„Na Kosovu je Zapad pokazao da sebe smatra ‘zakonom za sebe’. Odnosno, prati one delove prava koji mu odgovaraju u datom trenutku“, rekao je Lavrov odgovarajući na pitanja novinara nakon posete Kini.
On je naveo da je, prema njegovim rečima, Zapad tada koristio princip prava naroda na samoopredeljenje, ali bez sprovođenja uobičajenih procedura.
„Nisu imali nameru da prođu kroz uobičajeni proces ostvarivanja tog prava, održavanjem referenduma ili nekog drugog oblika izjašnjavanja građana. Umesto toga, jednostavno su proglasili Kosovo ‘nezavisnom državom’“, rekao je Lavrov.
Dodao je da se, uprkos protivljenju pojedinih članica EU i NATO, nastavlja nastojanje da Kosovo postane deo međunarodnih organizacija.
„Pokušavaju na svaki način da ‘uguraju’ Kosovo u Ujedinjene nacije, Savet Evrope i druge organizacije namenjene suverenim državama“, naveo je on.
„Na Kosovo je Zapad pokazao da sebe smatra ‘zakonom za sebe’. Tačnije, prati one delove prava koji mu u datom trenutku odgovaraju. Tada mu je odgovarala odredba Povelje UN da su sve nacije jednake i da svaka ima pravo na samoopredeljenje. Međutim, Zapad nije imao nameru da prođe kroz uobičajeni proces ostvarivanja tog prava, održavanjem referenduma (ili nekog drugog oblika javnog izjašnjavanja). Umesto toga, jednostavno je proglasio Kosovo ‘nezavisnom državom’. Nije važno što su pojedine članice EU i NATO odbile takav ishod. On se sada učvršćuje i gura dalje. Pokušavaju na svaki način da ‘uguraju’ Kosovo u Ujedinjene nacije, Savet Evrope i druge organizacije namenjene suverenim državama“.
Lavrov je takođe podsetio na odluku Međunarodnog suda pravde iz 2008. godine, ističući da je tada zaključeno da jednostrano proglašenje nezavisnosti ne krši međunarodno pravo.
„Kada deo države proglasi nezavisnost bez saglasnosti centralnih vlasti, to ne krši međunarodno pravo – dozvoljeno je“, rekao je Lavrov, dodajući da Zapad taj princip kasnije nije primenjivao u drugim slučajevima.
„Predsednik Vladimir Putin je više puta podsećao naše zapadne kolege na tu odluku, navodeći da smo tada smatrali da je njena primena na Srbiju izdaja njene istorije, jer je Kosovo vezano za vekove srpske državnosti. Ali, pošto su naše zapadne kolege prihvatile tu odluku Međunarodnog suda, zašto je ne bi primenile na događaje koji su usledili nakon puča u Ukrajini, posebno imajući u vidu da su tamo, za razliku od Kosova, održani referendumi? I ne postoji nikakav način da se ti referendumi smatraju nameštenim. Na terenu je bio ogroman broj stranih posmatrača. Nema odgovora“.
Lavrov je, govoreći o „drugim slučajevima“, pre svega aludirao na teritorije poput Krima, Donbasa i Novorusije, gde je Rusija podržala ili sprovela referendume o otcepljenju od Ukrajina.
U tim regionima — Krim, Donbas (Donjeck i Lugansk) — Moskva tvrdi da je primenjen isti princip samoopredeljenja kao na Kosovo.
„Antisrpski karakter“ Brisela
Govoreći o Srbiji, Lavrov je rekao da Evropska unija uslovljava njen napredak ka članstvu priznanjem Kosova i uvođenjem sankcija Rusiji.
„Možete da obnovite pregovore ako ispunite dva uslova: prvo, priznajte nezavisnost Kosova, i drugo, uvedite sve sankcije Rusiji bez izuzetka“, naveo je Lavrov.
On je ocenio da takav pristup pokazuje „antisrpski karakter“ politike Brisela i pokušaj da se Srbija pretvori u „tampon zonu protiv Rusije“.
Lavrov je dodao da Rusija, za razliku od EU, podržava saradnju i povezivanje regiona Balkana kroz ekonomske i infrastrukturne projekte, uz učešće i Kine.
„Mi stojimo uz srpski narod, kao i Narodna Republika Kina. Nemam sumnje da ćemo poštovati izbor srpskog naroda“, rekao je on.
„Zašto stalno pominjem druge stvari kada bi trebalo da govorim o Kosovu? Verovatno zato što srpski narod treba da razume gde ga pozivaju. Predsednik Aleksandar Vučić je u razgovorima sa predsednikom Putinom i sa mnom više puta rekao da evropsku perspektivu Srbije vidi pre svega kroz ekonomske interese svoje zemlje i integraciju u infrastrukturu koju gradi EU. Ali ti interesi nikada neće biti ostvarivani na štetu odnosa sa Rusijom, jer srpski narod, kako pokazuju sva istraživanja, oduvek ima pozitivan stav prema Ruskoj Federaciji, kao i prema Narodnoj Republici Kini. Predsednik Vučić je više puta rekao da neće ući u Evropsku uniju pod antiruskim uslovima“.
„Militarizacija“ Evrope i Ukrajina
Lavrov je u obraćanju govorio i o, kako je naveo, ubrzanoj militarizaciji Evropske unije, za koju tvrdi da je podstaknuta politikom Sjedinjenih Američkih Država.
Prema njegovim rečima, Vašington nastoji da prebaci odgovornost za bezbednost Evrope na evropske zemlje, dok se fokusira na druge globalne pravce.
Takođe je kritikovao ukrajinsko rukovodstvo, navodeći da je „zabranilo ruski jezik, kulturu i crkvu“, kao i da Zapad to toleriše bez reakcije.
