Od 86,4 odsto ispitanika, onih koji su izjavili da planiraju da nastave školovanje na master i doktorskim studijama, ta znanja i zvanja, njih 7, 5 procenata želi da stekne nastavkom školovanja na Kosovu.
Mihajlo Petrović iz Gornjeg Kusca, student engleskog jezika na Filozofskom fakultetu, razmišljao je da na osnovne studije krene i negde drugde.
Međutim, Kosovska Mitrovica mu je najpristupačnija:
“I finansijski i zbog toga što smatram da je jedan od najlepših i najsigurnijih gradova za studiranje. Cene su povoljne, nisu visoke kao u Beogradu ili Kragujevcu, studiranje je pristupačnije”.
Sa kolegama stanuje u studentskom domu. Osim smešatejm, zadovoljan je i uslovima studiranja:
“Profesori su veoma prijateljski nastrojeni i stručni. Dom je renoviran, sobe su dobro opremljene, nas je četvoro u sobi. Ma, sve je odlično.”
Za Miljanu Zlatičanin iz Goraždevca, studiranje u Mitrovici je bio prvi izbor, pre svega jer je sat i po vožnje autom od rodnog mesta:
“Imam prevoz ponedeljkom i petkom, grad mi je blizu, a i volim ovde da boravim i ima mnogo društva. Smatram da mogu puno da napredujem na ovom fakultetu. Baš sam zadovoljna uslovima studiranja, čak su i premašili moja očekivanja. Fakultet, profesori, predavači i asistenti su sjajni”.
Studije dodaje, jesu skupe, ali je upala na budžet.
“Što se tiče života u gradu, stvarno je sjajno. Nakon predavanja imamo mnogo vanastavnih aktivnosti, ali imamo i kafiće, parkove i druge prostore za druženje. Sve je u najboljem redu”, podvlači ona.
Viktoru Bojaniću iz Leposavića za izbor fakulteta i univerzieta bio je smer za koji se opredelio.
“Iskreno, planirao sam da idem u vojsku, ali zbog trenutne situacije i želje mojih roditelja odlučio sam da ovde upišem fakultet. Uslovi su stvarno dobri, u menzi, u domu. Kolege i profesori su korektni, hrana je kvalitetna i sve je uredno”, ističe naš sagovornik.
I Viktor, slično kao i ostali sagovornici E-Reportera, veruje da kada je reč o troškovima – sa cenama u radnjama u Mitrovici lagodnije se živi, nego u većim gradovima Srbije gde se nalaze univerzitetski centri.
Kristina Vasiljević iz Zubinog Potoka, jeste dugo razmišljala o studiranju u Beogradu, Nišu ili Kragujevcu:
“Na kraju je prelomilo jer sam ovde odrasla i teško bi mi bilo da se odvojim. Troškovi za naš fakultet nisu preskupi, mada neki drugi fakulteti imaju veće troškove. Meni je sve pristupačno”.
U anketi E-Reportera Radio Goraždevca o kvalitetu studiranja govorilo je 22 ispitanika, 16 studentkinja i šestoro sudenta.
Istražujući koliko su finansije presudni faktor u ukazivanju pravca gde će se nakon srednje škole nastaviti sa obrazovanjem, postavili smo pitanje sa koliko novca raspolaže njihova porodica po članu.
Najveći broj ispitanika, skoro trećina (31,9 odsto) odgovorio je sa od 20 do 30.000 dinara. Preko 40.000 dinara raspolaže 37, 3 odsto, a 18, 2 procenata nam je reklo da raspolaže sumom od 10 do 20.000 din.
Upitani studenti o mogućnostima za neformalno o obrazovanje – 40,9 procenata se izjasnilo da su mogućnosti za tako nešto – slabe.
Zanimljivo je da su ocenjujući mogućnosti za razvoj interesovanja, veština i znanja studenata, van redovne nastave u okviru sekcija i dodatnih programa, naši ispitanici imali u sličnim procentima podeljenja razmišljanja.
Više od trećine, 36,4 odsto je ocenilo da su mogućnosti – srednje, a 31,8 procenata se složilo da ne postoje.
Neizostavno pitanje o razlozima odlaska sa Kosova, ukazalo je na jednako važna životna iskustva za naše sagovornike.
Sa po 20 odsto, kako prioritetne razloge su naveli: manjak radnih mesta, pitanje bezbednosti u sredinama u kojima žive, aktuelna politika vlasti u Prištini, nedovoljno dobri uslovi za život i studiranje, političku situaciju, posao i slobodu kretanja.
Ovome bi trebalo priključiti i podatak da je od osam naših ispitanika koji su kazali da će nakon završenog fakulteta napustiti Kosovo, 75 procenata ujedno odgovorilo i da su primanja u njihovom domaćinstvu po članu porodice do 20.000 dinara mesečno.
Tea Todrović, studentkinja na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, preporučuje Mitrovicu kao studentski grad “baš pogodan i povoljan za studente”:
“Kada sam upisivala srednju školu, htela sam pedijatrijski smer, nije ga bilo u Mitrovici. Tako sam 2019. završila u Kragujevcu, stekla divne prijatelje, najboljeg druga. Drugari iz srednje su planirali da upišu Pravni fakultet, pa sam ostala da zajedno sa njima studiram. Već sam se navikla na tu sredinu i društvo. I nisam htela da menjam atmosferu”.
Poredeći ranije školovanje u Goraždevcu, u odnosu na nastavak u Kragujevcu, razlika je drastična, objašnjava:
“Pre svega zbog broja đaka, studenata, učenika. Socijalni život je mnogo bolji, slobodniji, ali ništa nije, nigde nije lepo kao u Goraždevcu. Kada je reč o razlikama između srednje škole i fakulteta, velika je razlika preći sa medicine na pravo, ali smatram da su medicina i pravo dve najvažnije struke za ljude, tako da sam htela i jedno i drugo da budem na korist svom narodu”.
Kvalitet nastave i rad profesora u Kragujevcu je, ističe, na visokom nivou.
“Lično mi više odgovara živa reč i dijalog na predavanjima, pre nego, sumarne prezentacije i dokumenti, tako da zavisi i od profesora do profesora, mada prilično je prilagođeno svima i osobama sa invaliditetom i takođe su ostala snimljena predavanja još iz doba korone, tako da svako može da se snađe što se tiče nastave”, ističe Tea Todorović.
Kada je reč o praktičnoj nastavi, objašnjava da je drugačije nego u srednjoj školi i da je fakultet izuzetno opremljen.
“Imamo i vannastavne aktivnosti, a jedna od njih su besede, koje su, prema mom mišljenju izuzetno korisne za nas pravnike, zato što tu vežbamo našu retoriku i jednostavno oni podstiču naše kritičko mišljenje i ubijaju tremu kod nas”.
Upitana kako i koliko finasijski uslovi utiču na njeno obrazovanje, Tea Todrović apostrofira da je Pravni fakultet u Kragujevcu je jedan od najjeftinijih u Srbiji.
“Kada pričamo o troškovima života, nevezano konkretno za studije, jeste skuplje nego ovde, jeste skuplje nego u Mitrovici, ali u razgovoru sa svojim prijateljima iz drugih gradova, na primer, koji studiraju u Beogradu, pristupačnije, povoljnije”.
Posle studija Tea Todorović želela bi da položi pravosudni ispit, jer, kako kaže, tako zamišlja svoju budućnost kada se vrati u Goraždevac:
“Želela bih da se vratim ovde posle fakulteta i da budem na korist Srbima, zato što je naš, naš položaj ovde trenutno jako ugrožen i želim da na taj način doprinosim i da pomognem svojim sugrađanima”.
Do tada, razlika u životu posle nastave, je primetna.
“Ima dosta i noćnih klubova i kafića koji su stvarno posećeni i mladeži izlazi, ima dosta književnih večeri, ima mnogo mogućnosti, imamo pozorište, tako da za mlade je izuzetno dobar grad”, dodaje Tea Todorović, ističući da joj najviše nedostaju Visoki Dečani i porodica.
“Jednostavno, stvarno sreće nema van svog rodnog mesta”, zaključuje sagovornica E-Reportera otvarajući novu temu studentskih razgovora o prvim izazovima života van porodičnog doma.
E- Reporter