Specijalni sud je 16. septembra proglasio krivim četvoricu bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova za ratne zločine i osudio ih na ukupno 81 godinu zatvora.
Povodom toga, Krasnići je izjavio da svaki zakon koji bi mogao biti donet ili izglasan u Skupštini Kosova može biti osporen pred Ustavnim sudom, budući da su Specijalizovanim većima još od njihovog osnivanja data sva ovlašćenja za donošenje odluka.
„Mi možemo da donesemo zakon, ali bi sprovođenje tog zakona moglo da bude veoma problematično sa stanovišta ostvarivanja željenog cilja. U potpunosti razumem zabrinutost PDK-a i tu zabrinutost deli celokupna kosovska javnost. Pročitao sam i cilj i sadržaj tog predloga, kojim se traži ograničavanje mandata Specijalizovanih veća. Budući da je izveštaj Dika Martija izgubio osnov, PDK i svi ostali traže njihovo ukidanje, ali čak i ako se donese zakon o ukidanju Specijalizovanih veća, taj zakon može biti osporen pred Ustavnim sudom i možda neće proizvesti željeno pravno dejstvo“, izjavio je Krasnići, prenosi Koha.
Krasnići je dalje rekao da bi svaki zakon koji je u suprotnosti sa Ustavom Kosova samo proizveo pravni sukob i mogao da ima međunarodne posledice, zbog kojih su, kako je rekao Beriša, međunarodni akteri pomalo zabrinuti zbog razmera dešavanja na Kosovu.
„Ustavom su legitimisani rad i nadležnost ovog suda, zbog čega se to ne može promeniti zakonom koji donosi Skupština. Donošenje bilo kog zakona koji je u suprotnosti sa Ustavom proizvelo bi pravni sukob koji bi imao i određene međunarodne posledice. Oni su pomalo zabrinuti zbog razmera ovih dešavanja na Kosovu. Treba imati u vidu da su države Evropske unije podržavale Kosovo na svakom koraku i da zahtevaju poštovanje zakona“, rekao je Krasnići.
Profesor Krasnići objasnio je i naredne korake koje bi Kosovo moglo da preduzme kako bi zaštitilo bivše lidere OVK u Hagu.
Istakao je da bi u ovom slučaju Hrvatska mogla da posluži kao primer.
„Sve aktivnosti treba koordinisati sa našim istorijskim saveznicima, kao što su SAD, Velika Britanija i Nemačka. Treba se ugledati na Hrvatsku, koja je uspostavila i mehanizme podrške. Država treba da formira timove za podršku, obezbedi neograničenu finansijsku podršku, koliko god je potrebno, uzimajući u obzir praksu drugih zemalja, i da se dokaže njihova nevinost“, naglasio je Krasnići.
Specijalni sud sa sedištem u Hagu osudio je 16. septembra Hašima Tačija i Jakupa Krasnićija na po 25 godina zatvora, Kadrija Veseljija na 18 godina i Redžepa Seljimija na 13 godina zatvora. Svi su osuđeni za ratne zločine, dok su oslobođeni optužbi za zločine protiv čovečnosti.