Nakon što je u prethodnoj godini zatvoreno više srpskih institucija na severu, 15. januara ove godine, kosovske vlasti su započele istu akciju i južno od Ibra u većinski srpskim sredinama.
Zatvorene su pošte, centri za socijalni rad i opštine koje su na Kosovu funkcionisale u srpskom sistemu.
“To je dovelo do toga da se usluge koje se pružaju građanima izmeštaju van Kosova, konkretno na prelaze, što je dodatno otežalo i zakomplikovalo život, kako onima koji rade u tim institucijama i koji moraju da putuju na posao, tako i samim građanima”, navodi za Radio Kim politikolog Ognjen Gogić.
Hapšenja, optužnice i presude
Godinu za nama obeležila su i privođenja zbog isticanja srpskih simbola, pevanja rodoljubivih pesama, ali i zbog sumnje na izvršenje dela terorizma, poput napada na kanal i Ibar- Lepanac. Privedeni su i proterani srpski policajci sa prebivalištem na Kosovu. Tokom ove godine, osmoro ljudi, od kojih sedam srpske nacionalnosti, osuđeno je za ratne zločine. (Slađan Trajković, Dragiša Milenković, Zoran Vukotić, Živojin Nešić, Miloš Plesković , Šaćir Lutvija , Časlav Jolić, Slaviša Filić) Za ista krivična dela podignuto je nekoliko optužnica.
“Bilo je mnogo spornih slučajeva od strane policije i pravosudnih organa. Razne optužbe za ratne zločine i pritvorski predmeti koji se odugovlače dovode u pitanje vladavinu prava i poštovanje ljudskih prava. Lično najviše pamtim događaj kada je šestorici muškaraca, za koje se pretpostavlja da rade za MUP Srbije, oduzeto državljanstvo i oni su deportovani sa Kosova, uz zabranu povratka. To je, po mom mišljenju, bez presedana kada je reč o kršenju ljudskih prava i vladavine prava, gde je ministar unutrašnjih poslova sebi dao diskreciono i arbitrarno pravo da, bez ikakvog postupka i na osnovu glasina, donese tako dalekosežnu odluku i da ljude koji su rođeni i ceo život žive na Kosovu, bez ikakvog osnova, otera iz njihovih kuća i na kraju razdvoji porodice. To je, možda, najdrastičniji primer kršenja ljudskih prava koji je zabeležen”, dodaje Gogić.
Izborna i izgubljena godina
Godina 2025. ostaće upamćena i po krizi u parlamentu i neuspehu u formiranju institucija nakon februarskih parlamentarnih izbora. Nemogućnost albanskih partija da se dogovore oko formiranja vlade dovela je do novih izbora.
Dana 28. decembra građani su po četvrti put izašli na birališta, nakon što su prethodno u oktobru dva puta glasali i na lokalnim izborima. Srbi na severu posle tri godine ponovo su preuzeli četiri opštine – Severnu Mitrovicu, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić.
“Svedoci smo da smo ove godine imali čak četiri izborna ciklusa, a da za to vreme nismo imali ni jednu funkcionalnu vladu. Drugo što je značajno jeste da smo, posle tri godine, imali povratak srpskih predstavnika u institucije na severu. Iz političkog ugla, to su dva najvažnija događaja: neprekidan izborni proces i povratak Srba u lokalne institucije u jednom od tri sektora – političkom”, kaže za Radio Kim Boban Simić iz NVO CASA iz Severne Mitrovice.
Novinar i glavni i odgovorni urednik ATV, Lejart Hodža kaže da je 2025. godina izgubljena. On podseća da to potvrđuju i Evropska komisija i šef Kancelarije EU na Kosovu Aivo Orav.
“Ovo je „crna rupa“ od godine, a problem je što je to već druga takva godina u periodu od pet godina. Imali smo pandemiju 2020. godine, što je takođe bila „crna rupa“, a sada i ovu. Za malu zemlju sa milion i po stanovnika, to je previše. Ovo je nešto što Kosovo nije smelo da dozvoli sebi. Partije mogu da tvrde da će imati rast ili pad nekih procenata ali je ovo bila godina bez novih škola, bonica, boljeg sudstva, bez bazena, bez stadiona, auto puteva, baš bez ičega”, kaže za Radio Kim Ljeart Hodža.
Politikolog Ognjen Gogić takođe će 2025. godinu pamtiti po četiri izborna ciklusa i političke krize u Prištini.
“To je jedna duboka politička kriza među albanskim partijama koja je postala i kriza institucija i kriza Ustavnog poretka Kosova, pa i budžeta na kraju. Meni je neshvatljivo da su albanske partije toliko mogle da dozvole sebi da su njihove razlike toliko nepremostive, da ne mogu da se dogovore makar minumum da dozvole funkcionisanje institucija na Kosovu. Kao što im je poručio bivši američki ambasador u Srbiji Hil poručio – „Hteli ste nezavisnost, nezavisnost znači da vi sami donosite odluke i sami rešavate svoje probleme“, a ovo je pokazalo da na Kosovu izgleda nema dovoljno kapaciteta da Kosovo upravlja samo sa sobom. Ovo pokazuje da očigledno treba neko sa strane da upravlja institucija. Vrlo je zabrinjavajuća poruka koju su oni poslali pre svega svojim biračima, a pre svega ta kriza nije nadomak rešenja”, kaže Gogić.
Politička kriza uticala je i na životni standard građana. Mnogima su kasnile plate, budžet nije bio usvojen, dok su u isto vreme rasle cene.
„Inflacija raste i niko se ovim svakodnevnim temama nije bavio jer su se bavili predizbornim obećanjima, a obećanja nisu teme. Da ne pričam o ovome što se dešava sa električnom energijom, pa koliko smo štetili okolini, ne samo dimom iz Termoelktrane, nego i svim ostalim načinima kojima štetimo. Izgubljena godina i crna rupa koja će da nas košta ubuduće i posledice ove godine biće prisutne još nekoliko godina“, pesimista je Ljeart Hodža.
Na konstataciju da je 1. januara ove godine Kosovo dobilo viznu liberalizaciju, te da je krajem godine najavljeno ukidanje kaznenih mera EU, Hodža navodi da je time „ispravljena nepravda“.
„Bez obzira na greške i na manjak volje političara da se bave tom temom, ipak je bila nepravda da građane držiš izolovanim. Ta vizna liberalizacija dala je mogućnost ljudima da se malo više kreću i da se cela ova depresija manje oseća. Pošto se više krećeš, putuješ, pa se srećeš sa ljudima, porodicom, onda je stanje manje depresivno i manje ružno nego što bi trebalo zbog štete koju je politika načinila, ne samo prevremenim izborima, nego manjkom volje da se dođe do nekog trajnog i strateškog rešenja. Oni su zbog političkih kalkulacija kao taoce držali ceo proces integracija u EU koji je vrlo važan“, kaže novinar.
Pesimistične prognoze za 2026.
Da li će 2026. godina biti bolja? Naši sagovornici nisu optimisti.
„Biće teška godina što se ekonomije tiče, to što sada znamo je da će struja da poskupljuje, da se nastave problemi sa snabdevanjem a posle onda sa cenom. Ako slušamo to što političari obećavaju, biće boljih plata u javnom sektoru, ali to će značiti da ljudi više troše za elementarne stvari, neće tu doći do nekog porasta životnog standarda ali to dokazuje da ekonomija uopšte nije u dobrom stanju“, naglašava Ljeart Hodža.
Zabrinutost zbog najavljene primene mere o vozilima i Zakona o strancima
Za Srbe predstoji period neizvesnosti kada je reč o školstvu i zdravstvu u srpskom sistemu, kao i primeni Zakona o strancima i uredbe o upravljanju vozilima sa srpskim registarskim tablicama na osnovu ovlašćenja, kažu naši sagovornici.
“To se odnosi na veliki broj zdravstvenih i prosvetnih radnika, kao i na studente, ali i na ljude koji inače žive ovde, koji su, recimo, zasnovali brakove i došli iz centralne Srbije. To pitanje je ostalo da visi i biće, zapravo, preneseno u sledeću godinu na rešavanje. Takođe, postoji i pitanje upravljanja motornim vozilima, odnosno važenja dozvola za upravljanje motornim vozilima. To je takođe nerešeno pitanje koje je prilično uznemirilo Srbe jesenas, a nije rešeno i preneto je u sledeću godinu”, kaže politikolog Ognjen Gogić.
Boban Simić iz NVO CASA deli istu zabrinutost.
“Određene odluke donose se na centralnom nivou – uključujući bezbednost, izdavanje dokumenata i primenu Zakona o strancima – što može biti veoma osetljivo, posebno za nevećinske zajednice. Zbog toga se očekuje da izazovi potraju i tokom 2026. godine”.
Bolno pitanje integracije školstva i zdravstva
Ove godine pokrenuto je i pitanje integracije srpskog školstva I zdravstva u kosovski sistem. Počelo je izjavom američke otpravnice poslova Ane Pratipati, da bi se kasnije ovu temu proširili i Nenad Rašić bivši ministar za zajednice i povratak, ali i vršilac dužnosti premijera Aljbin Kurti. Za Srbe na Kosovu su institucije obrazovanja i zdravstva ključne, pa se među stanovništvom širi strah od mogućnosti integracije u kosovski sistem.
“Otvorilo se ove godine i pitanje integracije zdravstvenog i obrazovnog sistema. To je, po mom mišljenju, nešto što najdrastičnije pogađa svakodnevni život Srba. Ako se to pitanje bude otvaralo na neadekvatan način ili ako bude bilo forsiranja da se te institucije integrišu ili zatvore, to može dovesti do ozbiljnog pogoršanja uslova života u srpskim sredinama, a da ne kažem i do egzodusa. Tako da je, za Srbe, ova godina bila teška. Bilo je mnogo neizvesnosti. Ono što je najgore jeste to što se sve to prenosi u sledeću godinu i Srbi ne mogu mirno da je dočekaju, jer mnoga pitanja i dalje vise nad njihovim glavama”, zaključuje Ognjen Gogić.
Tema integracije školstva i zdravstva trenutno je u stanju mirovanja, a pitanja primene Zakona o strancima i uredba o upravljanju vozilima mogla bi doći na red već 15. januara kada se završava “Informativna kampanja” koju je novembra otpočelo Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Izbor nove vlade, pa izbori za predsednika
Očekuje se takođe da će nakon poslednjih izbora biti formirana vlada, s obzirom da je Pokretu Samoopedeljenje Aljbina Kurtija neophodno još pet glasova za sastavljanje vlade. Ipak, mnogi predviđaju novu političku krizu već na proleće, kada na dnevni red dođe izbor predsednika. Vjosa Osmani već najavljuje kandidaturu.
