Učesnici debate ukazali su da su očekivanja građana nakon poslednjih lokalnih izbora na Kosovu za sada neispunjena.
U većini sredina se, prema ocenama, nastavlja praksa netransparentnog upravljanja, izostanka odgovornosti i zanemarivanja ključnih problema.
Kao zajednički izazovi izdvojeni su politički pritisci, socijalna nepravda, loša infrastruktura i ubrzano iseljavanje stanovništva. Naglašeno je da institucionalni odgovor na ove probleme i dalje izostaje.
Kontinuitet nečinjenja u Dragašu
„Samim tim što se kod nas ni vlast nije promenila, nije se ništa promenilo“, rekao je bivši odbornik u Skupštini opštine Dragaš Nedžmidin Sejdilar.
„Nastavlja se kontinuitet nečinjenja kada su u pitanju nevećinske zajednice koje žive na Gori. Sem toga, sastav skupštine je takav da kod nas politički monopol partije koje drže, oni bukvalno prodaju interese zajednica, a da se odbornici i ne pitaju“, dodao je.
Sejdilar smatra da u trenutnom sazivu Skupštine opštine Dragaš i nema odbornika koji bi pokrenuo neko suštinsko pitanje ili tražio izveštaj zašto se nešto nije učinilo.
„Postoji situacija da se među našim političkim predstavnicima džojstikom upravlja iz Beograda, a da Beograd i ne zna kakvo je stvarno stanje na terenu“, naveo je on.
Goranci u Skupštini opštine Dragaš imaju dva odbornika za koje je Sejdilar naveo da su „lutke u pozorištu“.
Među ostale izazove sa kojima je suočena njegova zajednica ubrojao je: ubrzani odlazak stanovništva sa Gore, politički pritisak koji Goranci trpe od Prištine i Beograda, neodgovorno trošenje sredstava od strane lokalnih vlasti, ali i nerad, lične interese i apatiju ljudi.
Mnogo problema u Leposaviću
„Mi imamo toliko problema u Leposaviću da narod ne može da živi više od svih njih“, kazao je odbornik u Skupštini Opštine Leposavić ispred Srpske demokratije Vladimir Radosavljević. On je kao najveći naveo vodosnabdevanje u periodu od maja do septembra.
„Mi nemamo vodu. To je egzistencijalni problem, ljudi ne mogu da žive bez vode. Kako ga rešiti? Meni je to toliko jednostavno. Rimljani su pre 2.000 godina znali da vode vodu. Mi imamo toliko reka i oni su nesposobni. Oni su presušili jednu reku i napravili jednu fabriku vode, kroz koju voda curi. Tako da, to je veoma jednostavno. Treba zahvatiti sa drugih vodozahvata. Jeste velika investicija. Do sad su uložili ogromne pare. Te pare su nestale“, kazao je.
Upitan ima li razlike između aktuelne srpske i prethodne albanske lokalne vlasti u Leposaviću, odnosno šta radi trenutna garnitura „gradskih otaca“, Radosavljević je odgovorio:
„Kukaju o tome kako im je Ljuzim Hetemi uništio njihove fotelje, njihove kancelarije, i potpisao neke ugovore. Oni sad nešto raskidaju sa jednim opštinama, potpisuju ugovore sa novim opštinama. Bave se birokratijom i papirologijom. To je jedino što rade. Pomenuo bih samo da, prva stvar, taj Ljuzim Hetemi nije došao sam. Njega je dovela Srpska lista svojom katastrofalnom politikom“, kazao je Radosavljević.
Prema njegovom mišljenju, stanovnici opštine Leposavić suočavaju se i sa naplatom nerealno visokih računa za utrošak električne energije, raznim vrstama ekonomskih pritisaka i nezaposlenošću.
Iseljavanje je, prema njegovim rečima posledica socijalne nepravde i „partijske raspodele svega i svačega“.
Bez promena u Ranilugu
„Da bi došlo do nekih promena u ovih 110-115 dana od preuzimanja lokalnih samouprava od strane nove-stare garniture, jer jasno je da se radi o istim ljudima, o istom ponašanju, moraju da budu ispunjena dva preduslova“, smatra odbornik u Skupštini Opštine Ranilug ispred Srpskog narodnog pokreta Ivan Petrović.
„Prvo, da se narod, odnosno građani, slobodno izjasne na izborima, da na normalan način izraze svoju slobodnu volju. Drugi preduslov je da postoji neka politika. Ni jedno ni drugo nismo imali u oktobru 2025. godine. Primenjene su najbrutalnije metode zastrašivanja ljudi koji drugačije misle“, dodao je.
Petrović je naveo da divlja gradnja cveta u atarima osam od 13 naselja (sela) u opštini Ranilug i da ne postoji iskrena želja da se to zaustavi.
„Sve se svodi na to da neko dođe iz opštine da postavi traku. Vlasnik parcele, koja je inače nezakonita, izvršena je nezakonita prenamena zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko, to je najčešći slučaj kod nas, pljune na traku, zgazi je i nastavi sa gradnjom“, zaključio je.
Petrović takođe primećuje socijalnu nepravdu u opštini Ranilug, ali je naglasio i konkretne životne i administrativne probleme. Kazao je da Opština još uvek nema potpredsednika, plan rada SO, niti razvojni plan. Ozbiljni problemi postoje i u upravljanju čvrstim otpadom, a posebno je zabrinut zbog moguće privatizacije zadružnih kompleksa koji se nalaze na površini od preko 30 hektara u srcu ove lokalne samouprave.
Nema promena ni u Gračanici
U Skupštini opštine Gračanica kod nove garniture lokalne vlasti nije došlo ni do kakvih suštinskih promena u odnosu na prethodnu, rekao je odbornik u toj SO Nikola Rašić ispred partije Za slobodu, pravdu i optanak.
„Videli smo njihovu predizbornu kampanju, ali svi znamo da se njihova predizborna kampanja ne zasniva na osnovu nekih projekata, neke infrastrukture ili nečega, tako, bitnijeg. Njihova kampanja je zapošljavanje ljudi, ukoliko dobiju nekoliko radnih mesta iz centralne Srbije i to je to. Bukvalno kupovina glasova“, naveo je.
Rašić je takođe ukazao i na problem nelegalne gradnje.
„To je možda najveći problem u našoj opštini, zato što dolazi do albanizacije opštine. Imali smo sad četiri odbornika koji su iz albanske zajednice, sledeći izbori – biće osam. I tako, polako, izgubićemo celu opštinu i nemamo šta više da tražimo ovde. Moraćemo svi da se selimo, to hteli ili ne“, dodao je on.
Apostrofirao je i probleme nenamenskog trošenja sredstava. Rekao je da je Opština Gračanica u protekle tri godine za letnje i zimsko održavanje ulica potrošila 1,2 miliona evra.
Dodao je da je ista suma u istom periodu potrošena i za sređivanje rečnih korita na teritoriji ove lokalne samouprave, a ona, kako je kazao, podsećaju „na Amazoniju“.
Rašić je još pomenuo i probleme sa putnom infrastrukturom, otpadnim vodama i divljim deponijama.
Na današnju debatu su bili pozvani i gradonačelnci više opština sa srpskom većinom, ali se Medija centru, izuzimajući gradonačelnika Gračanice koji se prilikom prvog poziva opravdao obavezama, ostali uopšte nisu javili. Poziv je bio upućen i odbornicima Srpske liste. Ni oni mu se nisu odazvali.
