Dugotrajni dijalog između Kosova i Srbije suočava se sa ozbiljnim izazovima, a predstavnici različitih zajednica na Kosovu izražavaju svoju zabrinutost i potrebu za unapređenjem pregovaračkog procesa.
Predsednik nevladine organizacije „Oko Vizije“ iz Peći, Veton Mujaj, izrazio je zabrinutost zbog nedostatka poverenja između Kosova i posrednika u dijalogu. On ističe da Kosovo oseća potrebu za promenom i traži veću podršku od strane zapadnih zemalja, poput Nemačke, Francuske i Engleske, kako bi se obnovilo poverenje i osigurala uspešna budućnost dijaloga.
„Nažalost, trenutno nailazimo na jednu prepreku i teško da će se ići u tom smeru posebno posle poslednjeg sastanka koji je realizovan. Kosovo nije prihvatilo zahteve koje i smatra da su srpski i evropski zahtevi isti. Dakle, ne postoji poverenje Kosova u posrednika. To je jedan jako težak aspekat. Kako povratiti poverenje dok posrednik drži jednu stranu? Ovo stvara jednu veliku poteškoću ali stvara i jedan prostor za druge aktere kao što je Amerika i ostale zapadne zemlje, posebno ove velike kao što su Nemačka, Francuska ili Engleska, kako bi pomogle u ovom procesu“, kazao je Mujaj.
On kaže da je najvažnije da dijalog nađe svoju formu za nastavak jer sledeće godine već imamo izbore u EU, onda u Americi.
„Tako da nam to prestavlja problematiku i dijalog neće biti završen do te faze. Smatramo da treba biti sastanka, da se identifikuju zajedničke pokretnosti ili aktinosti bez uslova kako bi se našlo jedno rešenje u sporazumu između Kosova i Srbije. Normalno da je to takođe i mišljenje građana. Građani misle da Kosovo ne može ostati u ovom procesu dugo.“, kazao je Mujaj.
Politikolog Ognjen Gogić ukazuje na strahove obe strane – Beograda i Prištine – od gubitka tokom dijaloga. Beograd strahuje od mogućeg priznanja Kosova, dok Priština strepi od toga da dijalog neće dovesti do priznanja nezavisnosti.
„Dijalog između Beograda i Prištine se nalazi u stanju zastoja zbog toga što obe strane smatraju da kroz taj dijalog mogu više da izgube nego da dobiju. Beograd se plaši toga da bi dijalog mogao da dovede do novog priznanja Kosova, i zbog toga više želi da se održi status quo. Sa druge strane Priština se plaši da dijalog ne bi doveo do priznanja nezavisnosti Kosova od strane Srbije, i to je razlog zbog čega obe strane pribegavaju pravljenju kriza jer smatraju da na taj način mogu bolje da ostvare svoje ciljeve“
Gogić takođe naglašava da trenutna bezbednosna kriza u Banjskoj otežava povratak dijalogu, a prioritet bi trebalo da bude osiguravanje stabilnosti i bezbednosti na severu Kosova.
„Nakon novih oružanih sukoba u Banjskoj ne treba očekivati brz povratak dijalogu jer je bez predmetno razgovarati o sporazumima kada postoji bezbedosna kriza gde ljudi mogu da stradaju. Tako da će prioritet biti na tome da se osigura bezbednost i stabilizuje situacija,pre svega na severu Kosova. Jer je ovaj incident doveo do toga da se građani širom Kosova osećaju ugroženim i strahuju za svoju bezbednost. Tako da će prvi korak biti da se izgradi poverenje i odagna strah kod ljudi od toga da su mogući i novi oružani incidenti sa ljudskim gubicima“, kazao je Gogić.
Bivši poslanik u Skupštini Kosova, Ćerim Bajrami, ističe važnost uključivanja bošnjačke zajednice u pregovore između Kosova i Srbije.
„Bitno je da bošnjaci budu tu jer nama je generalno u interesu da se sve što se tiče prava nevećinskih zajednica u ustavu Kosova ne menja, da sve ostane kako jeste bez obzira što neka prava još nisu do kraja implementirana. Mi želimo ono što je zacrtano u ustavnim zakonima zadrži, to je jedno, a drugo nama je jako bitno da budemo uključeni u pregovorima iz razloga što imamo bošnjačku zajednicu na severu Kosova u svim opštinama, zasebno u opštini Leposavić tamo je naselje Rvacka sa jos četiri naselja oko nje“, kazao je Bajrami.
On naglašava da je očuvanje prava manjinskih zajednica u ustavu Kosova od suštinskog značaja, kao i potreba za boljim uslovima za bošnjake na severu Kosova.
„Očekujemo da dođe do nekog rešenja i da se dijalog završi na miran način, da se potpiše nekakav sporazum između republike Kosovo i republike Srbije, koji će obe strane poštovati i da mi kao i Srbija konačno dobijemo neko rešenje koje bi bilo dalji podstrek za učlanjenje u EU. Kao što vam je i poznato mi svi zavisimo od donacija EU. Kosovo je na neki način pod nekim, da kažemo, kaznenim merama. Mnogi govore da je u poslednjih nekoliko meseci mnogo izgubljeno na polju ekonomije zbog tih nekih nametnutih mera prema Kosovu“, reko je Ćerim Bajrami.
Analitičar iz Prizrena, Ditar Kabaši, izražava skeptičnost prema trenutnom dijalogu, tvrdeći da je dijalog „rođen kao mrtvo dete“. On ukazuje na nerealizovane sporazume i poziva na veći pritisak na Beograd da se postigne napredak.
„Desetine sporazuma je potpisano od obe strane do danas i nijedan od njih nije implementiran od srpske strane, dok je Kosovo svojim snagama pokušalo da implementira jedan deo sporazuma. U svom ovom procesu, gotovo desetogodišnjem, u dijalogu Brisela, Kosovo je napravilo teške kompromise za svoj suverenitet i državnost. Sporazum iz 2013. i 2015. za asocijaciju demarkacije sa Crnom Gorom gde je Kosovo obavezno da da više od 8000 hektara. Osnivanje specijalnog suda ima hibridni sud kombinovan sa unutrašnjim i spoljnim faktorom“, kazao je Kabaši.
On se takođe bavi nedavnom bezbednosnom situacijom u Banjskoj i poziva međunarodnu zajednicu da istraži ovaj incident.
„Kako je moguće da to svo oružanje bude doneseno na sever Kosova i da ima još naoružanja koje se tamo nalazi. Čudno je zašto KFOR nije reagovao na granici, da li je vršio svoj posao kao do sada. Sada dijalog treba da ide drugačijim tokom. Sada međunarodna zajednica ne treba više da podržava Srbiju, da je tretira na dobar način. Te osobe koje su napale kosovsku policiju, gde je i jedan službenik ubijen, one su sponzorisane od nekoga“, kazao je Ditar kabaši.
Dijalog između Kosova i Srbije se suočava sa mnogim izazovima, ali građani i predstavnici zajednica izražavaju nadu da će se uskoro postići održivo rešenje koje će doprineti stabilnosti i prosperitetu regiona.
