Osim one, sada već standardne optužbe prištinskih zvaničnika na račun Srbije – za „genocid“, kosovski ministar kulture i kosovski premijer izneli su sinoć još jednu – za „kulturocid“. Izvestili su o tome da je predat izveštaj Institutu za dokumentaciju ratnih zločina, uz tvrdnju da je Srbija 1999. imala za cilj da, kako kažu, uništi „kulturno nasleđe Kosova“.
Čeku se sinoć oglasio na društvenoj mreži Fejsbuk, navodeći da je predao izveštaj Institutu za dokumentaciju ratnih zločina, zajedno sa komisijom koju je imenovala kosovska vlada.
Potom je započeo seriju optužbi.
Kaže da je navodno „srpski kulturocid na Kosovu imao šokantne posledice“.
„Tokom rata, pored brojnih ratnih zločina, srpski genocidni projekat bio je usmeren i na kulturno nasleđe Kosova“, tvrdi.
On je dalje listom nabrojao uništene spomenike, „ukradena umetnička dela“, ali i, kako je naveo ukradene artefakte.
„Uništeno je 1.784 spomenika, opljačkano 3.724 artefakata, uništeno 175 biblioteka, uništeno 1,7 miliona albanskih knjiga, desetine hiljada arhivskih dokumenata opljačkanih spomenika, stotine oštećenih i ukradenih umetničkih dela“, nabrojao je Čeku.
Kosovsko ministarstvo kulture je u prethodnim godinama sprovodilo kampanju potraživanja artefakata od Srbije uz navode da 1,247 eksponata Srbija „nelegalno drži“.
Istakao je da su izveštaj sa ovim nalazima dostavili Institutu za dokumentaciju ratnih zločina, poručujući da:
„Nećemo stati ni na trenutak u našoj borbi za pravdu i obeštećenje protiv Srbije“.
Kasno sinoć se oglasio i kosovski premijer, Aljbin Kurti, takođe sa tvrdnjom da je Srbija navodno „počinila kulturocid“, kao i sa navodima da izveštaj svedoči o sistematskom uništavanju „našeg kulturnog nasleđa“.
Izneo je takođe računicu koju je predstavio Čeku, te je naveo da je Kosovo posvećeno istini i pravdi „za sve zločine koje je počinila genocidna Srbija“.
O Institutu
Osnivanje Instituta za ratne zločine na Kosovu jedno je od predizbornih obećanja Samoopredeljenja. Još maja 2021. godine krenulo se sa formiranjem radne grupe za izradu koncepta dokumenta za osnivanje Instituta.
Aktivnosti ka osnivanju ovog tela užurbano su se sprovodile prošle godine. Krajem novembra imenovan je direktor Instituta koji ima zadatak da dokumentuje i istražuje zločine počinjene tokom rata.
17. februara ove godine, tj. na godišnjicu obeležavanja jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, usledila je primopredaja prvih dokumenata Institutu, uz poziv kosovskog premijera da se podnose dokazi protiv onoga što predstavlja kao „genocid Srbije“ na Kosovu.
Iako se formiranje novog Instituta povezuje sa Samoopredeljenjem, koje se i samo pohvaljuje njegovim radom, u prošlosti je već postojao institut za istraživanje ratnih zločina na Kosovu koji je zatvoren zbog izostanka rezultata, ako se izuzme objavljivanja desetak monografija o broju ubijenih, nestalih Albanaca, i onom što je predstavljeno kao privredna šteta i uništavanje kosovske kulturne baštine nasuprot „srpskog agresora“ .
Kosovska vlada je još 2011. godine formirala ovaj institut da bi 2018. godine bio ukinut po nalogu tadašnjeg premijera Ramuša Haradinaja. U tadašnjoj odluci se objašnjavalo da će umesto instituta biti formirano „Odeljenje tranzicionalne pravde“ u okviru Ministarstva pravde.
Inače, i pre dolaska Samoopredeljenja na vlast, u proleće 2020, tadašnje kosovsko ministarstvo pravde je odlučilo da sastavi radnu grupu za formiranje, kako su i tada saopštili, „novog Instituta za istraživanje ratnih zločina“.
Sve zvanične inicijative do sada naglasak su imale isključivo na zločinima nad Albancima tokom kosovskog konflikta.
Kako se tema ovog instituta sa dolaskom Samoopredeljenja na vlast reaktuelizovala, kao odgovor na napore na uspostavljanju ovog instituta i sve više medijskih izveštaja o njemu, srpske vlasti su početkom 2022. godine oformile prvu jedinstvenu bazu podataka o zločinima koji su se dogodili na teritoriji Kosova u periodu od 1998. do 2000. godine. O tome, međutim, se od tada nije mnogo čulo.
