Praznik je ustanovljen u Jerusalimu krajem IV veka, kao uspomena na poslednji, carski i svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, jašući na magarcu, šest dana pre Pashe (Mt 21,1-10; Jn 12,12-18). Tom prilikom narod Ga je dočekao kao Cara, prostirući svoje haljine i grančice drveća, noseći u rukama palmove grančice.
Toga dana Isus Hristos, praćen svojim učenicima i mnoštvom naroda, krenuo je iz sela Vitinije ka Jerusalimu. Kada je stigao do sela Vitfaga, u podnožju Maslinske gore, reče dvojici učenika: „Idite u selo koje je pred vama, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom; odrešite ih i dovedite. I ako vam ko šta rekne, kažite: trebaju Gospodu! – i odmah će ih dati.” Učenici su postupili kako im je Hristos zapovedio, i kada dovedoše magare, On ga uzjaha i na njemu krenu ka Jerusalimu.
Glas da dolazi Spasitelj, Onaj koji je vaskrsao Lazara, brzo se proširio i mnoštvo naroda Mu se pridružilo. Jedni su Ga susretali s palminim grančicama u ruci, drugi su bacali svoje haljine na put kojim će proći, treći su rezali grančice s drveća i bacali ih na stazu. Kada Isus Hristos iziđe na Maslinsku goru, oni koji su Ga pratili povikaše: „Osana Sinu Davidovom! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev!” Ali Isus je celim putem bio tužan, i kada je silazio niz goru, bacio je pogled na Jerusalim u dolini, zaplaka se i reče: „O, Jerusalime! Kad bi ti znao, naročito u ovaj dan, šta je za tvoju sreću; ali je sada sakriveno od tvojih očiju. Jer će doći dani kada će te tvoji neprijatelji opkoliti sa svih strana, i razbiće tebe i tvoju decu, i neće ostaviti u tebi kamen na kamenu, zato što nisi prepoznao vreme kada si bio posećen.”
Sve se to dešavalo pred praznik Pashe, pa se u Jerusalimu beše sakupilo mnogo sveta iz raznih krajeva. Ugledavši Isusov ulazak u Jerusalim, mnogi se zapitaše: „Ko je to?”, a iz gomile naroda odgovoriše: „Isus, prorok iz Nazareta Galilejskog.” Potom Hristos uđe u hram, gde su bili kljasti i sakati, smilova se na njih i sve ih isceli. Među narodom i decom zavladalo je veliko oduševljenje, te Mu klicahu: „Osana Sinu Davidovom, Caru Izrailjskom!” Čuvši to, priđoše Mu neki fariseji i rekoše: „Čuješ li šta ovi govore?”, na šta im On odgovori: „Zar niste nikada čitali: iz usta male dece i odojčadi načinio si sebi hvalu?”
Celog dana Isus Hristos je držao propovedi u hramu, a uveče se sa svojim učenicima vratio u Vitiniju.
Kanon za ovaj praznik napisao je Kosma Melod – Jerusalimljanin (sredinom VIII veka). Ovaj kanon se smatra jednim od najlepših koje je ovaj veliki pesnik napisao. Na ikonama, događaj Hristovog ulaska u Jerusalim prikazuje se tako da Hristos jaše na magarcu, prati Ga Njegovi učenici, dok narod prostire haljine i baca grančice na put.
