Piše: Miodrag Marinković
Međutim, dan posle pobede takav stav postaje teret. Ono što je bila taktička prednost u kampanji, kritika te destruktivne politike režima Aleksandra Vučića na Kosovu, predavanje institucija, kriminalizovanje srpske zajednice, besomučne krađe i nepravde, već dan posle pobede postaje polazna tačka za novu politiku prema Kosovu.
To više nisu argumenti, to su sada limiti i izazovi za Studentsku listu. Nova dinamika u kojoj se Kosovo više ne posmatra iz pozicija obračuna sa Vučićem, već se preuzima odgovornost za konkretne politike i poteze na terenu.
A na terenu je jedna sasvim drugačija realnost u kojoj Studentska lista neće raspolagati ni institucijama koje donose odluke ni mehanizmima koji obezbeđuju njihovo sprovođenje. Istovremeno, naspram sebe imaće albanske političke lidere čija mržnja prema Srbima, prevazilazi sve što su do sada iskusili u svojoj borbi u Srbiji.
U takvim okolnostima, pravi izazov biće kako principe Studentske liste pretočiti u konkretne poteze, a da se ne upadne u političke zamke koje ta realnost nosi. Najbolji primer za to je upravo pitanje koje ovih dana dominira raspravama na Kosovu: šta raditi sa Srpskom listom?
Relikt odlazećeg režima, zasnovan na sprezi politike i kriminala, korupciji i poslušnosti, Srpska lista oličava sve protiv čega se studentski pokret borio. Međutim, ona je istovremeno aparat koji deluje u kosovskom političkom sistemu, i van je domašaja nove vlasti u Beogradu. Kako se onda postaviti prema takvoj političkoj devijaciji?
Rasprava o tome trenutno bukti u javnom prostoru na Kosovu. Vode je akteri sa javnim ili skrivenim političkim ambicijama, pa je u velikoj meri opterećena aspiracijama da se “preživi ili predstavi”. Kao neko ko nema te ambicije, dajem sebi za pravo da ponudim objektivan pristup, analizu politički potrebnog i politički mogućeg i najvažnije, da ovo važno i kompleksno pitanje sagledam iz ugla potreba srpskog naroda na Kosovu.
A iz te perespektive, neke stvari u pristupu prema Srpskoj listi postaju očigledne. Ako pretpostavimo da će se principi postavljeni programom Studentske liste poštovati u punoj meri, a mislim da nema sumnje da će tako biti, već rešavaju mnoge dileme. Nekoliko ih je zaista važno za ovo pitanje.
Za početak, princip studentskog protesta, odbijanje da se odgovara na provokacije bivše vlasti i čuveno „Nisi nadležan“ kao njegova paradigma. Potpuno nepotreban rat saopštenjima u koji su se lideri Studentske liste upustili sa Srpskom listom, upravo je suprotan tom principu. Ne samo da nepotrebno validira pozicije Srpske liste, već nagoveštava da, iscrpljeni sa 14 godine njenih manipulacija, beskrajnih laži, licemernih i pakosnih saopštenja, i dalje nećemo dobiti toliko željenu kulturu političkog dijaloga.
Još važnije, ta stihijska i emocionalna kakofonija u reakcijama lidera Studentske liste upravo otkriva nedostatak jasno definisane politike prema Kosovu, sadrži protivrečne stavove o dijalogu i njegovim ciljevima, i nerealna očekivanja o tome šta je od izrečenog moguće sprovesti na terenu.
Da budem brutalno iskren, pozivanje na Ustav Srbije neće mnogo značiti Kurtijevoj policiji ako, ili kada zakuca na vrata Univerziteta, već neka rešenja dogovorena sa EU. Ne kažem da Ustav Srbije ne treba da bude vodilja u traženju budućih rešenja, već da njegova načela treba zastupati uz pregovaračku sposobnost i očuvanje prostora za dijalog, ne emotivnim tekstovima u medijima.
Dakle, sa Srpskom listom treba razgovarati sa pozicije vlasti, mirno, argumentovano i bez emocija. Tu se ne snalaze tako dobro. Istovremeno im isto tako treba jasno staviti do znanja da pristojnost ne znači i spremnost na njihovu političku, pa i krivičnu aboliciju.
Princip broj 2: oslobađanje institucija od partijske kontrole i njijhovo vraćanje u službu građana. Doslednost u primeni ovog principa posebno je važna na Kosovu, gde su preostale institucije Republike Srbije od egzistencijalnog značaja za zajednicu i njen život na Kosovu. Trenutno se te institucije tretiraju kao politički plen, a ne kao resurs. Na mesta direktora, šefova, upravnika, postavljaju se ljudi prema principima političke lojalnosti, ponizni izvršitelji partijskih naređenja, koji zloupotrebljavaju te pozicije za politički pritisak na zaposlene i partijski ćar.
Nova vlast u Beogradu upravo ovde ima potencijal za realni uticaj. Prosta primena principa oslobađanja institucija od te političke uzurpacije značiće nove konkurse za direktore svih škola, domova zdravlja, socijalnih ustanova itd. i meritokratske kriterijume, odabir najboljih. Prosta zamena „njihovih našima“ mora da nestane kao fenomen u političkom životu, i za to će se, bez sumnje, postarati Studenska lista.
To će takođe isključivati revanšistički pristup: ako biramo najbolje, pripadnost prethodnom sistemu ne može sama po sebi da bude razlog za smenu. Ako se ispostavi da je neko iz Srpske liste stvarno najkompetentniji i ako se ispostavi da nije kršio zakon, ili na drugi način zloupotrebljavao položaj – mada su šanse da se to zaista dogodi na nivou statističke greške – ne sme da izgubi posao.
Jer u svemu tome važno je da se upozori i na to da nijedan potez nove vlasti u Beogradu ne sme da dovede do dodatnog iseljavanja Srba sa Kosova. Bilo da je reč o obračunu sa ostacima Vučićevog režima na Kosovu ili sređivanju partijskog sistema zapošljavanja, koji je proizveo mnogo nepravde i bede, nijedna odluka iz Beograda ne sme biti razlog da se ijedna porodica iseli sa Kosova.
Princip broj 3: nema saradnje sa prethodnom vlašću. Tu se stvari već komplikuju. Srpska lista je ispostava odlazeće vlasti u Beogradu, ali istovremeno zauzima pozicije u kosovskim institucijama koje su ključne za zaštitu srpske zajednice i nad kojima nova vlast u Srbiji neće imati neposrednu kontrolu.
Nisu u pitanju samo lokalne vlasti u 10 opština sa srpskom većinom, već i mnogo bitniji parlamentarni mehanizam dvostruke većine koji omogućava predstavnicima Srba da spreče promene Ustava i zakona od njenog interesa. Eventualni institucionalni vakuum nastao povlačenjem sprskih predstavnika iz parlamenta bio bi poguban za srpsku zajednicu.
Aljbin Kurti već dugo nastoji da pod kontrolu stavi i taj mehanizam, jer ga vidi kao glavnu prepreku za ostvarenje svoje nacionalne ideje, stvaranje onoga što on zove „trećom republikom“, a što se svodi na monoetničko društvo na Kosovu i ujedinjenje sa Albanijom. Kurti je već započeo proces otimanja tih ingerencija srpskoj zajednici, kreiranjem marionetske partije koju vodi njegov proteže Nenad Rašić, koja sada zauzima jedno mesto u parlamentu i ogroman broj institucionalnih pozicija, kao nagradu za lojalnost Kurtiju. Taj glas je već Kurtijev a ostalih 9 efektivno kontroliše upravo Srpska lista.
To nameće nužnost neke vrste saradnje između nje i novih vlasti u Beogradu. Posebno ako se zna da su novi parlamentarni izbori, na kojima bi se ona zamenila drugom srpskom opcijom, udaljeni četiri godine. Dakle, eksplicitni stav da nema saradnje sa Srpskom listom nije realan.
Saradnje mora biti. No, ako je ona nužnost, onda se njena etika može tražiti u odgovoru na pitanje: sa kojom Srpskom listom se može sarađivati?
Lista očišćena od korumpiranih prvaka, lišena kontrole nad institucijama u sistemu Republike Srbije, lista sa zadatkom da očuva institucionalne pozicije srpske zajednice u kosovskom sistemu, može da biude prihvatljiva. Dakle, ne nužno klasična politička kohabitacija, već uslovljena i oročena tolerancija, sa jasno postavljenim zadacima, granicama i zahtevom za odgovornošću. Iz perspektive Srba sa Kosova, to ne bi bila izdaja studentskih principa, već odgovorno delovanje.
I konačno, princip broj 4: demokratizacija političkog života.Prema tim principima, vrlo je jasno da Srpska lista dugoročno ne može da bude glavni politički akter Srba na Kosovu. Ako ne zbog sve štete koju su učinili srpskoj zajednici, onda zbog činjenice da na te pozicije nisu birani kao najsposobniji, pošteni ili odgovorni, već kao najponizniji, korumpirani i lojalni jednom čoveku, Aleksandru Vučiću, a ne svom narodu.
Svoj kredibilitet, koji ovih dana potkrepljuju izbornim rezultatima, nek „okače mačku o rep“. Znamo šta se događalo na izborima, znamo za ucene, zastrašivanje i sistematsko gušenje opozicije, znamo za spotove protiv Olivera Ivanovića, znamo ko su. Dakle, dugoročno Srpska lista kao entitet mora da nestane. I moraće da bude zamenjena na parlamentarnim izborima na Kosovu. Do tada je bitno kreirati političke alternative, a tu imamo problem.
Godine sistematskog gušenja opozicije i proganjanja političkih oponenata značajno su osiromašile politički pluralizam u srpskoj zajednici. Postojeće političke opcije Srba sa Kosova, uz časne izuzetke, toliko se razlikuju prema ciljevima, motivima i kapacitetima, da je teško zamisliti da bi mogle ponuditi stabilnu političku alternativu.
Opoziciju Srpskoj listi činili su i radikalni pojedinci i opcije, ali i oni koji su se ljutili jer nisu primljeni u njene koruptivne krugove, kao i oni koji su zarad vlasti i kontrole pomagali Kurtiju da simulira podršku srpske zajednice. Vrlo je malo istinskog liderskog potencijala za trenutak u kojem je neka vrsta sabornosti srpske zajednice možda i preduslov opstanka.
To jedinstvo može da se gradi samo kroz novu političku ideju. I otvoreno ću na kraju reći: potrebno je formirati Studentsku listu na Kosovu, prema istim principima, vrednostima i kriterijumima kao u Srbiji, oslanjajući se na najbolje iz srpske zajednice, uključujući, ako je potrebno, i povratak onih koji su se odselili pod terorom Srpske liste. To je nužnost, a ne opcija!
Svi navodi iznešeni u ovom tekstu su lični stav autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije. KoSSev nije autor teksta.