„Ova strategija treba da se nazove svojim imenom. Ime bi glasilo: nacionalistička Strategija za tranzicionu pravdu. Ta dva jednostavno ne idu zajedno“, kazala je u podkastu Kim radija Milica Radovanović iz Nove društvene inicijative (NSI).
Nova društvena inicijativa je jedina srpska nevladina organizacija koja je učestvovala u izradi ove strategije, a prethodno je četiri godine bila deo Radne grupe za nju pripremu. U tom periodu održano je mnogo sastanaka i fokus grupa sa predstavnicima institucija, civilnim društvom, žrtvama rata i porodicama nestalih iz nevećinskih zajednica. Međutim, iz NSI kažu da je njihovo učešće zloupotrebljeno.
„Kroz rad u ovoj Radnoj grupi mi smo davali svoje sugestije, svoje predloge, kao i komentare i stavove ljudi sa kojima smo održavali konsultacije. Ništa od toga nije uzeto u obzir. Na kraju, kada je objavljena strategija, rečeno je da su pripadnici nevećinskih zajednica bili uključeni u taj proces“, rekla je Radovanović.
Sporni su, kaže, principi na koje se Strategija o tranzicionoj pravdi poziva – principi nediskriminacije, usresređenost na žrtve, uključenost.
„Ništa od toga nije reflektovano u toj strategiji, već ta strategija predstavlja izrugivanje svim tim principima na koje se poziva“, istakla je ona.
Šta podrazumeva Strategija o tranzicionoj pravdi
Strategija ima za cilj da se pažljivo pozabavi zločinima počinjenim tokom rata i potrebama žrtava koje su se pojavile tokom 24 godine nakon njegovog završetka. U pitanju je institucionalni plan za suočavanje sa prošlošću, obezbeđivanje pravde za žrtve rata 1998–1999. i sprečavanje ponavljanja zločina. Dokument obuhvata period od 1989. do 2000, a cilj je:
– Utvrditi istinu o ratnim zločinima;
– Obezbediti pravdu kroz istrage i suđenja;
– Pružiti reparacije i podršku žrtvama;
– Garantovati da se zločini neće ponoviti.
Radovanović kaže da je predlog NSI bio da se njome obuhvati i period nakon okončanja sukoba, s obzirom da su tada zabeleženi zločini prema Srbima, uključujući i „Martovski pogrom“, pa sve do 2008. godine. Iako je predlog usvojen, u samoj strategiji se nije našao.
„Rat nije prestao – nema sukoba, ali se vodi drugim sredstvima“
Advokat Dejan A. Vasić, branilac više lice optuženih za ratne zločine počinjene nad Albancima kaže da se Kosovo nalazi u stanju stagnacije, a ne tranzicije, te da „rat nikada nije ni prestao“.
„On i dan danas postoji, samo što se sprovodi drugačijim sredstvima i na drugačije načine. Postoji taj oružani sukob koji se desio 97,98. i 99. godine, ali su se drugim sredstvima ta neprijateljstva između srpkog i albanskog naroda nastavila. Srpski i albanski narod i danas rade na uništenju onog drugog“, kaže Vasić.
Radovanović naglašava da ne samo što se ne bavi srpskim i drugim narodima na Kosovu, strategije se, kaže, ne bavi ni Albancima koji su bili žrtve OVK.
„Ova strategija nije inkluzivna ni prema jednom narodu. Ova strategija se fokusira samo na zločine koje su počinili pripadnici srpskih oružanih snaga protiv albanskog stanovništva“, kazala je ona.
Radovanović dodaje da je na ovaj način Vlada Kosova pokazala kako gleda na prošlost, ali i na budućnost.
Sudski procesi protiv Srba osumnjičenih za ratne zločine
Na Kosovu se vodi na desetine sudskih procesa protiv osumnjičenih za ratne zločine nad Albancima, uglavnom Srba. Podignuto je i više optužnica u odsustvu, a započeti su i neki sudski procesi. Proteklih godina više Srba osuđeno je za ratne zločine na višegodišnje zatvorske kazne.
Advokat Vasić navodi da, prema ličnoj statistici, ima više oslobađajućih nego osuđujućih presuda za ratne zločine. Međutim, dodaje da je mnogo Srba pred kosovskim pravosuđem osuđeno na teške zatvorske kazne.
„Bez dokaza koji bi u potpunosti mogli da potvrde te optužbe koje su protiv njih iznete. Trend je da se Srbi procesuiraju za ratne zločine i da se njima izriču visoke zatvorske kazne. Iako ti ljudi, uveren sam, u velikoj meri nisu krivi za to za šta su optuženi i za šta su osuđeni“, naveo je.
Kao dodatni problem u odbrani osumnjičenih za ratne zločine, Vasić navodi činjenicu da Specijalno tužilaštvo Kosova ne poseduje izjave koje su svedoci odmah nakon rata davali misijama UNMIK i EULEKS. To, kako ističe, znatno otežava odbranu, pa je najavio da će se obratiti generalnom sekretaru UN-a Guterešu da se sprovede istraga o tome šta se desilo sa spisima predmeta i zbog čega oni nisu dostavljeni kosovskom tužilaštvu.
„Tih dokumenata nema. Ako Tužilaštvo ta dokumenta nema, onda UN i Euleks to njima nisu dali. Hoću objašnjenje – ko je sakrio dokumenta o ratnim zločinima na Kosovu zbog čega ispaštaju mnogi ljudi. To mora da se otkrije i mora da se istraži“, kazao je.
Advokat Vasić je komentarisao i hapšenja Srba koji 25 godina nakon rata i dalje žive na Kosovu i koji su sve vreme bili dostupni policijskim i pravosudnim organima. Pomenuo je i slučajeve optužnica protiv lica koja imaju pravno-imovinske sporove.
Da „ovaj rat nikada nije prestao“, kaže, potvrđuje i činjenica da se „neko ni kriv, ni dužan“ optužili ili osudi da bi bio deo neke statistike koja je nekome politički potrebna.
„A to postoji i na jednoj i na drugoj strani. Političari svojim političkim interesima manipulišu time. Ovi kažu: ’Evo, toliko Srba smo osudili, Srbi su ratni zločinci‘, a Srbi kažu: ’Ne, mi smo u svemu tome bili nevini‘. Pa se, onda, u Srbiji neko uhapsi, pa se osudi, pa kažu: ’Albanci su ratni zločinci‘. To je samo deo nastavka tog rata koji nikada nije prestao i koji se vodi nekim drugim sredstvima“, rekao je on.
„Da li je Kosovu potrebna ta statistika da ima što više osuđenih Srba zbog neke tužbe za genocid ili zbog nekog lažnog balansa sa suđenjima u Hagu za ratne zločine bivšim kosovskim rukovodiocima, ne znam… To su politički interesi koji su iracionalni“, naveo je advokat u podkastu Kim radija.
Jedni zločinci, drugi žrtve
Milica Radovanović dodaje da sve upućuje na to da Strategija o tranzicionoj pravdi koju je usvojila Vlada Kosova ima nameru da jednu stranu prikaže kao zločinca, a drugu kao žrtvu.
„Vidimo ko se smatra žrtvom, ko se smatra krivcem i odgovornim. Nije samo stvar u ovom dokumentu, već imamo i Institut za ratne zločine. Na osnovu svega što znamo o njegovom radu, on se bavi isključivo zločinima koji su počinjeni prema pripadnicima albanske zajednice. Pored Instituta, imamo i najavljivanje formiranja Muzeja genocida Srbije i Jugoslavije. Ova vlada ima viziju kako želi da se bavi ovom temom, a to je pristrasno i ne uključuje sve žrtve ovog sukoba“, kazala je ona.
Formiranje Muzeja genocida
Akcioni plan usvojen u okviru Strategije predviđa osnivanje Muzeja zločina bivše Jugoslavije i Srbije. Predstavnici vlasti su često govorili o tome, a vlada je decembra prošle godine usvojila odluku o formiranju radne grupe za osnivanje Muzeja. Tadašnji kosovski ministar kulture Hajrula Čeku je kazao da će muzej kom je zvaničan naziv „Muzej genocida i borbe za slobodu“, zapravo biti mesto gde će se dokumentovati zločini „bivše Jugoslavije i Srbije nad Albancima i ostalima na Kosovu“.
Advokat Vasić kaže da Srbima niko ne brani da naprave svoj Muzej zločina.
„Pobijeno je Albanaca, ali je pobijeno puno i Srba. Proterani je 200.000 Srba, pa možemo i mi da se bavimo time na taj način. Ali, šta je svrha i šta ćemo time postići? Oni koji to rade verovatno to vrlo dobro znaju. A zašto Srbi to ne rade, verovatno vrlo dobro to ne znaju“, kaže on.
Komentarišući retoriku kosovskih predstavnika vlasti koji Srbiju optužuju da je počinila genocid, Vasić kaže ono o čemu nema presude – ne postoji.
„Koji su motivi da se Srbija optužuje za genocid, a da o tome ne postoji presuda? To su politički motivi tih ljudi“, jasan je advokat.
Radovanovićeva kaže da upotreba termina „genocid“ nije praksa samo na Kosovu, već i u svetu.
„Deluje da je svaki zločin genocid, ako pratimo regione u kojima postoje sukobi. Naravno da to izaziva podele u društvu, posebno među strama koje su učestvovale u sukobu, ali prečesta upotreba tog termina gubi smisao. Ako je sve genocid – ništa nije genocid“, kaže ona.
- Ovaj podkast je realizovan u saradnji sa Pro Peace. Stavovi izneti u ovom podkastu isključiva su odgovornost Radio Kim-a i ni na koji način ne odražavaju stavove Pro Peace.
