„Od njega su se oprostile desetine hiljada. Sećanje na njegov sveti život i dalje je snažno u našem narodu i pravoslavnim hrišćanima širom sveta“, manastir Visoki Dečani podsetio je danas na 15-godišnjicu upokojenja patrijarha Pavla.
Bio je jedna od najistaknutijih i najcenjenijih ličnosti savremene srpske istorije i najomiljeniji među srpskim patrijarsima.
Patrijarh Pavle (1914-2009) bio je 44. poglavar Srpske pravoslavne crkve od 1990. do 2009. godine. Doba njegovog stolovanja u Srpskoj patrijaršiji obeležilo je jedno od najtežih ratnih doba.
Pre toga, patrijarh Pavle je 35 godina bio vladika Raško-prizrenski. Zabeležene su brojne priče iz kosovskih i metohijskih manastira koje je kazivao, a jedna od njih je upravo iz Dečana o svecu kao svečoveku.
Poznato je da je u Dečane, ispod ćivota Svetoga Stefana Dečanskog, zarad svojih nevolja dolazilo mnogo Albanaca, pa, ponekad čak i u većem broju nego Srba. Desio sam se jednom u porti manastira i čuo razgovor kada je iz crkve izlazio Albanac sa majkom, ženom i bolesnim detetom. Jedan mladić, doseljenik iz Crne Gore, koji se tu zatekao, upita nesrećnog oca: „Šta ti ovde tražiš od našeg sveca?“ – Ja nisam došao ni vašem ni našem svecu“ – odgovori Albanac – „već svecu Božjem. A kad je Božji, onda je on i vaš i naš. Jer, da svetac misli ono što mislimo ja i ti, ne bi mu dolazili ni ja, ali ni ti“. Crnogorac ućuta, a Albanac mi priđe da traži blagoslov za dete.
***
Da odgovorim rečima jednog čoveka koje mislim da imaju značaj i danas i za svagda. On kaže: „Кada si se rodio svi su se radovali, a ti si plakao. Potrudi se da svoj život vodiš tako, kada dođe kraj, da se raduješ, a svi da plaču što takav čovek odlazi. E, to je program našeg života i svakog čoveka koji o svom životu misli ozbiljno. Provedimo ga tako da kada prođe ne pokajemo se što smo pogrešili i što smo ga upropastili.
