Petrović se na početku razgovora prisetio svojih početaka u bavljenju muzikom, svoje prve gitare.
“Koliko se sećam, to je bio treći ili četvrti razred u osnovnoj školi, kada su mi roditelji kupili prvu gitaru, prvi instrument. U početku nisam bio previše zainteresovan, ali sam ubrzo zavoleo gitaru kao instrument i počeo da pohađam neke kurseve, a kasnije i nižu muzičku školu. Planovi su bili da nastavim školovanje, ali je početak građanskog rata u Sarajevu, da kažem, prekinuo te snove i planove, tako da su okolnosti i život otišli u nekom drugom pravcu. Ja sam i dalje nastavio da se bavim muzikom, ali ne onako kako sam zamišljao, ne profesionalno, već sam imao neke druge aktivnosti, ali sam uzgred uvek svirao i trudio se da u slobodno vreme bavim muzikom”, ispričao je Saša.
Ceo podkast možete poslušati u audio formatu:
Sa dozom nostalgije, Petrović se prisetio muzike koja se krajem 80-ih i početkom 90-ih svirala u parkovima, ispred zgrada, u naseljima, a koja je danas gotovo izumrla, u senci društvenih mreža.
“Sećam se, to je neki kraj 80-ih i početak 90-ih godina, kada je naša muzička scena bila veoma kvalitetna, i na prostoru bivše Jugoslavije i u svetu. Sećam se da su u to vreme, kada sam počinjao da sviram, lokalni momci svirali po parkovima u kraju, ispred naselja, ispred zgrade gde smo živeli. To je nama mlađima bilo veoma zanimljivo. Ja sam učio od njih, slušao njihove svirke uživo. Svirali su na akustičnim gitarama, društvo se okupljalo, slušale su se i svirale mnoge kvalitetne kompozicije. To mi je i danas ostalo u sećanju. Danas ne primećujem takve događaje, sve ih je manje, jer su društvene mreže i neke druge stvari zasenile taj predivan period 80-ih i 90-ih godina prošlog veka“, prisetio se Petrović.
Napravivši paralelu između nekadašnje muzike i njenih pravaca, sa današnjom, istakao je da je razlika ekstremna. Petrović smatra da je nekadašnja muzika bila originalnija i da se danas sve ređe može čuti kvalitetna muzika.
“Rekao bih da je razlika ekstremna, ogromna. Kada sam počinjao da sviram i da slušam muziku, počeo sam da otkrivam razne muzičke pravce. Pošto sam u muzičkoj školi krenuo od klasike, od Baha i drugih autora klasične muzike, kasnije sam istraživao i mnoge druge pravce i pokušavao da ih interpretiram na gitari. Od bluz scene, preko džeza i džez-roka, do hevi metala i drugih pravaca. Moramo da priznamo da u to vreme, da se ne vraćamo mnogo u istoriju, ali od 60-ih, 70-ih, 80-ih, pa i 90-ih godina do danas, ne možemo da poredimo kvalitet. U to vreme muzičari i bendovi su postavili standarde koje današnji muzičari teško dostižu. Danas veoma retko možemo da čujemo neku kvalitetnu pesmu. Uglavnom ima mnogo izvođača koji nemaju svoju autorsku muziku, već izvode tuđe pesme. To su kopije kopija, nema kreativnosti.”, kazao je.
Petrović tvrdi da mnogi današnji muzički trendovi nemaju muzičku težinu niti kreativnost, da su bez jasnog koncepta i da je akcenat na scenskom nastupu i efektima.
„O nekim današnjim muzičkim trendovima na našoj sceni ne bih ni komentarisao, jer ni tekstovi ni poruke tih pesama nemaju umetničku težinu ni kreativnost. Ne postoji jasan koncept, postoji samo želja da se publika zabavi. Akcenat je na scenskom nastupu i efektima, a ne na samoj kompoziciji i kvalitetu. Tako da možemo reći da danas, pa ni u svetu, retko čujemo novog izvođača ili bend sa kvalitetnom kompozicijom. Ono što čujemo je prolazno, pesme se zaboravljaju već nakon prvog slušanja. Ja ću se opet vratiti u 80-e, u vreme kada sam počeo aktivno da slušam muziku. Mi smo slušali gramofonske ploče, prirodan zvuk, istraživali smo bendove i muzičare. Bivša Jugoslavija je imala veoma jaku scenu u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu. To je bio najplodniji period muzike na našim prostorima, ali i u svetu, do negde kraja 90-ih. Nakon toga usledio je drastičan pad“, istakao je on.
Petrović je mišljenja da nije presudno biti tehnički virtuoz, već da je važna ideja, emocija i harizma.
“To je veoma teško pitanje. Krenuo sam od klasične muzike i Baha, i mislim da se i danas veliki deo muzike bazira na tome. Kada je gitara u pitanju, teško mi je da odvojim bluz, džez, rok, pa i hard rok i hevi metal. Voleo sam da istražujem i pokušavao sam da izvučem najbolje iz svih pravaca. Slušao sam i narodnu muziku, ali uglavnom izvornu. Kasnije sam shvatio da je najvažnije da muzičar ima svoje autorsko delo. Nije presudno biti tehnički virtuoz, važno je imati ideju, emociju i harizmu“.
Osvrnuo se na današnji kvalitet muzike kao i uticaj veštačke inteligencije na kvalitet i originalnost iste.
“Bojim se da već vidimo posledice modernog doba. Danas svako može da se pojavi u medijima. Nekada se očekivao kvalitet u svakom smislu. Danas je sve dostupno svima, ali je malo pravog kvaliteta. Bojim se da i veštačka inteligencija uzima svoj danak i da će muzičari sve više zavisiti od nje. Predstoji mnogo izazova. Mladi često nemaju ideju i žele brz uspeh, ali muzika zahteva godine rada i odricanja“.
U poruci na kraju našeg razgovora, Petrović je mladima poručio da izgrade svoj stil i budu originalni.
“Moraju da izgrade svoj stil i da budu originalni. U početku je normalno da se kopiraju drugi, ali kasnije je važno stvoriti nešto svoje. Ne treba odustajati. Važno je biti kreativan i drugačiji, ostaviti neki trag, bez obzira na to da li je to komercijalno ili ne“.
