„Tokom ove godine prikupljeno je oko 190 metara fizičkog arhivskog materijala i oko 15 terabajta digitalnog materijala, video, audio, fotografija, koji dokumentuju zločine počinjene tokom rata na Kosovu. Ove informacije, prikupljene u ovom periodu, prikupljene su iz 67 različitih izvora, odnosno organizacija, institucija, kolekcionara, koji su dostavili dokaze kojima su raspolagali“, rekao je Kurti, a preneo Glas Amerike.
On je podsetio da je u popisu stanovništva koji je održan ove godine prvi put uključen i upitnik koji se odnosi na štetu počinjenu tokom ratnih sukoba 1998. i 1999. godine.
„Građani su prijavili ekonomsku štetu, uništenu imovinu, kao i štetu ubijenim, nestalim, povređenim ili zatvorenim članovima porodica“, dodao je.
Kurti je istakao da „Srbija i dalje odbija da se izvini za zločine koje je počinila“.
„Dok porodice i dalje traže posmrtne ostatke svojih najmilijih, Srbija odbija da se izvini, pa čak i da prizna svoju genocidnu prošlost. Dok ona nastavlja da negira genocid i glorifikuje nasilje, politički potomci Miloševića i njegovog režima, koji i danas vode Srbiju, oživljavaju njene ekspanzionističke i hegemonističke ambicije“, naveo je Kurti.
Direktor Instituta za ratne zločine Atdhe Hetemi istakao je da je od osnivanja te institucije usvojen otvoren i sveobuhvatan pristup.
„Jednogodišnji izveštaj koji će biti predstavljen odražava naše napore da dokumentujemo i istražujemo ratne zločine”, rekao je Hetemi.
Tokom uvodnih izlaganja premijera i direktora Instituta za ratne zločine, nije bio obezbeđen prevod na srpski jezik. Detalji izveštaja predstavljeni su iza zatvorenih vrata, jer je, prema rečima Atdhea Hetemija, protokol zahtevao takav pristup.
