Piše: Damjan Portić
Ko šta hoće, ko šta neće? Ko se čemu nada, a ne želi da mu se ostvari? Srbija sa Kosovom, Kosovo sa Srbijom i samim sobom, niko ni sa kim.
Kada je u pitanju odnos Srbije prema Kosovu, Srbima koji ovde žive nije baš lako i jednostavno da shvate šta Srbija, kao zemlja kojoj veruju, tačno hoće na Kosovu. Nakon svega što se izdešavalo u poslednje vreme, stiče se utisak da je ovo put bez cilja koji srpski narod vodi u još goru situaciju.
Ako je sudeći prema izjavama političara, Srbija bi želela celo Kosovo u svom sastavu, ne želi da prizna nezavisnost. Međutim, tada bi u svojoj skupštini imala dobar procenat Albanaca koji bi aktivno učestvovali u politici Republike Srbije što vlasti u Beogradu ne bi želele.
Dakle može se zaključiti da Srbija hoće samo sever Kosova uz sebe. Ili ipak ne?
Ukoliko bi političari republike Srbije težili ka podeli Kosova na severni i južni deo, javnost u Srbiji bi to smatrala izdajom. Južno od Ibra živi solidan broj Srba koji se nalaze u teškoj ekonomskoj i bezbednosnoj situaciji, a bez podrške Srbije bilo bi im još teže.
O predaji Kosova i prihvatanju njegove nezavisnosti ne treba trošiti reči, jer su ih vlasti u Beogradu odavno potrošile. Svakodnevno ponavljaju da ne žele nezavisnost Kosova, a svojim političkim koracima često čine ustupke u tom pravcu (policija, pravosuđe, politička aktivnost u kosovskom parlamentu…).
Šta se krije iza druge strane, Kosovo?
Kosovo takođe ne zna ni šta hoće, ni šta neće.
Sa jedne strane žele zvaničnu nezavisnost od Srbije. To je cilj kome teže od sredine 20-og veka, a u čemu su „uspeli“ 2008. godine kada su proglasili jednostranu nezavisnost.
Kosovo ujedno, kako Aljbin Kurti kaže, želi da postane deo „Velike Albanije“, pa bi samim tim izgubilo tu nezavisnost za koju se bori.
Na putu su im se našli Srbi koji žive na Kosovu, i oni severno, a i južno od reke Ibar.
Vlasti u Prištini po svaku cenu žele da svetu predstave Kosovo kao demokratsku republiku u kojoj je prisutna vladavina prava. Za to su im potrebni Srbi čiju podršku nemaju, što dokazuju poslednji izbori na severu Kosova.
Na drugoj strani trenutna politika Prištine nije blagonaklonjena Srbima. Često nema prevoda iz skupštine Kosova, incidenti koji se u poslednje vreme često dešavaju u srpskim sredinama, napadi od strane pojedinih Albanaca na srpsku decu, crkve, kuće i ostalu sprsku imovinu pokazuju u kakvoj se bezbednosnoj situaciji nalaze Srbi koji žive na Kosovu.
Imali smo nedavno i izbore u četiri opštine na severu Kosova koje su Srbi bojkotovali. Uprkos 3.47% izlaznosti, Priština je odlučila da prihvati rezultate izbora i imenuje gradonačelnike opština Zubin Potok, Leposavić, Zvečan i Severna Mitrovica.
Umesto mosta koji će spojiti, širi se reka koja razdvaja Srbe i Albance koji žive na Kosovu jedni sa drugima ili jedni pored drugih.
Bezizlazne situacije i put bez cilja Kosova i Srbije vodi oba naroda u sve težu situaciju.
Ko voli da čita, preporučujemo „Vođu“ Radoja Domanovića, a nakon čitanja shvatiće uticaje Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtja na život Srba i Albanaca na Kosovu.
