U izveštaju se ukazuje na kontinuirane nedostatke u sprovođenju zakona i politika u oblasti zaštite voda, kao i na nedovoljne institucionalne kapacitete za rešavanje problema zagađenja.
Prema podacima Hidrometeorološkog zavoda Kosova, glavni izvori zagađenja reka su ispuštanje neprečišćenih otpadnih voda iz naselja, industrijske aktivnosti, poljoprivreda i odlaganje otpada u rečna korita.
Dodatni problem predstavlja nekontrolisana eksploatacija peska i šljunka, koja dovodi do degradacije rečnih korita i negativno utiče na vodene ekosisteme i okolno zemljište.
Ombudsman posebno upozorava na nedostatak institucionalnih kapaciteta, naročito na lokalnom nivou. Većini opština nedostaju službenici za zaštitu životne sredine i inspektori, dok većina nema ni lokalne planove za zaštitu životne sredine.
Problemi su prisutni i u radu Hidrometeorološkog zavoda Kosova, koji se suočava sa nedostatkom zaposlenih, potrebom za novom laboratorijskom opremom i proširenjem mreže za praćenje kvaliteta voda, posebno podzemnih. Biološki monitoring i praćenje prioritetnih zagađivača takođe zahtevaju dalji razvoj.
Uzorci vode uglavnom u skladu sa standardima
Prema podacima Nacionalnog instituta za javno zdravlje Kosova, tokom 2024. godine analizirano je 11.016 uzoraka vode, od kojih je 98,7 odsto bilo u skladu sa propisanim parametrima.
U periodu od januara do avgusta 2025. godine analizirano je 8.435 uzoraka, a 98,2 odsto ispunjavalo je relevantne standarde.
Međutim, izveštaj ukazuje i na probleme sa kvalitetom vode za piće, uključujući povećanu koncentraciju mangana u jezeru Badovac, odnosno Gračaničkom jezeru. Vrednosti ovog elementa tokom 2024. i 2025. godine prelazile su dozvoljene granice.
Upozorenje na rizik od poplava
U izveštaju se razmatraju i rizici od poplava, uz naglašenu potrebu za dugoročnim planiranjem, ulaganjima u vodnu infrastrukturu, redovnim održavanjem vodotokova i efikasnim sistemima ranog upozoravanja.
Zaštita reka od zagađenja, nekontrolisanih intervencija i degradacije korita, kako se navodi, zahteva bolju koordinaciju centralnih i lokalnih institucija, ali i veće učešće javnosti u donošenju odluka.
Ombudsman ocenjuje da problemi u sektoru voda nisu novi i da su na njih tokom prethodnih godina ukazivale javne institucije, međunarodne organizacije, organizacije civilnog društva, ali i sama institucija Ombudsmana.
Uprkos postojećim zakonima i strateškim dokumentima, njihovo sprovođenje napreduje nedovoljnim tempom, dok brojni problemi ostaju nerešeni.
U izveštaju se zaključuje da više nije potrebno dodatno analizirati postojanje problema, već da su neophodne konkretne, hitne i koordinisane aktivnosti nadležnih institucija.