Ipak, za Kurtija se odlaskom Vučića sa vlasti ne menja samo politički sagovornik u Beogradu. Nestaje i figura prema kojoj je godinama usmeravao veliki deo svojih poruka o Srbiji.
Čovek koji je još kao student protestovao protiv Miloševićevog režima, a potom kao premijer godinama imao Vučića kao gotovo nezaobilaznu referentnu tačku u odnosima sa Beogradom, sada će morati da se odredi prema novim političkim akterima, čije se biografije ne vezuju na isti način za vlast i politiku devedesetih.
Šta može da se očekuje od nove vlasti u Srbiji?
Studentska lista tek treba da pojasni kako će se nova vlast konkretno postaviti prema Kosovu i dijalogu. U njenom programu navodi se da će se boriti za očuvanje Kosova u sastavu Srbije, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom 1244.
„Dosledno ćemo se protiviti jednostrano proglašenoj nezavisnosti tzv. Republike Kosovo i nećemo dozvoliti njeno učlanjivanje u međunarodne organizacije… Poseban napor uložićemo u unapređenje položaja Srba na Kosovu i Metohiji…“, navodi se, između ostalog, u programu.
Istovremeno, kandidati Studentske liste najavljuju i nastavak dijaloga i poštovanje međunarodnih sporazuma, uz mogućnost njihovog preispitivanja u odnosu na Ustav Srbije.
Legitimno je i pitanje koliko je štete u međuvremenu naneto kosovskim Srbima kroz dijalog i koliko je toga uopšte moguće popraviti.
Na Kosovu je ukinut veliki broj institucija koje su funkcionisale u sistemu Republike Srbije – od opštinskih i administrativnih službi, preko pošte i poreske administracije, do drugih javnih ustanova. Ne treba zaboraviti ni upotrebu dinara.
Srpsko zdravstvo i prosveta ostali su među retkim ključnim sistemima koji i dalje funkcionišu i od kojih neposredno zavisi opstanak srpske zajednice. Upravo bi očuvanje zdravstva, a posebno prosvete moglo da bude jedan od prvih velikih testova za novu vlast.
U tom kontekstu, odlazak Vučića sa vlasti menja politički okvir u kojem je Kurti godinama gradio odnos prema Beogradu. Studentska lista tek treba da pokaže kako će svoje stavove o Kosovu pretočiti u konkretnu politiku, dok će Kurti morati da odluči da li je promena u Beogradu prilika za otvaranje novog poglavlja ili će se dijalog nastaviti po starim obrascima. Odgovor na to pitanje neće zavisiti samo od nove vlasti u Beogradu.
Ivković: Ne očekujem promenu Kurtijevog stava
Ana Marija Ivković, urednica portala Alternativna, smatra da se neće dogoditi nikakva promena kada je reč o stavu kosovskog premijera Aljbina Kurtija. Očekuje, kaže, isti „tvrdi stav“ koji je postojao i ranije.
„Ako pogledamo šta podrazumeva program Studentske liste po pitanju Kosova, oni Kosovo vide kao deo Republike Srbije. Dakle, sve ono protiv čega je sam Kurti i na čemu insistira zvanična Priština, odnosno – priznanje Kosova“.
Preostaje, prema njenim rečima, da se vidi u kom smeru će se situacija dalje odvijati. Iako ne očekuje promenu stava u Prištini, Ivković ocenjuje da će Studentska lista voditi znatno drugačiju politiku prema Kosovu od one koju je sprovodila prethodna vlast.
„Mislim da će najveće promene nastupiti kada je reč o Srbima sa Kosova. Jer mi se čini, bar prema najavama, da će do mnogo više promena doći u odnosu Vlade Srbije prema kosovskim Srbima nego kada je u pitanju dijalog“.
Dijalog je, smatra Ivković, po mnogo čemu „praktično zatvoren“ i malo je toga o čemu se može pregovarati. Zbog toga ocenjuje da će odnos Vlade Srbije prema Srbima na Kosovu biti mnogo važniji od samog dijaloga.
„Sada samo preostaje da se neko bavi onim što je nakon toga ostalo“, zaključila je Ana Marija Ivković.
Radosavljević: Mislim da će Kurtiju nedostajati njegov dosadašnji politički partner
Ni Vladimir Radosavljević, potpredsednik Srpske demokratije i odbornik u SO Leposavić, slično kao Ivković, ne veruje da će doći do promene Kurtijevog pristupa.
„Njegova dosadašnja politika pokazuje da ne želi Srbe na Kosovu i Metohiji i da je gotovo sve što je do sada radio bilo usmereno ka tome da se naše prisustvo ovde oteža, a život učini neodrživim“, kaže Radosavljević.
Ono što će se, međutim, promeniti jeste položaj kosovskih Srba, smatra on.
„Do sada smo bili između čekića i nakovnja, a sada se nadam da ćemo po prvi put imati leđa u Beogradu – nekoga ko će stati iza nas, pomoći nam da ostanemo i zaštititi naše interese, umesto da nam pelješi džepove dok nas Kurti pritiska i gazi, kao što su to godinama radili predstavnici Srpske liste“.
Radosavljević ne očekuje da će Kurti postati otvoreniji za dijalog zato što je „promenio mišljenje“, već smatra da će se „promeniti okolnosti u kojima više neće moći da računa na dosadašnju politiku Beograda“.
U vezi s tim promenama, ističe da je najvažnije da Beograd počne da vodi politiku u interesu Srba koji žive na Kosovu, a ne, kako je naglasio, „u interesu političkih dogovora i opstanka pojedinaca na vlasti“.
U zaključku, Radosavljević dodaje da će Kurtiju „nedostajati“ Vučić.
„Mislim da će mu nedostajati njegov dosadašnji politički partner, jer više neće biti tako jednostavno odvesti deset hiljada Srba sa Kosova i Metohije u Beograd i osloboditi sever za upad specijalnih jedinica u naše opštine“, zaključio je on.
Iljazi: Kurtijev pristup će zavisiti od konkretnih poteza nove vlade
Rukovodilac istraživanja u Kosovskom centru za bezbednosne studije Ramadan Iljazi smatra da promena vlasti u Srbiji jeste važna, ali da ona, prema njegovim rečima, ne znači automatski i promenu politike prema Kosovu, te Kurtijev pristup ne povezuje sa tim ko je na vlasti u Srbiji.
„Pretpostavljam da pristup premijera Kurtija neće zavisiti od toga ko je na vlasti u Srbiji, već od toga šta će nova vlada konkretno činiti, pre svega od toga da li je spremna da odustane od osporavanja državnosti Kosova“, naveo je on.
S druge strane, pravi test za novu vladu u Srbiji, kako ocenjuje, biće odnos Beograda prema kosovskim Srbima.
Deo toga, kaže dalje, jeste i otvoreno pitanje šta će se dogoditi sa Srpskom listom i da li će kosovski Srbi imati prostora za istinski politički pluralizam.
Moramo, kaže, da budemo realistični.
„Za sada ne vidimo ozbiljne razlike u stavovima o Kosovu među političkim akterima u Srbiji. To uključuje i delove studentskog pokreta, koji je probudio stvarnu nadu u demokratske promene unutar Srbije. Demokratizacija Srbije dobra je vest za čitav region, ali to ne treba tumačiti kao nagoveštaj potencijalno novog pristupa Kosovu, iako se nadam da ćemo imati novi pristup. Međutim, nije jasno ni da li će nova vlada u Srbiji uopšte postaviti dijalog o normalizaciji kao prioritet, imajući u vidu da postoje ozbiljni izazovi u oblasti demokratije i vladavine prava kojima će morati da se pozabavi“, istakao je Iljazi.
Ipak, očekuje da će kosovska vlada ostati otvorena za dijalog o normalizaciji odnosa, na istim principima koje je i ranije zastupala.
Ti principi, kako je istakao, „podrazumevaju dijalog o normalizaciji odnosa dve države, zasnovan na međusobnom priznanju i sprovođenju onoga što je već dogovoreno“.
„Put napred već je na stolu, a to je puna primena Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog Aneksa za implementaciju. To, između ostalog, znači da Srbija neće ometati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, ali i da Kosovo treba da napravi korak u pravom smeru u pogledu uspostavljanja Zajednice opština sa srpskom većinom“.
Ukoliko Beograd, smatra on, preduzme konkretne korake, Priština će „imati i prostora i razloga da odgovori konstruktivno“.
Prilika, kako ističe, postoji. Međutim, da li će biti iskorišćena – zavisiće, kaže, od postupaka i ponašanja vlada, a ne, zaključuje, od njihovih izjava.
„To se odnosi na obe strane“, dodaje na kraju.