Brz povratak biračkim kutijama ne dolazi kao rezultat političkog dogovora, već kao posledica krize koju politički akteri nisu uspeli da reše.
„Ovo je njihova politička nezrelost, kako prema državi, tako i prema olujnim globalnim dešavanjima kroz koja svijet prolazi“, ocenio je za Radio Slobodna Evropa politički analitičar Iljir Deda.
Građani Kosova će, najkasnije 7. juna, ponovo izaći na parlamentarne izbore, po treći put u poslednjih 16 meseci.
Ovaj proces postao je neizbežan 28. aprila, samo četiri meseca nakon izbora održanih 28. decembra, kada poslanici nisu uspeli da izaberu predsednika, čime je automatski aktiviran ustavni rok koji Kosovo vodi na izbore u roku od 45 dana.
Stranka na vlasti, Pokret Samoopredjeljenje, optužila je opoziciju za namerni bojkot sednica, dok su opozicione stranke optužile vlast za nedostatak saradnje i pokušaje koncentracije moći u jednim rukama.
„Da bi Kosovo dobilo novog predsednika, potrebna je nova opozicija. Opozicija je stara. Ta opozicija može ponuditi poneko novo lice, ali zanat i karakter su joj stari, zbog čega je i u slobodnom padu“, izjavio je premijer Aljbin Kurti, ujedno i predsednik Samoopredjeljenja, na poslednjoj sednici desetog saziva.
Dve glavne opozicione stranke, Demokratska partija Kosova (PDK) i Demokratski savez Kosova (LDK), pozdravile su odlazak na nove izbore, iako su, prema rečima predsednika LDK-a, oni nametnuti od strane vlasti koja je sa većinom od 51 posto tražila „političko potčinjavanje“.
„Sada je vreme za ujedinjenje dobrih ljudi ove zemlje, koji žele normalno Kosovo, bez drame i bez propagande“, napisao je Ljumir Abdidžiku na Fejsbuku.
Kriza koja se ponavlja, a ne novi epizodni slučaj
Ova situacija nije nova za Kosovo.
Sličan scenario ponovio se neposredno nakon izbora održanih 9. februara 2025, kada je Skupština mesecima ostala nekonstituisana, a na kraju je propalo i formiranje Vlade.
I tada je odgovornost bila podeljena među političkim akterima, uz međusobne optužbe koje su se prelivale s jedne strane na drugu.
Za Dedu, trenutna situacija više nije izolovan incident, već obrazac koji poprima jasne konture.
On upozorava da se Kosovo približava scenariju sličnom onome u Bugarskoj, koja je u poslednjih pet godina prošla kroz sedam uzastopnih izbornih ciklusa, bez postizanja institucionalne stabilnosti.
„Nije se očekivalo da nakon izbora od 28. decembra, na kojima je Pokret Samoopredjeljenje osvojio 51 posto glasova, dođemo u ovakvu situaciju“, navodi on.
U svojoj analizi, Deda smatra da problem ne leži u političkom sistemu, već u načinu na koji se on koristi.
Kako ističe, Kosovo ima napredan institucionalni okvir, ali se on pretvara u instrument političkih sukoba, umesto da služi kao temelj stabilnosti.
Glavnu odgovornost Deda pripisuje najvećoj partiji, koja je, prema njegovim rečima, imala realnu priliku da izgradi institucionalnu održivost.
On smatra da je ova kriza mogla biti lako izbegnuta.
„Partije su mogle razgovarati o tome kakvog predsednika žele: ličnost koja je politički aktivna još od devedesetih godina, reflektujući put i proces državotvorstva Kosova; ličnost povezanu s Oslobodilačkom vojskom Kosova (OVK), kao svojevrsni odgovor na proces u Hagu; ili ličnost okrenutu budućnosti“, navodi Deda.
Umesto toga, ocenjuje, rasprava se pretvorila u političku igru prebacivanja krivice i „fabrikovanja alibija“ za izbegavanje odgovornosti.
Deda upozorava da Kosovo, nastavi li se ovom putanjom, rizikuje da ostane po strani kada su u pitanju važna globalna dešavanja, dok percepcija krhke države može imati dugoročne posledice – i u odnosima s međunarodnim partnerima, i u pogledu poverenja građana.
„Samo se nadam da će nakon novih izbora doći do političkog sazrevanja i jačanja kulture konsenzusa“, zaključuje Deda.
U suprotnom, upozorava on, ciklus izbora se možda neće zaustaviti.
Između legitimiteta i „izgubljenog vremena“
Radio Slobodna Evropa zatražio je komentar od američkog Stejt Departmenta i Evropske unije povodom neuspeha Kosova da izabere predsednika i odlaska na nove izbore, kao i o posledicama koje bi to moglo imati na političku stabilnost, ali do objavljivanja ovog teksta nije dobio odgovor.
Tobi Fogel, analitičar Saveta za demokratizaciju politike u Briselu, kaže da se prevremeni izbori mogu posmatrati kao „izgubljeno vreme“, jer postoji verovatnoća da će proizvesti sličan politički rezultat kao prethodni.
Ipak, naglašava da je to proces predviđen Ustavom, te da je stoga i legitiman i demokratski.
„Kao istinska demokratska vlada, Vlada Kurtija i druge vlasti, Parlament i tako dalje, slede ustavnu proceduru“, ocenjuje Fogel za Radio Slobodna Evropa.
Iz evropske perspektive, on kaže da EU i neke države članice ne pokazuju političku volju da pomere Kosovo napred u procesu integracija, skrivajući se iza narativa o „unutrašnjoj nestabilnosti“.
„Čak i kada je Kosovo uživalo dosad neviđenu unutrašnju stabilnost pod premijerom Kurtijem, EU nije napravila nikakav napredak ni u dijalogu sa Srbijom niti u procesu članstva – što pokazuje da je narativ o nestabilnosti samo neutemeljen izgovor koji prikriva nedostatak političke volje u Briselu i ključnim državama članicama“, dodaje Fogel.
Trošak koji nadilazi politiku
Kriza na Kosovu ne ograničava se samo na politiku. Ona direktno utiče i na tempo institucionalnog odlučivanja.
Prema rečima Naima Jakaja iz Instituta Kosova za pravosuđe, prva posledica je paraliza zakonodavnog procesa. U nedostatku funkcionalnog parlamenta, ne usvajaju se novi zakoni i usporavaju ključne reforme, uključujući one koje se odnose na vladavinu prava i evropske integracije.
Drugi problem, kako ocenjuje, jeste i nedostatak parlamentarnog nadzora nad Vladom – ključnog elementa u demokratskom sistemu.
Ova situacija, naglašava Jakaj, značajno smanjuje nivo odgovornosti i transparentnosti u donošenju odluka.
„Vlada u tehničkom mandatu ima ograničen mandat i ne može donositi dugoročne strateške odluke, što zemlju ostavlja u stanju institucionalne stagnacije. U suštini, stvara se institucionalni vakuum, u kojem država funkcioniše minimalno, ali se ne razvija“, kaže Jakaj za Radio Slobodna Evropa.
Ističe da se nedostatak vlade s punim mandatom direktno odražava i na međunarodnom planu.
Prema njegovim rečima, to može izazvati kašnjenja u važnim procesima, poput aplikacije za članstvo u Savetu Evrope ili ispunjavanja obaveza u okviru Plana rasta Evropske unije.
Finansijski račun izbora
Pored političke i pravne dimenzije, kriza stvara i dodatni teret – finansijski, jer svaki novi izborni proces znači nove troškove za državni budžet.
Portparol Centralne izborne komisije Kosova (CIK) Valjmir Eljezi kaže za Radio Slobodna Evropa da 2026. godina nije planirana kao izborna godina, te da u godišnjem budžetu institucije nisu predviđena sredstva za prevremene izbore.
U takvim okolnostima, CIK je primoran da se obrati Vladi Kosova sa zahtevom za sredstva kako bi pokrio troškove organizacije procesa.
Kao poređenje, Elezi navodi poslednje izbore od 28. decembra, za koje je bio planiran budžet od 11,5 miliona evra, dok su stvarni troškovi iznosili oko sedam miliona evra, prema još nepotpunim podacima.
Na tim izborima, više od dva miliona građana Kosova, unutar i izvan njega, imalo je pravo glasa – broj koji se očekuje da ostane sličan i na narednim izborima.
Izlaznost je bila oko 45 posto, ali takav nivo nije zagarantovan, jer, kako kaže Jakaj, česti izbori stvaraju „zasićenje“ među biračima.
Za razliku od njega, Deda fokus vidi na drugoj strani: ne na padu izlaznosti, već na načinu na koji će građani sami protumačiti i oceniti političku situaciju.
„Test izbora je zrelost naroda Kosova – hoće li građani Kosova kazniti takvo ponašanje stranaka ili će ga odobriti“, zaključuje Deda.
