Povodom Nedelje pravoslavlja, vikarni episkop patrijarha srpskog Porfirija, vladika Ilarion služio je svetu liturgiju u manastiru Pećka Patrijaršija. Vladiki su sasluživali monasi manastira Visoki Dečani i sestrinstvo Pećke patrijaršije u prisustvu vernika iz Goraždevca, Osojana i ostalih povratničkih sredina u Metohiji.
Nakon službe usledila je litija sa čitanjem Svetog jevandjelja. Vladika Ilarion je nakon toga izvršio osvećenje vodice.
Na ovaj praznik kroz grad Peć nekada je nošena ikona Bogorodice – Pećke Krasnice.
U svojoj besedi vladika Ilarion je rekao da nešto novo možemo doživeti samo kada smo u zajednici.
“Čoveku treba novina da bi se spasao, čoveku je uvek potrebno nešto novo jer je čovek dinamično biće, teži stalno novom iskustvu, zato se ljudi bave različitim provodima, zanimacijiama, putovanjima, nadajući se da će doživeti nešto novo. Jedino novo doživljamo braćo i sestre kada smo zajedno sa Bogom, kada imamo razgovor sa Bogom i kada osvežavamo svoj razgovor sa Bogom, kada ga uvek iznova upoznajemo, jer je Bog uvek mlad, neistraživ i sa njim se uvek iznova upoznajemo. Kada bi smo se upoznali sa Bogom i da bi se sa njim poznavali, treba da smo pravoslavni. Nemoguće je poznavati Boga ako nismo pravoslavni”, rekao je vladika Ilarion.
Vladika je u svojoj besedi rekao da pravoslavlje znači kada isparavno doživljavamo Boga.
“Danas je nedelja pravoslavlja, kada se svetkuje pobeda nad svim zabludama i zastranjenjima, nad svim onim što nas odvaja od zajednice sa Bogom. Pravoslavlje znači ispravno doživljavati Boga, misliti o Bogu i proslavljati Boga, ali znači i nešto drugo imati pristup slavi Božijoj. Onaj koji je inoslavan, drugoslavan on je odovojen od slave Božije, pravoslavan je onaj koji može da gleda pravo ka slavi Božijoj, kako je gledao i Mojsije licem k ’ licu, koliko je to nama moguće kao stvorenima i da se tako obnavlja naša mladost, naš večni život”, kazao je vladika Ilarion.
Nedelja pravoslavlja je pobeda crkve kao celine i crkva je taj pobedilac koji se spominje i proslavlja. Ovoga dana pobede crkve, svake godine se prisećamo, da bi se zagrejali nadom i jasno videli onoga koji se nevidljivo za crkvu svoju bori i tolikim je pobedama ovenčava.
