Gotovo istovremeno dok se u zgradi kosovske vlade usvajala još jedna preliminarna odluka, kao nastavak procesa eksproprijacije u opštinama Leposavić i Zubin Potok, u Evropskom parlamentu usvajali su se izveštaji dvoje izvestilaca – za Kosovo i za Srbiju. U jednom od njih, odnosno u izvešaju za Kosovo koji je poslanicima Evropskog parlamenta predstavila Viola fon Kramon, upravo se kao sporno pitanje našla tema eksproprijacije.
U izveštaju, koji je u međuvremenu i usvojen, kosovska vlada se poziva da deluje „izuzetno osetljivo“ i poštuje zakone kada je reč o eksproprijaciji zemlje na Severu Kosova.
„Da se predvide periodi za konsultacije i da mogućnost građanima da se suprotstave svakoj odluci pre nego što postane pravosnažna“, poručuje se.
A dok su se ova tačka, kao i još ostalih 99 usvajale u Evropskom parlamentu, kosovska vlada donela je novu preliminarnu odluku o ekproprijaciji u opštinama na Severu, kojom se obuhvatila prethodna odluka iz 2. februara ove godine.
Prema ovoj odluci, proces eksproprijacije zemljišta u Leposaviću i Zubinom Potoku se nastavlja i to nakon što je Odeljenje za eksproprijaciju posle održanih javnih rasprava sa građanima, zaključilo da su „zadovoljene sve pravne odredbe“, iako su se meštani protivili i ukazivali na nepravilnosti u procesu.
O novoj odluci kosovske vlade, upitana je fon Kramon na konferenciij za štampu a nakon izglasanjava izveštaja na sednici EP.
Ona je ponovila da su za nju takve odluke „neprihvatljive“.
Kaže da je upravo to jedan od razloga zbog čega će, kada bude posetila Kosovo, obići i Sever kako bi, pre svega, razgovarala sa meštanima i bila veza između njih i kosovske vlade.
„To je jedan od mojih zadataka i jedna od, rekla bih, glavnih zabrinutosti u ovom momentu, zato što vidimo da je stabilnost na Kosovu vrlo krhka i ne može biti u našem interesu da ‘dolivamo ulje na vatru’ u ovom procesu. Definitivno ćemo se pobrinuti za to i sigurna sam da će specijalni izaslanik EU, kao i ljudi na terenu i Kancelarija EU imati to u svojoj agendi, ali ćemo to sigurno uzeti u obzir“, naglasila je izvestiteljka EP za Kosovo.
Na istoj konferenciji medijima se obratio i izvestilac EP za Srbiju, Vladimir Bilčik, koji se nadovezao na izjavu svoje koleginice.
„Razgovaram sa ljudima na Severu Kosova često i ono što me zabrinjava jeste da, kada govorimo o normalizaciji odnosa, to znači da bi ljudi koji žive u ovom regionu trebalo da vode normalan život“, kazao je Bilčik.
Istakao je da mnogi Srbi na Severu nisu u mogućnosti da žive normalan život:
„U smislu da izađu napolje, da se osećaju sigurno, da odu u javne institucije, da rade svakodnevne poslove, kao što su radili pre nekoliko godina“.
Shodno tome, sa ove konferencije Bilčik je pozvao da svi koraci koji se preduzimaju od strane Prištine – vode ka normalizaciji, jer normalizacija, kako je kazao, treba da ide u korist građanima.
„To takođe znači da bilo koje mere i korake koje Priština preduzima, moraju biti u skladu sa principima vladavine prava i to se takođe odnosi na nesvakidašnje pokušaje da se ekspropriše zemlja“.
Naglasio je da on, kao izvestilac za Srbiju, posmatra situaciju veoma pažljivo.
Pozvao je potom obe strane da izbegavaju tenzije.
„Izbegavajmo varnice i tenzije, hajdemo da nađemo rešenje za ljude na terenu, to je za njihovu evropsku budućnost i to se odnosi na sve etničke grupe koje tamo žive i oni ih jednako zaslužuju“, poručio je Vladimir Bilčik.
