O osećanjima i važnosti borbe za zapis
“Mešavina raznih osećanja da budem iskrena, i radosti i tuge i svega po malo zaista. Ogromno je zadovoljstvo biti ovde. Velika je čast biti ovde i zaista smo imali izuzetno toplu dobrodošlicu, i u Velikoj Hoči i u Prizrenu odakle smo jutros došli. Dečica su divna. Sa takvom pažnjom su pratili promociju, i moje izlaganje i čitanje knjige i posle su bili vrlo lepo vaspitani. Zaista imali smo lep razgovor. Nekolicina se odvažila da me pita po nešto. Onako su bili malo stidljivi ali eto nadam se sledeći put kad dođem imaćemo malo više prilike da se družimo sa njima”, istakla je princeza.
Ona je govorila o važnosti borbe za zapis, što je i kroz stihove predstavila u svojoj knjizi, kao i važnosti rada sa decom na čemu se bazira i fondacija “Koreni” koju ona i njen suprug princ Mihailo vode.
“Mi radimo kroz našu fondaciju ‘Koreni’ sa decom evo već sedam, osam godina. Radimo jednim dobrim delom na očuvanju našeg nasleđa i radimo na buđenju tog ponosa na korene i na svoje poreklo. Kroz taj rad sa njima sam naučila zapravo da sve što hoćemo da im kažemo moramo da im kažemo na način koji je njima prijemčiv. Ne možemo da im govorimo onako kako mi mislim da treba da im govorimo već onako kako će nas oni čuti. I negde mi se čini da je stih, pa još i praćenje ilustracijama nešto što je njima opet prihvatljivo, zanimljivo, dinamično. Da mogu zaista da čuju tu poruku. Ja sam tu poruku borbe za dobro, i borbe za svoje nasleđe onako uvila u jednu dramu koja se dešava između šumskih životinja i jednog drvoseče koji se odvažio da poseče sveto drvo zapisa u jednom šumadijskom selu. I njima to bude zanimljivo. Onda oni imaju razna pitanja i podpitanja, ali mi je bilo bitno da na taj način probamo da im skrenemo pažnju na neke važne životne teme koje sam nadam se obuhvatila ovom knjigom”, ispričala je princeza za naš radio.
Organizacija festivala „Oplenac“ i „Dečije sretenje“
Fondacija “Koreni” bavi se organizacijom različitih događaja kao što su dečiji festival “Oplenac” i “Dečije sretenje”, kroz koje, kako ističe, razvijaju životne veštine kod dece i mladih, koje će im pomoći da opstaju i grade neko bolje društvo.
“Naš fokus su deca i mladi. Radimo sa njima na raznorazne načine. Ali kad bih sve to objedinila, radimo na tome da razvijemo njihove životne veštine koje će im pomoći da opstaju ovde i da zajedno gradimo jedno bolje društvo. To radimo kroz organizaciju događaja. Najveći događaj koji imamo je dečiji festival ‘Oplenac’, gde okupljamo na hiljade porodica iz svih krajeva Srbije. Imamo i dečicu koja nam dolaze iz Štrpca, sada već tradicionalno hor ‘Car Dušan’ koji nastupa na dečijem festivalu. Tako da to je jedan način da okupimo porodicu. Da ih podstaknemo da provedu jedno kvalitetno vreme zajedno. Porodica je danas zaista na udaru. Ona je stub jednog zdravog društva. Imamo i ‘dečije sretenje’ gde puno govorimo o istoriji i nasleđu našeg naroda. Bavimo se i razvojem trajnih projekata kao što su izgradnja dečijeg igrališta na Oplencu. Imamo još veće ambicije za neke trajne resurse koje želimo da stvorimo za njih. I konačno, tu su projekti edukacije. Puno radimo sa mladim ljiudima. Radimo raznorazne obuke, radionice, edukacije različitog tipa kojima im pomažemo da rade na sebi i da se razvijaju”, kazala je Karađorđević.
Princeza je za radio Goraždevac pričala i o iskušenjima kroz koje prolazi kao princeza u savremenom svetu. Ističe da je za nju najveći izazov balansiranje svakodnevnih obaveza jedne mame sa poslovima kojima se bavi njena fondacija.
“Iskušenja je mnogo ali je i nagrada velika u smislu ljudi koje susrećem i plodova rada kojima se bavimo. Mi kao što znate ‘princeze bez krune’ nemamo neki zvaničan status. Dakle, neki možda najveći izazov za mene, izbalansirati svakodnevni život, moj posao na kraju krajeva, neku egzistenciju svakodnevnu, sve dnevne obaveze jedne mame dve male devojčice, sa poslovima koje podrazumeva naša fondacija i željom da stignemo svuda što nije baš moguće. Jeste to jedan ovako, vrlo zahvalan posao ako mogu tako da kažem. Evo i na Kosovu, mi smo ovde manje od 24 časa u ovom trenutku i za ta 24 časa smo imali priliku da razgovaramo sa izvanrednim ljudima koji vraćaju nadu da će možda i biti bolje. To je možda i najveća korist ovde moje pozicije”, istakla je princeza Ljubica.
Najveći utisak: Odlučnost ljudi da se bore za ono što je ispravno
Iz Velike Hoče je poručila da najveći utisak na nju ostavlja odlučnost ljudi da ostanu na ovim prostorima i da se bore za ono što je ispravno.
“Upravo odlučnost ljudi koje smo ovde upoznali. Odlučnost da ostanu ovde, da se bore za ono što je ispravno, i što nas čini našim narodom. Svesni smo koliko nije lako, još smo svesniji kad dođemo ovde. Druga je perspektiva kad u Topoli slušamo šta se dešava, a potpuno druga kada vidimo kako se ovde živi i sa čime se narod suočava. Zaista da izvandredna hrabrost i nepokolebiva odlučnost da se brani ono što je naše. To je za mene najveći utisak” poručila je.
Princeza je dodala da su za nju posebna inspiracija deca, sa kojom svakodnevno radi.
“Deca su velika inspiracija. Uvek kad razgovaramo, oni postave po neko pitanje, daju neki svoj komentar koji meni bude interesantan i onda me navede na neku novu temu. Stalno gledamo nekoliko koraka u napred, ambiciozni smo, imamo više ideja i želja nego što ima sati u danu da se sve to postigne”.
Na kraju razgovora poručila je: “Moja poruka je, vidimo se i dogodine, ja se nadam”.
