„Upravo smo obavešteni od strane CIK-a u Prištini da su članovi CIK-a protivzakonito odbili da objave konačne rezultate kada su u pitanju glasovi koje je osvojila Srpska lista na ovim vanrednim parlamentarnim izborima koji su održani 28. decembra prošle godine. Ovim, kako je započet taj izborni proces a i prethodni procesi, režim Aljbina Kurtija pokušava da onemogući da Srbi sebi biraju političke predstavnike koji će se boriti za interese srpskog naroda“, poručio je Simić.
On je naglasio da se ovom odlukom, kako kaže, pokušava negirati 42.759 glasova punoletnih Srba, koji su na izborima hteli da pokažu svoju izbornu volju – „koga žele u institucijama, koga smatraju dostojnim da se bore za njihova prava“.
„Ovo je sramna odluka koja pokazuje da je CIK izgubila epitet nezavisne institucije. Sve što je radila u prethodnom periodu, a i sada, pod pritiskom režima u Prištini, dovodi u pitanje celokupan izborni proces. Mi u Srpskoj listi očekujemo da će svi posmatrači izbornog procesa obavezno i oštro reagovati na kršenje prava srpskog naroda, ali istovremeno i ugrožavanje jednog procesa koji bi trebalo da bude demokratski. No, kako vidimo na prostoru Kosova i Metohije, on je krajnje politizovan“.
Podsećajući na prethodne slučajeve – odluka iz CIK-a na štetu Srpske liste, koje je nazvao „antisrpskim“, naglasio je da je u pitanju kontinuitet pritiska na srpski narod, te da kršenje samih kosovskih zakona ne prestaje.
„To je ono sa čim će morati da se pozabave i međunarodni predstavnici koji često u svojim izveštajima o Kosovu i Metohiji govore kao o jednom naprednom i demokratskom društvu a činjenice govore upravo suprotno“, naveo je.
Centralna izborna komisija Kosova je u međuvremenu saopštila da je završeno ponovno brojanje glasova sa 2.557 biračkih mesta, ali na današnjoj sednici nije odobrila objavljivanje rezultata za Srpsku listu, čime je odloženo potvrđivanje devet poslaničkih mandata koje je ova partija osvojila prema preliminarnim rezultatima.
Protiv objavljivanja glasala su dva člana iz redova Pokreta Samoopredeljenje, dok su ostali bili uzdržani, iako su predsednik CIK-a Krešnik Radonjići i još dva člana glasali za.
Iako su, kako je ranije najavljeno, objavljeni rezultati ponovnog brojanja, oni su nepotpuni, budući da ne uključuju Srpsku listu. Prema tim rezultatima, Pokret Samoopredeljenje osvojio je 57 mandata, Demokratska partija Kosova 22, Demokratski savez Kosova 15, a Alijansa za budućnost Kosova šest mandata, dok Srpskoj listi pripada devet mandata sa 4,49 odsto osvojenih glasova.
Odluku CIK-a o selektivnom objavljivanju rezultata oštro je kritikovao i menadžer Kosovskog demokratskog instituta Eugen Cakoli, ocenjujući da se radi o kršenju zakonske procedure i stvaranju opasnog presedana. On je upozorio da izborni rezultati predstavljaju jedinstven pravni akt i da zakon ne poznaje mogućnost njihovog parcijalnog objavljivanja, te da se time ugrožava pravo političkih subjekata na žalbu u zakonom predviđenom roku od 48 sati.
Odluka CIK-a dolazi u kontekstu ozbiljnih sumnji u regularnost izbornog procesa, zbog kojih je u januaru doneta odluka o potpunom ponovnom brojanju glasova u svim opštinama na Kosovu. Taj proces usledio je nakon što su uočene velike nepravilnosti u brojanju glasova za kandidate, a potom i nakon zahteva civilnog sektora i političkih partija, uz optužbe za sistemsku manipulaciju unutar stranaka.
U međuvremenu su kosovska tužilaštva pokrenula više istraga, privedene su desetine osoba, uključujući članove biračkih odbora i predsednike opštinskih izbornih komisija, dok je prva optužnica već podignuta.
Nacionalna koordinatorka za izbore iz Specijalnog tužilaštva Kosova Laura Pulja ceo proces je ocenila kao „najkompromitovaniji izborni proces“, upozorivši da će istrage obuhvatiti i kandidate kojima su glasovi nezakonito dodavani.
