da preispitaju nerešene predmete, ubrzaju istrage i redovno objavljuju podatke o postupcima i odlukama.
EU: Svaki napad mora biti istražen
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti, specijalni predstavnik Evropske unije na Kosovu Dirk Šubel poručio je da napadi na novinare moraju biti temeljno istraženi, a odgovorni privedeni pravdi.
Naglasio je da zaštita novinara predstavlja i zaštitu demokratije i prava građana na informisanje.
Misija OEBS-a na Kosovu ukazala je i na nove oblike pritisaka na medijske radnike – od onlajn uznemiravanja i tužbi kojima se otežava novinarski rad do nesigurnih radnih uslova.
OEBS od 2022. godine podržava pružanje pravne pomoći novinarima posredstvom AGK-a.
Srbija: Od 846 predmeta, samo 86 osuđujućih presuda
Istovremeno, novinarska udruženja i medijske asocijacije koje učestvuju u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara u Srbiji zatražile su od policije i tužilaštva ponovno preispitivanje niza nerešenih slučajeva.
Posebno su navedena ubistva Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, smrt Radislave Dade Vujasinović, pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića, nezakoniti nadzor novinarskih komunikacija i fizički napad na Vuka Cvijića.
Prema podacima Vrhovnog javnog tužilaštva, od 2016. do kraja septembra 2026. godine formirano je 846 predmeta koji se odnose na krivična dela prema novinarima.
U tom periodu doneto je 86 osuđujućih presuda, dok je u 178 predmeta potencijalni izvršilac ostao neidentifikovan.
U 331 predmetu tužilaštvo je ocenilo da nema krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti, dok su u 207 predmeta dokazne radnje ili sudski postupci i dalje u toku.
Posebno zabrinjavaju podaci za poslednje dve godine: tokom 2025. formirano je 146 predmeta, a doneto šest osuđujućih presuda. U prvih devet meseci ove godine formirano je 111 predmeta, uz svega tri osuđujuće presude.
Udruženja tvrde da je jedan od razloga za takav rezultat i nedovoljna saradnja policije sa tužilaštvom.
Zatraženo je preispitivanje slučajeva u kojima su policijski službenici napadali novinare, kao i postupanja policije po zahtevima tužilaštava.
Medijski deo Stalne radne grupe traži i da se razmotri odgovornost sudija koji su učestvovali u donošenju oslobađajuće presude u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, nakon što je Vrhovni sud utvrdio bitne povrede krivičnog postupka.
Zahtevi za odgovornost i posle političkih promena
U trenutku kada se nakon parlamentarnih izbora u Srbiji od 25. oktobra otvaraju pitanja odgovornosti rukovodilaca institucija, novinarska udruženja insistiraju da među prioritetima budu i nerazjašnjeni zločini nad novinarima.
Stalna radna grupa smatra da, nakon konstituisanja nove Narodne skupštine i formiranja Vlade Srbije, treba pokrenuti izmene krivičnog i drugih zakona radi jačanja pravne zaštite novinara.
Istovremeno je ukazala da je tokom izbornog dana 25. oktobra, zahvaljujući i boljoj saradnji sa Vrhovnim javnim tužilaštvom, zabeležen znatno manji broj prijavljenih napada – tri.
Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima obeležava se svakog 2. novembra, na osnovu rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija iz 2013. godine.
Njegova osnovna poruka ostaje zahtev da napadi, otmice i ubistva novinara ne ostanu bez istraga i kažnjavanja odgovornih.